AMERIČKI SATELITI "UHVATILI" RUSE, vidi se šta spremaju hiljade kilometara od Ukrajine! Više nema tajni, RAT OVDE UVELIKO TINJA, a kad se led otopi...

Paralelno sa ratom u Ukrajini, Rusija je u velikoj ofanzivi na dalekom severu, snimili su to i zapadni sateliti. Šta se dešava na Arktiku?

Rusija širi svoje vojne baze na Arktiku, uprkos ratu protiv Ukrajine, tvrdi CNN, pozivajući se na novu seriju  satelitskih snimaka koje je dobio od kompanije Maksar Tehnolodžis.

Na snimcima se vide ruske radarske baze i piste koje su bile unapređene tokom prošle godine. Slike ne pokazuju dramatičan razvoj i širenje, već kontinuirani napredak u utvrđivanju i proširenju područja, za koje analitičari kažu da je od vitalnog značaja za odbrambenu strategiju Rusije, u vreme velikog pritiska na vojne kapacitete Moskve.

U isto vreme, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je krajem decembra u ekskluzivnom intervjuu za CNN izjavio da je sada "značajno jačanje ruske vojske na krajnjem severu", uz nedavne tenzije koje su dovele do toga da alijansa "udvostruči svoje prisustvo" kao odgovor.

 

 

Arktik je jedno od poslednjih neiskorišćenih područja na planeti. Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island. Oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju dalekog severa, ali klimatske promene ovo brzo menjanju. 

Katastrofalni ekefti globalnog zagravanja menjaju sliku dalekog severa. Polarna kapa se topi i otvara put do resursa vrednih milijarde, od riba do fosilnih goriva i retkih minerala. Znaju to i Rusija i SAD, ali i Kina, Indija i još žešća trka za resurse mogla bi da počne upravo sa sve većim otopljavanjem i otapanjem severne kape što će učiniti prohodnim hiljade plovnih kilometara.

Foto: Reuters

Dominacija Rusije

Trka je u punom jeku i za sada dominira Rusija. Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035. godine. Sada je tokom leta već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji. Nove rute i te kako su kraće od ustaljenih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.

Uz to, Arktik obiluje zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna. Procene se razlikuju, ali približno 16 odsto svetske nafte koja još nije iskorišćena i 30 odsto svetskog neotkrivenog gasa leži upravo pod severnom "kapom".

Region je podeljen na teritorijalne vode okolnih zemalja i njihovih eksluzivnih zona, područja obalskih voda dodeljenih svakog zemlji sa obalom koja je ekskluzivno njihova.

Teritorijalne pretenzije na ove vode i zone se preklapaju i odlučivanje ko ima pravo na njih postaje komplikovano, iako su pravila postavljena Konvencijom UN-a o pravima na moru (UNCLOS).

Ipak, Zapad je i ovde u strahu od najveće zemlje na svetu koja je shvatila da će topljenje leda na Arktiku u potpunosti otvoriti prolaz ka njenoj dugačkoj granici na severu, dugoj više od 24.000 kilometara.

Rusija je zato ponovo otvorila 50 starih vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano, a oformljene su i stanice za potragu i spasavanje. Prošireni su stari aerodromi i na njima su stacionirani modernizovani lovci MiG-31, kao i raketne baterije. U isto vreme, Severna komanda mornarice Ruske Federacije koja je zadužena za arktički region 2021. je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašala važnost ovog strateškog područja.

 

Amerika i NATO 

Sve ovo uticalo je i da i zapadne sile pokušaju da povećaju vojno prisustvo na Arktiku, što u ambijentu ekstremno niskih temperatura predstavlja izazov. SAD i saveznici imaju iskustvo u vođenju operacija na Arktiku još od perioda Hladnog rata, međutim, Zapad zaostaje kada je u pitanju vojno prisustvo, ističe Rojters.

Pentagon bi uskooro trebalo da objavi dokument o arktičkoj strategiji, u kojem će pokušati da bolje definiše kakvi su kapaciteti potrebni američkim vojnicima na opasno niskim temperaturama.

”Kada je zimi sve vreme mrak i 50 do 60 stepeni ispod nule ili čak i više, to je jednostavno brutalno”, rekao je zvaničnik za Rojters.

Agencija podseća da je Rusija od 2005. godine, osim što je ponovo otvorila desetine arktičkih vojnih baza iz vremena sovjetske ere, modernizovala svoju mornaricu i razvila nove hipersonične rakete dizajnirane za izbegavanje američkih senzora i odbrane. Prema nekim ekspertima, Zapadu će biti potrebno najmanje deset godina da sustigne rusku vojsku u regionu, ukoliko se odluči za to.

”Arktik je trenutno tamna oblast na mapi”, kazala je Ketil Olsen, bivša norveška vojna predstavnica u NATO-u i Evropskoj uniji, koja je sada na čelu “Andoeja spejs” norveške državne kompanije koja testira nove vojne i tehnologije za nadzor i lansira istraživačke projektile.

"Toliko je prostran sa retkim resursima za nadzor", navela je Olsenova.

Pentagon je postavio niz radara za rano upozoravanje od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.

Američka mornarica povećala je i broj razrača na šest i redovno izvodi vojne vežbe. SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da američke baze mogu da se postavljaju na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje. Podsetimo, NATO je imao svoju najveću vojnu vežbu 2018. godine, sa više od 50.000 vojnika na severu Norveške.

Foto: Reuters

Ove godine pokrenuo je vežbe "Hladni odgovor" na severu Norveške, seriju vojnih manevara na kojima su učestvovale desetine hiljada specijalaca za ratovanje na Arktiku, stotine vozila, aviona, helikoptera i brodova.

Za NATO saveznice, Giuk prolaz između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije ključna je veza na Severnom Atlantiku. Tamo se takođe nalaze polja nafte i gasa, a ne treba smetnuti s uma da je Norveška sada najveći snabdevač Evrope gasom. Ulaskom Švedske i Finske u NATO, sedam od osam arktičkih država biće članice alijanse, ističe Rojters.

Usled tenzija, posebno posle diverzije na ruskim goasvodima Severni tok, Zapad strahuje da su riziku izloženi i komunikacioni kablovi i satelitski sistemi uključujući i sistem globalnog pozicioniranja (GPS) koji povezuje i civilne i vojne korisnike.

Za to vreme, Vašington kreće u snažnu "severnu ofanzivu". Američko ministarstvo odbrane instalira radarski sistem dugog dometa koji omogućava satelitima i drugim zemaljskim radarima da sarađuju na Aljasci, koji će, kako se tvrdi, ubuduće “moći da se pozabavi hipersoničnim projektilima”. Trebalo bi da bude završen 2023, ali su iz Agencije za raketnu odbranu odbili da komentarišu hoće li moći da presretne “cirkon”.

U isto vreme, Kanada je takođe izgradila pomorske baze za punjenje goriva na dalekom severu zemlje, dok region s mora nagledaju Arktički obalski patrolni brodovi (AOPS).

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.