PERSONA NON GRATA! Zbog čega šest svetskih lidera nije pozvano na sahranu kraljice Elizabete II

Sahrani će prisustvovati oko 500 šefova država i vlada iz celog sveta, ali za neke nema mesta

Kraljica Elizabeta II, koja je preminula 8. septembra u 97. godini, biće sahranjena u danas, 19. septembra. Ovo će biti prva državna sahrana u Velikoj Britaniji nakon sahrane premijera Vinstona Čerčila, koja se desila 1965. godine. 

Očekuje se da će sahrani prisustvovati kako članovi kraljevske porodice iz Ujedinjenog Kraljevstva, tako i iz inostranstva, britanski političari i oko 500 šefova država iz celog sveta. 

Iako zvaničan spisak gostiju nije objavljen, poznato je da lideri pojedinih zemalja nisu dobili poziv da prisustvuju sahrani.

Rusija

Velika Britanija je bila jedna od najagresivnijih protivnica Rusije od pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini i otvoreno je zagovarala uvođenje sve oštrijih sankcija Moskvi.

Sa druge strane, zalagala se za vojnu pomoć Ukrajini, dok je bivši premijer Boris Džonson u više navrata putovao u Kijev gde je predsedniku Vladimiru Zelenskom nedvosmisleno ponudio pomoć u više oblasti.

Vojni sukob na istoku Evrope drastično je narušio odnose dve zemlje, do te mere da je Bakingemska palata odlučila da ne pozove ruskog lidera niti bilo kog drugog predstavnika države na sahranu Elizabete II, bez obzira na to što ju je Vladimir Putin lično upoznao kada ga je 2003. godine ugostila u Londonu u svojoj zvaničnoj rezidenciji.

Foto: AP/Tanjug

Predsednik Rusije je čak izrazio saučešće kralju Čarlsu III povodom smrti kraljice.

- Sa imenom Njenog veličanstva neraskidivo su povezani najvažniji događaji u novijoj istoriji Ujedinjenog Kraljevstva. Elizabeta II je mnogo decenija sa pravom uživala ljubav i poštovanje svojih podanika, kao i autoritet na svetskoj sceni. Želim Vam hrabrosti i istrajnosti pred ovim teškim, nenadoknadivim gubitkom - navodi se u poruci objavljenoj na Telegram kanalu Kremlja.

Ruski lider takođe je zatražio da se prenese saučešće i podrška članovima kraljevske porodice i narodu Velike Britanije.

Belorusija

Razlog zbog kog Belorusija nije pozvana na sahranu britanske kraljice je sličan - pošto je predsednik Aleksandar Lukašenko podržao rusku vojnu operaciju u Ukrajini, nepoželjan je u Londonu.

Foto: Tanjug/AP

Velika Britanija je u dva navrata uvela sankcije Belorusiji ove godine, u martu i julu, pa su samim tim odnosi dveju zemalja svedeni na najniži nivo do sada, iako Minsk nije učestvovao u vojnim operacijama Moskve.

Mjanmar

Vojni puč u Mjanmaru 1. februara 2021. prekinuo je diplomatske odnose sa Velikom Britanijom koji su do tada bili na visokom nivou.

Svrgnuta liderka Mjanmara Aung San Su Ći čak je jednom prilikom i posetila London, gde se sastala sa tadašnjim premijerom Borisom Džonsonom, ali otkako je na vlast nasilnim i nedemokratskim putem došao general Min Aung Hlaing, veze između ove dve države naglo su prekinute.

Mjanmar, nekada poznat kao Burma, bio je britanska kolonija od 1886. do 1948, kada je stekao nezavisnost, i od tada su se odnosi ove zemlje sa Ujedinjenim Kraljevstvom menjali u zavisnosti od toga ko je bio na vlasti.

Sirija

Sirija i Ujedinjeno Kraljevstvo razvili su dobre odnose 2001. godine, zahvaljujući britanskom premijeru Toniju Bleru i sirijskoj vladi u okviru akcije "Rat protiv terorizma".

Naredne godine predsednik Sirije Bašar al Asad išao je u zvaničnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, što je bio presedan, s obzirom na to da je prvi sirijski lider koji je to učinio. Njegova supruga Asma i on su čak imali susret sa kraljicom Elizabetom II.

