Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno
Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše "Politika". Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana. Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.
Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara. Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.
Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.
Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.
Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.
Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.
Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.
- Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet - naglasio je Zelenski.
Foto: AP/Tanjug
Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.
Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.
Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra. Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je "TAS". Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde. Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.
U nedavnom intervjuu za "RBK Ukrajina", ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan" zbog „ratnih uslova".
Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.
Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.
Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.
Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi
Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.
Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.
Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.
Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna. Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.
"Već nekoliko dana među nama se rasplamsavaju strasti i vode se sporovi oko neočekivanog uspeha ukrajinske kontraofanzive u rejonu Harkova, usled čega su naše jedinice napustile većinu okupiranih teritorija u ovom regionu: šta je bilo, ko je kriv i šta da se radi", pita se novinar Petr Akopov u tekstu koji objavljuje agencija RIA
Dron je pogodio centralnu zgradu Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u Volodimirskoj ulici u Kijevu. Nakon eksplozije, očevici su prijavili gust dim koji se nadvio nad centralnim delom grada, dok je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio da je na mestu udara izbio požar.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je danas da je Rusija prešla na novu fazu eskalacije vazdušnih napada i da ne pokazuje nameru da smanji njihov intenzitet, dok zbog sve češće upotrebe dronova na mlazni pogon vazdušne uzbune u pojedinim ukrajinskim gradovima praktično više i ne prestaju.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da su ruski dronovi tokom poslednjih nekoliko nedelja dva puta ušli u vazdušni prostor Moldavije upravo u vreme kada se njegov predsednički avion nalazio u Kišinjevu, a istu informaciju je potvrdio i norverški premijer Jonas Gar Store.
Najmanje osam ljudi povređeno je u noćašnjem ruskom napadu na Kijev, tokom kojeg su pogođene dve benzinske pumpe u Darnickom i Golosejevskom rejonu ukrajinske prestonice, dok su na mestima udara izbili veliki požari.
Ruski udarni dronovi napali su rano jutros Kijev i Odesku oblast, a u ukrajinskoj prestonici direktno su pogođeni benzinska pumpa i skladišta, dok lokalni izvori javljaju o najmanje dva udara u području luke Černomorsk.
Sudbina Volodimira Zelenskog mogla bi postati jasnija do Nove godine, jer su Amerikanci koji su posetili Kijev verovatno razgovarali o izborima, prema rečima Alekseja Čepe, prvog zamenika predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove.
Ukrajina je spremna da obustavi napade na energetske objekte u Rusiji ukoliko Moskva prestane da napada ukrajinske energetske objekte, kritičnu infrastrukturu i pravce kojima se transportuje hrana, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
"Geran" dronovi su tokom protekle noći ušli u područje 95. kvarta u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, prenose ruski vojni dopisnici.
Ukrajinski poslanik Ruslan Gorbenko zatražio je od Grčke da Kijevu preda rakete za sisteme „patriot“ kojima se približava kraj radnog veka i poručio Atini da, ukoliko ih neće poslati Ukrajini, može da ih „rastavi na delove i od njih pravi priveske“.
Ruski general-major i Heroj Rusije Sergej Lipovoj tvrdi da bi Kijev mogao da bude stavljen pod rusku kontrolu za dva do četiri meseca, i to bez nužnog frontalnog juriša na ukrajinsku prestonicu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
"Već nekoliko dana među nama se rasplamsavaju strasti i vode se sporovi oko neočekivanog uspeha ukrajinske kontraofanzive u rejonu Harkova, usled čega su naše jedinice napustile većinu okupiranih teritorija u ovom regionu: šta je bilo, ko je kriv i šta da se radi", pita se novinar Petr Akopov u tekstu koji objavljuje agencija RIA
Veliki požar izbio je rano jutros u skladišnom objektu u Svjatošinskom okrugu Kijeva posle novog ruskog napada na ukrajinsku prestonicu, potvrdila je Kijevska gradska vojna administracija.
Litvanija je krenula ka ukidanju ustavne zabrane raspoređivanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, a Sejm planira da ključnu izmenu završi najkasnije početkom 2027. godine.
U Specijalnom sudu u Hagu danas je izrečena prvostepena presuda vođama terorističke UČK, Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, a ishod glasanja predstavlja još jednu sramnu epizodu i podsmevanje srpskim žrtvama!
