Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno
Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše "Politika". Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana. Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.
Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara. Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.
Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.
Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.
Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.
Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.
Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.
- Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet - naglasio je Zelenski.
Foto: AP/Tanjug
Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.
Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.
Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra. Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je "TAS". Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde. Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.
U nedavnom intervjuu za "RBK Ukrajina", ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan" zbog „ratnih uslova".
Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.
Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.
Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.
Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi
Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.
Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.
Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.
Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna. Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.
"Već nekoliko dana među nama se rasplamsavaju strasti i vode se sporovi oko neočekivanog uspeha ukrajinske kontraofanzive u rejonu Harkova, usled čega su naše jedinice napustile većinu okupiranih teritorija u ovom regionu: šta je bilo, ko je kriv i šta da se radi", pita se novinar Petr Akopov u tekstu koji objavljuje agencija RIA
Evropska komisija reagovala je na tvrdnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da su isporuke presretačkih projektila iz partnerskih zemalja smanjene tri puta, poručivši da Kijev sam mora da definiše i dostavi spisak vojne opreme koja mu je potrebna.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je partnere Kijeva da je kašnjenje u isporukama protivraketnih sistema (PVO) direktno doprinelo velikom broju žrtava nakon ruskog napada na Kijev, objavio je danas Vašington post (WP).
Prema navodima monitoring grupa, oko 11 ruskih strateških bombardera kreće se ili se priprema za poletanje u okviru mogućeg napada na ukrajinske ciljeve. Stanovnici Kijeva su počeli da se sklanjaju u metro stanice.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno je pristao da tokom dva dana povezana sa posetom direktora CIA Džona Retklifa ne budu izvođeni masovni vazdušni udari na Kijev i okolinu, pod uslovom da Ukrajina u istom periodu ne napada Moskvu i severozapad Rusije, uključujući Sankt Peterburg.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev uputio je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom čestitku povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, uz poruku da će Baku nastaviti da razvija strateško partnerstvo sa Kijevom i pruža humanitarnu pomoć.
Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Valerij Zalužni upozorio je da sumnje u dalji put zemlje već počinju da prožimaju ukrajinsko društvo, dok je politički sistem izgrađen posle 1991. opisao kao „klanovsko-oligarhijsku republiku“ koja je sistematski rušila poverenje i jedinstvo građana.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ukoliko nastavi sa inicijativama za veličanje istorijskih ličnosti, trebalo da podigne panteone i Adolfu Hitleru i Benitu Musoliniju.
Ukrajinska kampanja za vojnu i logističku izolaciju Krima troši ogromne količine dronova i drugih sredstava, a predsednik Volodimir Zelenski sada je priznao da je novac namenjen Ministarstvu odbrane za drugu polovinu 2026. potrošen unapred i da je u vojnom budžetu nastala rupa od čak 27 milijardi dolara.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da će glavni pravac ruskih operacija ostati Konstantinovka–Slavjansk–Kramatorsk, ali upozorava da bi Moskva, ukoliko prikupi dodatne snage, kasnije mogla da ih prebaci na druge delove fronta radi stvaranja „tampon-zone“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
"Već nekoliko dana među nama se rasplamsavaju strasti i vode se sporovi oko neočekivanog uspeha ukrajinske kontraofanzive u rejonu Harkova, usled čega su naše jedinice napustile većinu okupiranih teritorija u ovom regionu: šta je bilo, ko je kriv i šta da se radi", pita se novinar Petr Akopov u tekstu koji objavljuje agencija RIA
Direktor CIA Džon Retklif možda je u Moskvu stigao sa mnogo tvrđom porukom od prethodnih američkih izaslanika – upozorenjem ruskom rukovodstvu da ne ide predaleko u eskalaciji jer bi posledice po samu Rusiju mogle da budu ozbiljne, ocenio je bivši premijer Švedske Karl Bilt.
Dok blokader Dejan Gladović fizički nasrće na aktiviste SNS- a, u javnost su isplivali šokantni detalji o njegovoj porodici koji otkrivaju svu pozadinu i vrednosti za koje se ovi ljudi zalažu!
Predsednik SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević oglasio se povodom nezapamćenih uvreda i besramnog medijskog linča koji tajkunski mediji sprovode nad nekadašnjom najboljom teniserkom sveta Jelenom Janković.
Čim iz Zagreba stigne bilo kakva otrovna strelica, uvreda ili provokacija usmerena protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i naše države, blokaderski mediji u Beogradu u roku od pet minuta piju tu ustašku propagandu i sa oduševljenjem je plasiraju javnosti.