Foto: Reuters

Međutim, odnosi između ovih zemalja pogoršali su se 2011. godine zbog sirijskog građanskog rata, a Britanija je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala opoziciju kao legitimne predstavnike sirijskog naroda. Ambasada Sirije u Londonu zatvorena je dve godine kasnije.

Britanija je, pored Amerike i Francuske, učestvovala u raketnom napadu na Siriju 2018. godine. U martu prošle godine Britanska vlada uvela je sankcije šestoro saveznika Bašara el Asada, deceniju pošto je počeo brutalni građanski rat.

Venecuela

Iako su tokom 20. veka Venecuela i Ujedinjeno Kraljevstvo bile u dobrim odnosima, to se promenilo kada je Karakas pružio podršku Argentini u borbi za Foklandska ostrva. 

Od avgusta 2017. godine britanska vlada je savetovala protiv putovanja u Venecuelu, te povukla osoblje iz ambasade zbog "nemira i nestabilnosti", navodeći kao razlog proteste i kriminal u toj zemlji.

Kada je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant bio u poseti Americi 2019. godine, on je izjavio da aktuelni predsednik Venecuele Nikolas Maduro "nije legitmni lider" te zemlje i da njegov opozicioni predstavnik Huan Gvaido treba da postane predsednik. Samo nekoliko nedelja kasnije izjavio je da Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično priznaje Gvaida kao predsednika. 

Ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo nastavilo je da održava konzularne i diplomatske odnose sa vladom koja je bila pod kontrolom Madura, što je mnogima bilo nejasno. Njihova odluka je bila delimičan izuzetak od dugogodišnje britanske politike priznavanja država, ali ne i određenih vlada.

Foto: Reuters

Još jedan od razloga loših odnosa između dveju država jeste i to što Banka Engleske odbija da isporuči 31 tonu venecuelanskog zlata Madurovoj vladi. 

U maju 2020. godine Centralna banka Venecuele podnela je tužbu protiv Banke Engleske da oslobodi zlato u vrednosti od skoro milijardu evra u ruke "Programa Ujedinjenih nacija za razvoj" kako bi se kupili oprema, lekovi i hrana za sve pogođene pandemijom koronavirusa u Venecueli.

Huan Gvaido je osnovao paralelni odbor direktora Venecuelanske banke kako bi Viši sud u Londonu odlučio ko će imati zakonsko pravo da odlučuje kako će se raspolagati zlatom.

Krajem jula ove godine Viši sud u Londonu je odbio zahtev venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura da dobije kontrolu nad zlatnim rezervama Venecuele, pohranjenim u podzemnim trezorima Banke Engleske.

To je bila još jedna pobeda za Huana Gvaida, koji je pobedio u seriji pravnih sporova oko zlatnih poluga nakon što je njega, a ne Madura, britanska vlada priznala kao predsednika južnoameričke zemlje.

Avganistan

Pre nešto više od godinu dana talibanski borci preuzeli su vlast u Avganistanu ulaskom u Kabul, kada su zbacili legalno izabranu vlast te zemlje. Nijedna država, uključujući i Veliku Britaniju, do danas nije priznala talibane kao vlast u Avganistanu.

Iako je nekada davno Ujedinjeno Kraljevstvo imalo dobre diplomatske odnose sa Avganistanom, tokom godina se to menjalo, a danas su oni praktično nepostojeći.

Foto: AP/Tanjug

Bivši britanski premijer Boris Džonson izjavio je prošle godine da je američka odluka da se povuče iz Avganistana ubrzala to da talibani dođu na vlast, te da Britanija nikada neće priznati njih na čelu Avganistana.

Upravo zbog toga nijedan lider iz Avganistana nije pozvan na sahranu kraljice Elizabete II.

Pored ovih šest zemalja, Severna Koreja, Nikaragva i Iran su dobili pozivnice na nivou ambasadora.

Bivši predsednici zemalja koje su pozvane na sahranu neće moći da prisustvuju, već će ta čast pripasti samo aktuelnim šefovima država i još jednoj osobi koju žele da povedu sa sobom.