NATO PROPADA ZBOG UKRAJINE! Alijansa ostaje bez TENKOVA I ARTILJERIJE, Americi nestaje KLJUČNO ORUŽJE, bezbednost SAD-a dovedena u pitanje!
Podeli vest
Zapad je verovao da se artiljerijski i tenkovski rat u Evropi nikada više neće ponoviti i smanjio je zalihe oružja, što se ispostavilo kao velika greška
Kada se Sovjetski Savez raspao, evropske nacije su zgrabile "dividendu mira", drastično smanjivši svoje budžete za odbranu, svoje armije i svoje arsenale.
Prema rečima ruskog pilota, nadolazeća hladnoća će otkriti najslabije strane obe vojske i jasno pokazati stepen njihove tehnološke spremnosti
27.11.2022
09:55
Sa usponom Al Kaide skoro deceniju kasnije, terorizam je postao meta, zahtevajući drugačija vojna ulaganja i lakše snage. Čak i dugo angažovanje NATO-a u Avganistanu nije ličilo na kopneni rat u Evropi, sa teškom artiljerijom i tenkovima, za koji su skoro sva ministarstva odbrane mislila da se nikada neće ponoviti.
"Dan u Ukrajini je mesec ili više u Avganistanu“
Sukob u Ukrajini "proždire" skromne zalihe artiljerije, municije i protivvazdušne odbrane onoga što neki u NATO-u nazivaju evropskim "bonsai armijama", po patuljastom japanskom drveću. Čak i moćne Sjedinjene Američke Države imaju samo ograničene zalihe oružja koje Ukrajinci žele i koje im je potrebno, a Vašington nije voljan da preusmeri ključno oružje iz delikatnih regiona poput Tajvana i Koreje, gde Kina i Severna Koreja stalno testiraju ograničenja, piše "Njujork tajms".
Sada, posle devet meseci sukoba, fundamentalna nespremnost Zapada pokrenula je sumanutu borbu za snabdevanje Ukrajine onim što joj je potrebno, istovremeno popunjavajući zalihe NATO-a. Pošto obe strane troše oružje i municiju tempom koji nije viđen od Drugog svetskog rata, takmičenje u održavanju arsenala postalo je kritičan front koji bi se mogao pokazati odlučujućim.
Količina artiljerije koja se koristi je zapanjujuća, kažu zvaničnici NATO-a. U Avganistanu, NATO snage su mogle da ispale čak 300 artiljerijskih metaka dnevno i nisu se brinule o protivvazdušnoj odbrani. Ali Ukrajina ispaljuje hiljade metaka dnevno i očajnički joj je potrebna protivvazdušna odbrana od ruskih projektila i iranskih dronova.
"Dan u Ukrajini je mesec ili više u Avganistanu“, rekla je Kamil Grand, ekspert za odbranu u Evropskom savetu za spoljne odnose, koji je donedavno bio pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbranu.
Prošlog leta u regionu Donbasa Ukrajinci su svakog dana ispalili 6.000 do 7.000 artiljerijskih metaka, rekao je visoki zvaničnik NATO-a. Rusi su ispaljivali 40.000 do 50.000 metaka dnevno.
Poređenja radi, Sjedinjene Države proizvedu samo 15.000 metaka svakog meseca.
Dakle, Zapad se trudi da pronađe sve manje dostupnu opremu i municiju iz sovjetskog doba koju Ukrajina sada može da koristi, uključujući rakete protivvazdušne odbrane S-300, tenkove T-72 i posebno artiljerijske granate sovjetskog kalibra.
Zapad takođe pokušava da smisli alternativne sisteme, čak i ako su stariji, kako bi zamenili smanjene zalihe skupih raketa za protivvazdušnu odbranu i protivtenkovske "džaveline". To, piše list, šalje snažne signale zapadnoj odbrambenoj industriji da se spremaju dugoročni ugovori — i da treba zaposliti više radnika i pripremiti starije fabričke linije. Radi se i na kupovini municije od zemalja poput Južne Koreje kako bi se "popunile" zalihe koje se šalju u Ukrajinu.
Postoje čak i rasprave o tome da NATO ulaže u stare fabrike u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj kako bi ponovo pokrenuo proizvodnju granata sovjetskog kalibra 152 mm i 122 mm za Ukrajince koji uglavnom koriste sovjetsko oružje i opremu.
