VLADAR IZ SENKE, MOĆNIJI I OD KRALJA! Evelin Rotšild umro u 91 godini života

Evelin de Rotšild, potomak čuvene bankarske dinastije, umro je u 91. godini u svom domu u Londonu, navodi Njujork tajms.

U početku je malo obećavao, na kraju se pridružio porodičnoj firmi i dospeo do predsednika, imajući ogroman uticaj u britanskim finansijskim i političkim poslovima.

Arhiv Rotšild , koji je osnovala porodica Rotšild, potvrdio je njegovu smrt.

Tokom konzervativne vlade premijerke Margaret Tačer, od 1979. do 1990. godine, Rotšild je pomogao da se ostvari njena politika privatizacije, prodaje državnih industrija i druge imovine privatnim kompanijama, navodno da bi poboljšao njihovu produktivnost, povećao konkurenciju, smanjio radnu snagu , oslabio sindikate, prikupio sredstva za vladu ugroženu štrajkovima i nacionalnom recesijom.

Sa Rotšildom i njegovim bankarima koji su dogovarali prodaju, i u nekim slučajevima pomogli u pregovorima, Tačerova se odrekla nacionalizovane industrije nafte, gasa i čelika, državnih tehnoloških kompanija, regionalnih električnih mreža i drugih kompanija. Tokom 1990-ih, premijer Džon Mejdžor je na sličan način privatizovao British Rail i ostatke rudarske industrije desetkovane štrajkovima i zatvaranjima.

Kako su spajanja progutala manje finansijske institucije u rastućoj koncentraciji globalne bankarske moći 1980-ih, g. Rotšildu su istoričari pripisali zasluge za zaštitu imena Rotšild od onoga što je smatrao nezgodnim poslovima i očuvanje nezavisnosti, koja je bila ugrožena od spolja i unutrašnjim nejedinstvom.

Reputaciju Rotšildova reputaciju ugrozio je 1960-ih rođak Džejkob Rotšild, koji je predložio spajanje porodične banke sa SG Varburg, investicionom bankom koja je kotirana na Londonskoj berzi. Džejkob je kasnije koristio porodično ime u svom agresivnom Rothschild Investment Trust-u da sklopi unosne poslove sa kompanijama za umetnost i iznajmljivanje automobila i preuzem zajednički fond sa američkim preduzetnikom Saulom Stajnbergom.

Protiveći se upotrebi imena za takve poslove, konzervativniji Evelin je nadmudrio svog rođaka, koji je dao ostavku na mesto direktora porodične holding kompanije i preimenovao sopstvenu jedinicu u RIT Capital. Spor je trajao do 1980. godine, kada su se rođaci složili da će porodična banka poslovati odvojeno od Džejkobovog RIT poduhvata. Dok je štampa okarakterisala sukobe kao porodičnu svađu, ona je imala šire implikacije na jedinstvo i nezavisnost Rotšildovog preduzeća.

Od 1760-ih, kada je patrijarh Majer Amšel Rotšild osnovao dinastiju u Frankfurtu i poslao četiri od svojih pet sinova da osnuju još četiri preduzeća u Londonu, Parizu, Beču i Napulju, Rotšildi su bili partnerstvo čije su bogatstvo i porodične veze bile snažne. Ali u 20. veku, svetski ratovi, Velika depresija i drugi problemi su poremetili su taj savez.

Da bi obnovio partnerstvo Evelin Rotšild je predvodio uspešne napore da ponovo ujedini različite porodične interese pod švajcarskom kompanijom Rothschild Continuation Holdings, koja je držala udele u Rotšildovim firmama u Britaniji, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Holandiji, Australiji, Hong Kongu, Singapuru i druga mesta.Evelin Rotšild je bio njen predsednik od 1982. do 2003. godine.

- Najvažnija snaga porodice je jedinstvo - rekao je za Njujork tajms 1996.

Najal Ferguson, britanski ekonomski istoričar, napisao je u „Kući Rotšilda“ (1998) da je gospodin Rotšild verovao „da bi Rotšildi mogli da kombinuju tradicionalne vrline porodične firme sa istinskim globalnim dosegom izgradnjom moderne verzije starog Rotšild sistema: u centru je blisko povezana grupa kompanija koje kontroliše porodica sa mrežom agencija i saradnika sa različitim stepenom autonomije".