SUTRA SE ODLUČUJE SUDBINA AMERIKE! Republikanci u prednosti za Kongres, borba za Senat neizvesna, PORAZ DEMOKRATA bi doveo do GLOBALNIH PROMENA!

Izbori sredine mandata često služe i kao sud o radu predsednika, a partija koja drži Belu kuću obično gubi poslanička mesta, i zato je to velika briga za Bajdena, čija je popularnost među glasačima ispod 50 odsto

Aktuelni predsednik SAD Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp, održali su predizborne skupove uoči poslednjeg dana pred međuizbore, na kojima će Amerikanci birati nove predstavnike za Kongres, ali i guvernere i predstavnike lokalne vlasti.

Ankete ukazuju da su republikanci u prednosti kada je reč o Predstavničkom domu, donjem domu Kongresa, dok će izbor članova Senata biti neizvesniji, piše Bi-Bi-Si.

Odluku o tome ko će kontrolisati Senat u naredne četiri godine verovatno će doneti birači u Pensilvaniji, Džordžiji i Nevadi.

Ovi međuizbori, koji se tako nazivaju jer "padaju" na polovini predsedničkog mandata, biće i svojevrni referendum o aktuelnoj administraciji predsednika Džozefa Bajdena, koja se suočava sa brojnim izazovima u vreme velike polarizacije američkog društva.

Demokratska stranka koju predvodi Bajden mogla bi se suočiti sa porazom, čak i u delovima zemlje u kojima demokrate obično dobro prolaze.

Bajden je u nedelju govorio na skupu u Njujorku u znak podrške guvernerki Keti Hočul, koja je protivkandidatkinja republikancu Liju Zeldinu kojeg podržava Tramp.

Hočul su podržale i neke “zvezde” demokratske partije, poput bivšeg predsednika Bila Klintona, potpredsednice Kamale Haris i bivše državne sekretarke Hilari Klinton. U svom govoru, Bajden je izbore nazvao "prelomnom tačkom" koja će odrediti narednih 20 godina u SAD. On je glasačima na koledžu Sara Lorens rekao da biraju između dve "fundamentalno različite vizije Amerike".

 

 

Bivši predsednik SAD Donald Tramp je održao govor na mitingu u Majamiju, gde je optužio demokrate da vode zemlju ka komunizmu.

"Demokrate žele da pretvore Ameriku u komunističku Kubu ili socijalističku Venecuelu", rekao je Tramp na skupu. Tramp je tokom govora nagovestio da bi ponovo mogao da se kandiduje za predsednika 2024. godine, prenosi britanski javni servis.

 

 

Šta su „izbori sredine mandata" i ko se bira?

Ovo su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata. Održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu. Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate. Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.

Na izborima u novembru kandidati se bore za sva mesta u Predstavničkom domu i za trećinu mesta u Senatu. U nekoliko velikih država biraju se i guverneri i lokalni zvaničnici. Od 435 mesta u Predstavničkom domu, većinu bezbedno drže obe stranke, a trenutno se bore za samo 30 mesta. U Senatu, za sada izgleda kao da bi četiri od 35 mesta za koje se bore kandidati mogla da odu na jednu ili drugu stranu.

Foto: Reuters

Ko bi mogao da pobedi?

Demokratska stranka je poslednje dve godine držala većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, i to je pomagalo Bajdenu da usvaja zakone koje je želeo. Ali demokrate imaju tesnu nadmoć nad republikancima, što ove izbore čini neizvesnim. Ankete ukazuju na to da bi republikanci mogli da uzmu Predstavnički dom, ali bi demokrate mogle da zadrže Senat.

Koje su glavne teme ovih izbora?

Na početku 2022. godine, izgledalo je da će najveće teme biti imigracija, kriminal i životni troškovi, koji su obično sigurni glasovi za konzervativne republikance, ali to se promenilo u junu kad je američki Vrhovni sud ukinuo pravo ženama na abortusa. To je dalo podstrek demokratama, koji podržavaju prava žena na izbor i to je postalo centralno i u mnogim njihovim kampanjama. Ali kako neposredni uticaj ove odluke bledi, republikanci pokušavaju da vrate naglasak na inflaciju, imigraciju i nasilne zločine.

Kakav efekat će imati rezultati?

Izbori sredine mandata često služe i kao sud o radu predsednika, a partija koja drži Belu kuću obično gubi poslanička mesta. To je velika briga za Bajdena, čija je popularnost među glasačima ispod 50 odsto od avgusta. Ako demokrate zadrže pozicije, Bajden će nastaviti proklamovanu politiku borbe protiv klimatskih promena, proširivanja vladinih programa zdravstvene zaštite, zaštite prava na abortus i pojačanu kontrolu oružja.

Ako republikanci budu preuzeli kontrolu nad bilo kojim domom, moći će da spreče njegovu politiku. Oni će takođe moći da kontrolišu istražne odbore, pa tako mogu i da obustave istragu o napadima 6. januara 2021. godine na američki Kapitol sledbenika bivšeg predsednika Donalda Trampa, mada je planirano da odbor završi rad do kraja godine. Mogli bi da pokrenu novu istragu o temama od većeg značaja za konzervativce - kao što su kineska poslovanja sina Džozefa Bajdena ili naglo povlačenje američkih trupa iz Avganistana.

Bajdenu će biti teže da postavlja nove ljude, među kojima su i sudije američkog Vrhovnog suda. Dominacija republikanaca takođe bi omela njegovu spoljnu politiku - posebno enormnu vojnu pomoć Ukrajini, koja se bori protiv ruske invazije. Zauzvrat, Bajden bi mogao da stavi veto na konzervativne zakone o abortusu, imigraciji i porezima.

Foto: Reuters

Kako ovo utiče na predsedničke izbore 2024?

Izbori sredine mandata mogli bi da daju nagoveštaj ko će biti nominovan za republikanskog predsedničkog kandidata za 2024.

Ako kandidati koje je podržao Tramp prođu loše, manje je verovatno da će on dobiti podršku Republikanske stranke za novu predsedničku kandidaturu.

U Floridi i Teksasu, republikanski guverneri Ron DeSantis i Greg Abot nadaju se da će ih njihov reizbor pogurati za kandidaturu za Belu kuću.

Ako bi demokrate uspele da zadrže vlast u Mičigenu, Viskonsinu u Pensilvaniji, to bi moglo da im podari izvesno samopouzdanje dok se pripremaju za predizbornu kampanju za reizbor Bajdena 2024. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.