Prepreka ima bezbroj.
Zemlje NATO-a - često uz veliku pompu - poslale su Ukrajini neku naprednu zapadnu artiljeriju, koja koristi 155 mm granate standarda NATO-a. Ali NATO sistemi su retko sertifikovani da koriste artiljeriju koju proizvode druge zemlje NATO-a i koje često prave granate drugačije. To je način da proizvođači oružja budu sigurni da će prodati municiju za svoje oružje.
A tu je i problem legalne kontrole izvoza, koja reguliše da li se oružje i municija prodati jednoj zemlji mogu poslati u drugu u ratu. To je razlog zašto su Švajcarci, tvrdeći da su neutralni, odbili Nemačkoj dozvolu da izvozi u Ukrajinu protivavionsku municiju koju je proizvela Švajcarska i prodala Nemačkoj. Italija ima slično ograničenje na izvoz oružja.
Jedan zvaničnik NATO-a opisao je situaciju kao "NATO zoo vrt", aludirajući na nazive oružja poput tenka "geparda" ili raketnog sistema zemlja-vazduh "zvečarke" (krotal).
I Rusi imaju problema sa snabdevanjem. Sada koriste manje artiljerijskih metaka, ali ih imaju dosta, čak i ako su neki stari i manje pouzdani. Suočena sa sličnim sukobima, Moskva takođe pokušava da poveća vojnu proizvodnju i navodno nastoji da kupi rakete od Severne Koreje i jeftinije dronove od Irana.
Za zemlje NATO-a koje su Ukrajini dale velike količine oružja, posebno za zemlje poput Poljske i baltičkih država, teret zamene naoružanja pokazao se teškim.
Francuzi su, na primer, obezbedili neko napredno oružje i stvorili fond od 200 miliona evra za Ukrajinu za kupovinu oružja proizvedenog u Francuskoj. Ali Francuska je Ukrajini već dala najmanje 18 modernih haubica "Cezar" - oko 20 odsto sve postojeće artiljerije — i nije raspoložena da obezbedi više.
Evropska unija je odobrila 3,1 milijardu evra za otplatu državama članicama za ono što pružaju Ukrajini, ali je taj fond, Evropski mirovni fond, skoro 90 odsto iscrpljen.
Zalihe EU su na izmaku, a Nemačka je već "dostigla svoj limit" početkom septembra. U međuvremenu, Litvanija, koja nema više oružja za doniranje, pozvala je saveznike da Ukrajini daju "sve što imamo".
Ukupno, zemlje NATO-a su do sada dostavile Ukrajini oružja u vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je otprilike veličina francuskog godišnjeg budžeta za odbranu.
Manje zemlje su iscrpile svoj potencijal, rekao je drugi zvaničnik NATO-a, sa 20 od 30 članica koje su "prilično isceđene". Ali preostalih 10 i dalje može da pruži više, sugerisao je on, posebno veći saveznici. To bi uključivalo Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg savetovao je Alijansu — uključujući, posebno, Nemačku — da smernice NATO-a koje zahtevaju od članica da drže zalihe ne bi trebalo da budu izgovor za ograničavanje izvoza oružja u Ukrajinu. Ali takođe je tačno da Nemačka i Francuska, kao i Sjedinjene Države, žele da kalibrišu oružje koje Ukrajina dobija, da spreče eskalaciju i direktne napade na Rusiju.
Ukrajinci žele najmanje četiri sistema koja Zapad nije obezbedio i koje je malo verovatno da će: rakete zemlja-zemlja dugog dometa poznate kao ATACMS koje bi mogle da pogode Rusiju i Krim; borbene avione; tenkove; i mnogo napredniju protivvazdušnu odbranu, rekao je Mark F. Kansijan, bivši strateg za oružje Bele kuće koji je sada viši savetnik u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.
ATACMS, sa dometom od nekih 190 kilometara, neće biti dati iz straha da bi mogli da pogode Rusiju; tenkovi i borbeni avioni su previše komplikovani i zahtevaju godinu dana ili više obuke za korišćenje i održavanje. Što se tiče protivvazdušne odbrane, NATO i Sjedinjene Države su deaktivirale većinu svoje protivvazdušne odbrane kratkog dometa nakon Hladnog rata, a proizvodnja može da potraje i dve godine.
