NOVA KOKAIN-PRESTONICA EVROPE, BALKANSKA MAFIJA GAZDUJE! Policija upozorava, oni ne prodaju drogu na ulicama, preuzeli su "glavnu stvar"!

Belgija je u poslednje vreme postala evropski centar krijumčarenja kokaina. U Antverpenu je 40 odsto svih zaplena kokaina u Evropi jer je ova belgijska luka postala ulazna tačka za južnoamerički kokain

Međutim, ključnu ulogu u ovom ilegalnom biznisu imaju kriminalne organizacije zapadnog Balkana, najviše iz Hrvatske i Albanije, tvrdi Ekonomist, koji je napravio reportažu o tome. Količina zaplenjene droge u Evropi u stalnom je porastu. Samo u Antverpenu prošle godine zaustavljeno je 80 tona kokaina, a 2016. godine je bilo samo 30 tona. Posledice toga su korupcija lokalnih i nacionalnih funkcionera i nasilje na ulicama.

U junu 2020. policija je u okolini Antverpena pronašla kontejner s posebnim alatom i komoru za mučenje opremljenu zubarskom stolicom i zvučnom izolacijom, kao i lažne policijske uniforme i automatsko oružje.

- Ovakva otkrića su zastrašujuća jer otkrivaju potencijal i mogućnosti kriminalnih organizacija - rekao je Kristian Vandervaren, upravnik belgijske carine. Kokain najčešće kriju među bananama u kontejnerima koji pristižu iz Kolumbije. Kao jeftino i efikasno sredstvo prevoza robe, brodski kontejneri temelj su međunarodne trgovine. Iz istog razloga su zanimljivi i organizovanom kriminalu.

Tokom 2021. godine u celoj Belgiji zaplenjena je 101 tona kokaina, a na drugom mestu prema zaplenama u Evropskoj uniji je Holandija sa 80 tona. Međutim, policijske službe smatraju da se zaplenjuje tek oko 10 posto ukupne količine kokaina koji dolazi na evropske tržište.

- Poslovni model krijumčara svodi se na slanje velike količine droge u mnogo kontejnera. Svesni su da će izgubiti 10 do 20 odsto, ali ostatak će proći - govori Vandervaeren. 

Kriminalne organizacije pristaju na ovaj gubitak i nastavljaju da koriste Antverpen, drugu najveću evropsku luku, zbog njegove razvijene infrastrukture i mogućnosti brze distribucije kokaina širom Evrope. Naime, ilegalna tržišta često funkcionišu isto kao i legalna.

Zašto krijumčare drogu baš u bananama?

Prosečno godišnje kroz Antverpen prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva posto podleže detaljnom carinskom pregledu. Mogućnosti krijumčarenja droge preko ove luke stoga su gotovo neograničene.

- Banane su vrlo popularan način za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu iz dva razloga. Banane su glavni latinoamerički izvozni proizvod i brzo se kvare, pa postoji stalni pritisak da brzo dođu do potrošača - kaže Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.

Foto: APfoto

Antverpen je popularna i profitabilna luka najviše zbog toga što brzo istovaruje robu s brodova i šalje je na police trgovina. Nemoguće je pregledati milione kontejnera i kriminalci su toga svesni. Zato je antverpenska luka idealna za krijumčarenje kokaina, amfetamina i lažnih lekova na evropska tržišta. Upotreba ovih proizvoda je u stalnom porastu, pa je Evropa u poslednje vreme postala profitabilnije tržište nego Amerika.

- Cena kokaina u Evropi veća je nego u SAD, manja je konkurencija i manji je rizik - rekao je za Ekonomist Džerami Mekdermot iz istraživačke organizacije InSight Crime.

Balkanska mafija

Mnoge evropske mafijaške grupe pronašle su svoj interes u ovim činjenicama i preuzele kontrolu nad distribucijom. Mafijaške organizacije iz balkanskih zemalja poput Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine posebno su poznate po svojoj efikasnosti i nasilnim metodama. Ratna zbivanja i privredna situacija na Balkanu mnoge su okrenuli ka kriminalu.

- Balkanske mafije iskoristile su nasilna iskustva, toleranciju prema nasilju i dostupnost oružja, kao i poznavanje stranih jezika. Kriminalne organizacije sa zapadnog Balkana pokazale su se vrlo uspešnim - tvrdi Valter Kemp, direktor globalne strategije u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala.

- Balkanske mafije razvile su određene veštine koje su im omogućile da se nakon šverca heroina i cigareta, gajenja kanabisa i krijumčarenja ljudi posvete profitabilnijim poslovima, poput krijumčarenja kokaina - objasnila je Kempova.