Odbornik "Užičke akcije" Milovan Kuburović, inače desna ruka i potrčko Radovana Novakovića (kolovođe blokada koji je nedavno optužen za napad na policiju), uhvaćen je u teškim mutnim radnjama, a onda se juče za skupštinskom govornicom i sam izlanuo i priznao nedelo.
Opoziciona mašinerija raspada se u paramparčad pod naletom sopstvene nesposobnosti, jeftinih političkih spletki i potpunog odsustva bilo kakvog plana za Srbiju. O tome najbolje svedoče reakcije nekadašnjih podržavalaca i aktivista koji su masovno počeli javno da se odriču blokaderskog pokreta i pružaju podršku predsedniku Aleksandru Vučiću.
Za vreme vlasti najgoreg političara Borisa Tadića, bilo je gotovo sasvim normalno javno iznositi stavove da je Kosovo nezavisno, da je u Srebrenici počinjen genocid, kao i brojne druge tvrdnje koje su direktno išle protiv interesa Srbije.
Reper Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, novi je učesnik druge sezone Exatlona, a iza sebe ima bogatu karijeru punu zabave i šokantnih dešavanja.
Skijanje na vodi bio je preveliki izazov za bivšu takmičarku "Exatlona" Sanju Kalinović, koja je odustala i pre nego što je pokušala da savlada ovu disciplinu, dok je šampion rijalitija Marko Nikolić uspeo da pokaže umeće!
Šampion Exatlona Marko Nikolić i voditeljka Jelena Dimitrijević odmerili su snage u akva kartingu i najavili drugu sezonu najvećeg sportskog rijalitija.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obaveštava javnost da će roditelji od 1. oktobra 2026. godine moći da podnose zahteve za ostvarivanje prava na status roditelja negovatelja, elektronskim putem ili neposredno u nadležnim centrima za socijalni rad.
Aleksandar S. (24) koji je juče uhapšen po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog sumnje da je na kuću biznismena na Bežanijskoj kosi dva puta bacio bombe, sredinom maja prošle godine hapšen je u Crnoj Gori zbog sumnje da je kao pripadnik kriminalne grupe učestvovao u planiranju likvidacije jednog preduzetnika iz Kotora.
Jezivi detalji i svedočenja sa mesta stravične nesreće u Ulici Četvrtog kraljevačkog bataljona u Kraljevu iz sekunda u sekund oslikavaju punu razmeru tragedije koja je potresla Srbiju.
Holivudski glumac Žan-Klod Van Dam izjavio je danas u Nišu da je od Roberta de Nira naučio kako da gradi lik za filmske uloge, i da mu gluma omogućava da bude šta god poželi.
Smrt legendarne kantri zvezde Doli Parton, koja je juče preminula u 80. godini, vratila je u fokus jednu od najpoznatijih pesama koje je napisala tokom svoje blistave karijere, "I Will Always Love You".
Stručnjaci savetuju da se tokom visokih temperatura prema baštama odnosimo poput onih na Mediteranu, biramo biljke otporne na sušu, čuvamo vlagu u zemljištu i zalivamo pametnije kako bi biljke lakše podnele sve toplija leta.
Vojvoda i vojvotkinja od Saseksa Hari i Megan Markl stigli su danas u Veliku Britaniju, a u zemlju su iz Kalifornije zajedno sa svoje dvoje dece doputovati privatnim avionom.
Nova opcija u iOS-u 27 konačno rešava jedan od dosadnih problema na Ajfonu. Korisnici sada mogu odvojeno da podešavaju jačinu alarma i zvona, umesto da oba koriste istu jačinu zvuka.
Kuvana jaja mogu bezbedno da se čuvaju u frižideru do 7 dana, ako su pravilno odložena. Iako su odličan i praktičan izvor proteina, vitamina i minerala, nakon kuvanja imaju kraći rok trajanja nego sirova jaja.
Video zlatnog retrivera po imenu Los postao je veoma popularan na internetu nakon što je u prodavnici kućnih ljubimaca ugledao malo morsko prase. Pas je navodno čak pola sata sedeo ispred staklenog prostora i bez prestanka ga posmatrao.
U novoj epizodi emisije "Demanti" koja će se emitovati sutra u 20h, poznati pevač otvoreno govori o gubitku rođenog brata i periodu kada je, kako priznaje, razmišljao o suicidu.
Tiktokerku i bivšu rijaliti učesnicu Anju Todorović nedavno je ostavio dečko, a ona se sada oglasila u suzama sa tvrdnjom da joj je naneo velike traume.
Ćerka pevačice Jane Todorović, Kristina Džulijen Todorović iznanadila je pratioce, nakon što je na instagramu njene majke osvanuo snimak kako peva čuveni hit "Barabar".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.