Sofija Mandić, predstavnica blokaderske ''studentske liste'' u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) autorka je skandaloznog teksta objavljenog pod naslovom ''Zašto Kosovo nije Srbija''
Prvi na blokaderskoj listi, nasilnik Ilija Srdanović demonstrirao je nezapamćen politički kukavičluk kada je odbio javni poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na televizijski duel i otvoren dijalog pred kamerama.
Ilija Srdanović, nosilac takozvane ''studentske liste'', otvoreno je tagretirao studente, članove studentskog parlamenta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu!
U drugoj epizodi najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koja je emitovana večeras na televiziji Informer, u borbi za nominaciju, pobedio je Crveni tim rezultatom 8:4.
Plavi tim je, zahvaljujući pobedi u prethodnoj igri, dobio mogućnost da izabere jednog takmičara Crvenog tima koji neće učestvovati u prvoj eliminacionoj borbi, a njihov izbor pao je na Marka, jednog od takmičara koji važi za najjače igrače Crvenog tima.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Na obali Dunava, nedaleko od Velikog Gradišta, nalazi se Ramska tvrđava, jedno od najupečatljivijih srednjovekovnih utvrđenja na prostoru Srbije. Njeni bedemi podsećaju na burnu prošlost ovog kraja, kroz koji su vekovima prolazile vojske, trgovci i putnici.
Nedaleko od Negotina, manastir Vratna vekovima okuplja vernike koji pred čudotvornom ikonom Vratnjanske Majke Božje traže utehu, zdravlje i pomoć. Ova drevna svetinja poznata je i po brojnim svedočenjima o uslišanim molitvama, ali i po spektakularnim Vratnjanskim kapijama koje se nalaze u njenoj neposrednoj blizini.
Na ulicama oko Novog Kneževca crvene se tovari na prikolicama. Berba paprike je u toku, a završiće u pogonima poznatih fabrika gde se prerađuje u fini začinski prah.
Podgorička policija oduzela je juče advokatu Damiru Lekiću iz Podgorice osam pištolja, jer, kako je saopšteno iz Uprave policije, ne ispunjava uslove za posedovanje oružja.
Dušan K. (41) ranjen je noćas oko 2.30 časova u pucnjavi koja se dogodila na Banovom Brdu u Beogradu, a reporter Informera je snimio mesto krvavog događaja.
U šest gradova na severu Crne Gore policija je izvršila 12 pretresa , te oduzela 11 komada oružja, sedam pušaka i četiri pištolja, 430 komada municije i vozilo "Porsche Macan", a jedna osoba je uhapšena, saopštila je Uprava policije Crne Gore.
Viši sud u Novom Pazaru odredio je pritvor N. Č. (25) iz Tutina, osumnjičenom za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Istragu protiv njega pokrenulo je Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru.
Japansko-korejska filmska i televizijska zvezda Juri Nakamura, najpoznatija po zapaženoj ulozi psihološkinje Irene u velikom Netfliksovom hitu "Romantics Anonymous", preminula je u 44. godini.
Nik Rajner (33) neće se suočiti sa smrtnom kaznom ukoliko bude proglašen krivim za ubistvo svojih roditelja, holivudskog reditelja Roba Rajnera i Mišel Singer Rajner.
Ako volite domaće knedle sa šljivama, ali vam se ne provodi pola dana u kuhinji, imamo odličan recept. Ekipa Magazina ga je isprobala, rezultat je toliko dobar da su nas podsetile na one prave, starinske knedle koje su pravile naše bake.
Melanija Tramp ponovo je pokazala zbog čega važi za jednu od najbolje stilizovanih prvih dama. Tokom jednog od svojih poslednjih javnih pojavljivanja odlučila se za elegantnu kombinaciju u kojoj je glavnu ulogu imala kožna jakna u upečatljivoj šumskozelenoj nijansi.
Neobičan incident dogodio se svega nekoliko dana pre izlaska dugo očekivane knjige Čarlsa Spensera, brata princeze Dajane. Četiri primerka njegovih memoara nestala su iz kamiona koji je prevozio hiljade knjiga kroz Holandiju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.