Novi krijumčarski kanali

Balkanske kriminalne organizacije čak su otvorile nove krijumčarske kanale. Nekad je droga iz Kolumbije u Evropu stizala preko mediteranskih luka, ali balkanski mafijaši su uspostavili nove kontakte i centre u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, i sada kokain šalju direktno u s severnoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad kompletnim krijumčarskim lancem i tako povećale svoj profit.

- Glavni izvor prihoda u kokainskoj industriji više nisu prodaja na ulicama ni proizvodnja, nego transport. Proizvodni profit je oko 150 odsto, maloprodajni iznosi 300 odsto, ali profit od transporta kokaina dostiže i do 1500 odsto - objasnio je Mekdermot.

Foto: Public

Za razliku od legalnih biznismena, krijumčari mogu da primene i nasilje kako bi osigurali isporuku svoje robe, a mogu da se okrenu i korupciji. To najbolje pokazuje primer albanskog narkobosa Dritana Redžepija.

- Redžepi je bez ikakve sumnje uspešan model balkanskog mafijaša u Latinskoj Americi. Veruje se da je u Ekvador stigao 2011. godine nakon bega iz belgijskog zatvora", rekla je Mejdini. Tri godine kasnije uhapšen je u Ekvadoru, ali to ga nije sprečilo u upravljanju vrlo profitabilnim kokainskim carstvom. Stečenim bogatstvom podmićivao je funkcionere ne samo u latinoameričkim zemljama već i u Evropi.

- Transport kokaina u Antverpen košte kriminalne organizacije do 24 odsto vrednosti robe. Toliko ih košta podmićivanje, a ostatak dospeva na tržište - kaže Artan Hođa, albanski istraživački novinar. 

Povećani profit omogućio je mafijašima i izdašnije podmićivanje. Ovakve aktivnosti obično se povezuju sa siromašnijim zemljama, ali sve su češće i u zapadnoevropskim državama.

EU sve više nalikuje zapadnom Balkanu

- Postojala je nada da će ulaskom u Evropsku uniju zemlje zapadnog Balkana biti sve sličnije pređaqšnjim članicama EU, no umesto toga Evropska unija sve više nalikuje zapadnom Balkanu - otkriva Valter Kemp. 

Tako mafija sve češće i otvorenije podmićuje carinske službenike u Antverpenu kako bi propustili pošiljke kokaina. Priznaje to i upravnik belgijske carine: "Dvojica mojih službenika završili su u zatvoru zato što su prihvatili 50.000 evra mita da bi propustili jedan kontejner i ostavili ga na tačno određenom mestu u luci. To je lako zarađeni novac."

Korupcija zahvata ne samo carinske i lučke radnike nego i visoke funkcionere, pa je tako nedavno u Antverpenu uhapšen bivši šef policijskog odeljenja za suzbijanje narkotika u ovom gradu. A kad ni mito ne garantuje uspeh, tu su pretnje i nasilje. Antverpenski gradonačelnik Bart De Vever već godinama je pod 24-satnom policijskom zaštitom zbog svojih istupa protiv organizovanog kriminala.

Uprkos tome što je belgijska policija 2021. godine pokrenula dosad najveću akciju protiv krijumčarenja droge, upravnik belgijske carine nije optimist u pogledu zaustavljanja ovakvih kriminalnih aktivnosti. "Učinak svih ovih akcija je minoran. Uprkos svim zaplenama, cena kokaina na evropskom tržištu ostaje ista", rekao je Vanderwaeren.

Foto: Reuters

Policijske i carinske službe tvrde da je rešenje u odlučnijem suzbijanju i većim resursima u borbi protiv kriminalnih organizacija. Belgijski carinski funkcioneri žele uvesti skeniranje svih kontejnera koji ulaze u zemlju.

- Rat protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga ne može se dobiti policijskim metodama.

- Ne preduzmemo li nešto, u sledećih 10 godina imaćemo u Antverpenu državu kojom upravljaju krijumčari narkotika - tvrdi Vandervaeren. Drugi pak smatraju da je neophodna bolja saradnja na međunarodnom nivou zato što kriminalne organizacije širom sveta trenutno sarađuju bolje nego nacionalne policije.

Međutim, svetskim brodskim i trgovačkim putovima danas se prevozi četiri puta više kontejnera nego pre 20 godina. Prilike i mogućnosti za krijumčarenje i šverc danas su bezbrojne, a mafijaške organizacije se izuzetno dobro prilagođavaju novim okolnostima i vremenima, zaključuje Ekonomist.