M142 High Mobility Artillery Rocket System (#HIMARS)
The HIMARS carries six rockets or one MGM-140 ATACMS missile on the U.S.
Effective firing range 2–300 km (1.24–186 mi)
Maximum firing range 186 miles (300 km) for MGM-140 ATACMS, 310 miles (500km) for Precision Strike Missile pic.twitter.com/Cgm91cL87m
— Igor Fedorovsky (@IgorFedorovsky) May 2, 2022
Postoji i relativno jednostavnija oprema za održavanje, poput haubice M-777 koja je data Ukrajini. Ukrajinski inženjeri, ako imaju odgovarajuće delove, mogu da se konsultuju sa Amerikancima i poprave haubicu.
Američki zvaničnici insistiraju na tome da američka vojska još uvek ima dovoljno materijala da nastavi da snabdeva Ukrajinu i brani interese SAD na drugim mestima.
"Posvećeni smo tome da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju", rekla je ovog meseca Sabrina Sing, zamenica sekretara za štampu Pentagona, nakon što je najavila da će SAD poslati još raketa "stinger" za Ukrajinu.
Vašington takođe gleda na starije, jeftinije alternative kao što je davanje Ukrajini protivtenkovskih projektila TOV, kojih ima u izobilju, umesto "džavelina" i raketa zemlja-vazduh "hok" umesto novijih verzija. Ali zvaničnici sve više guraju Ukrajinu da bude efikasnija i da, na primer, ne ispaljuje projektil koji košta 150.000 dolara na dron koji košta 20.000 dolara.
Zalihe nekog oružja su ipak pri kraju.
Od septembra, američka vojska je imala ograničen broj artiljerijskih metaka kalibra 155 mm u svojim zalihama i ograničen broj vođenih raketa, raketnih bacača, haubica, "džavelina" i "stingera, procenjuje Kansijan.
Nestašica artiljerijskih granata kalibra 155 mm "verovatno najviše brine planere", rekao je on. "Ako želite da povećate proizvodne kapacitete za 155 granata, proći će verovatno četiri do pet godina pre nego počnu da se koriste."
Iako je NATO u velikoj meri investirao u Ukrajinu, a članice Alijanse takođe obezbeđuju obuku i obaveštajne kapacitete, generalni sekretar Jens Stoltenberg je više puta tvrdio da "NATO nije strana u sukobu".
Moskva stvari vidi drugačije. Više visokih zvaničnika, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, optužilo je NATO da vodi rat protiv Rusije preko marionete-Ukrajine, a sam Vladimir Putin je rekao da se Rusij bori protiv "čitave vojne mašine Zapada".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ruske snage su porazile ukrajinsku 47. mehanizovanu pešadijsku brigadu, koja je koristila američke tenkove M1A1 Abrams i borbena vozila Bredli tokom kontranapada u Kurskoj oblasti, posebno u selu Novoivanovka, tvrdi ruski portal Maš.
Biznismen i bivši vlasnik najvećeg fajl-šering sajta Megaupload, Kim Dotkom, ocenio je na društvenoj mreži X da su izveštaji medija o odbijanju Nemačke da isporuči tešku vojnu tehniku Ukrajini ozbiljan udarac za Kijev.
Nemačka ne namerava da više šalje tešku vojnu opremu Ukrajini, osim one koja je već najavljena, preneo je nemački Bild citirajući dokumente ministarstva odbrane.
Ukrajinski agenti su na Krimu razneli automobil u kojem se nalazio kapetan 1. klase ruske Crnomorske flote Valerij Trankovski, javljaju kijevski mediji, a Kijev post je objavio i snimke uništenog vozila.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Jedan od lidera opozicije, Nemanja Šarović, obratio se organizatorima protesta u Novom Sadu i poručio im da ono što je urađeno u Novom Sadu je katastrofa.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boraviće danas u Budimpešti, gde će biti održana druga sednica Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske.
Sve više se čini da i novinari Nove S više ne mogu da prikriju nezadovoljstvo radom opozicije čiji se ceo opozicioni rad sveo na lešinarenje na tragedijama!
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je da sutra počinje isplata užinskog dodatka za srpsku decu na AP Kosovo i Metohija, odnosno za decu u predškolskim ustanovama i učenike osnovnih i srednjih škola i naveo da je to početak realizacije najavljenih ekonomskih mera za osnaživanje i opstanak srpskog naroda u pokrajini.
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Domovi za stare opasni su po život, napominju sagovornici Informer televizije nakon što su dve ženske osobe stradale u požaru koji je pre tri dana izbio u nelegalnom domu za stare u Vojki.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
U Specijalnom sudu u Beogradu za danas je zakazan nastavak suđenja okrivljenom Urošu Blažiću (21) iz Dubone kod Mladenovca, koji se tereti da je u maju prošle godine bez ikakvog razloga ubio devet ljudi, dok je njih 12 teško ranio. Na današnjem ročištu očekuje se svedočenje veštaka koji na prethodni glavni pretres nisu mogli da dođu. Uroš Blažić je pod visokim merama obezbeđenja stigao u Specijalni sud.
Alija Balijagić (65), dvostruki ubica iz okoline Bijelog Polja, uspešno se krije po šumama u pograničnom pojasu između Crne Gore i Srbije već 19 dana. S obzirom da veoma dobro poznaje taj teren, veliko je pitanje koliko će dugo uspevati da ostane na slobodi i šta je sve u stanju da uradi za to vreme.
Potraga za Tamarom Novakov (19) iz sela Jermenovci kod Pančeva koja je nestala 19. oktobra i dalje traje, a li od nje nema ni traga ni glasa. Ona je iz kuće izašla sa dečkom Elvisom Nikolićem (23) koji je posle par dana pronađen mrtav u kanalu Dunav - Tisa - Dunav.
Upravnik Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine Dragan Nikolić izjavio je danas da su troje teško povređenih pacijenata usled obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u teškom opštem stanju, te da je sada period razvijanja sekundarnih komplikacija.
Tokom noći je na Zlatoboru i Zlataru pala velika količina snega, a kako javljaju naši reporteri snežni pokrivač praćen mrazom zabeležen je i u Užicu, gde se u tunelima stvara poledica, te tako apelujemo na vozače da pažljivo voze.
Prema procenama stručnjaka i korisnika sajta "Arhitektura i dizajn" Ulica generala Drapšina u Kikindi jedna je od najlepših na svetu. Ova ulica našla se među prvih 50 najlepših zelenih ulica sveta, i to na 22. mestu!
Beogradske ulice ovoga jutra su potpuno prohodne, a posebno iznenađuje slika sa Slavije gde je kružni tok potpuno prazan. Na Pančevačkom mostu u smeru ka gradu, stavara se manja gužva.
Legendarni Boris Beker, bivši trener Novaka Đokovića, oduševljen je Janikom Sinerom, koji će sezonu završiti na prvom mestu na ATP listi. Brzo je zaboravio srpskog asa.
Talentovani komičar i kuvar Miloš Nedeljkov (26) pre nekoliko meseci se družio sa Novakom Đokovićem (37), a sad društvene mreže bruje o njegovom performansu sa Bobanom Marjanovićem (36), košarkašem Fenerbahčea.
Danas je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj je najavljen početak projekta Karavan igre - Reborn u šest gradova.
Glumac Bil Farmer šokirao je javnost izjavom o Šilji, tvrdeći da omiljeni dečiji crtani junak nije pas, a potom je otkrio i koju životinju predstavlja.
Prema studiji o seksualnom ponašanju koju je sprovela grupa naučnika stenjanje tokom seksualnog odnosa nije uvek povezano sa tim koliko je seks zapravo dobar.
Ako želite da dočekate Novu godinu u nekoj od evropskih prestonica, ali bez velikih troškova, Atina, Beč i Budimpešta su idealan izbor. Svaka od ovih destinacija nudi nezaboravno praznično iskustvo, jedinstvenu atmosferu i povoljne aranžmane koji će vam omogućiti savršen početak 2025. godine.
Slavska teleća čorba sa krompirom je pravo uživanje za sve ljubitelje domaće kuhinje, a idealno je predjelo koje otvara put ka glavnom obroku na svakom slavlju.
Afričke ljubičice su popularne biljke koje, iako na prvi pogled deluju krhko i osetljivo, zapravo vrlo dobro podnose hladnije uslove, čak i tokom zime. Da bi ljubičice bile zdrave i lepe, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora.
Vrhunski provod i ove srede je uz Informer televiziju, a u studiju sa Sandrom Markovićem, gde uveliko traje još jedan "Informer bar sa Sandrom" održava se žurka za pamćenje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.