AMERIČKI SATELITI "UHVATILI" RUSE, vidi se šta spremaju hiljade kilometara od Ukrajine! Više nema tajni, RAT OVDE UVELIKO TINJA, a kad se led otopi...
Podeli vest
Paralelno sa ratom u Ukrajini, Rusija je u velikoj ofanzivi na dalekom severu, snimili su to i zapadni sateliti. Šta se dešava na Arktiku?
Rusija širi svoje vojne baze na Arktiku, uprkos ratu protiv Ukrajine, tvrdi CNN, pozivajući se na novu seriju satelitskih snimaka koje je dobio od kompanije Maksar Tehnolodžis.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
20.12.2022
20:37
Na snimcima se vide ruske radarske baze i piste koje su bile unapređene tokom prošle godine. Slike ne pokazuju dramatičan razvoj i širenje, već kontinuirani napredak u utvrđivanju i proširenju područja, za koje analitičari kažu da je od vitalnog značaja za odbrambenu strategiju Rusije, u vreme velikog pritiska na vojne kapacitete Moskve.
U isto vreme, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je krajem decembra u ekskluzivnom intervjuu za CNN izjavio da je sada "značajno jačanje ruske vojske na krajnjem severu", uz nedavne tenzije koje su dovele do toga da alijansa "udvostruči svoje prisustvo" kao odgovor.
#Russia is stepping up its military presence in the Arctic - CNN
The conclusions were drawn after reviewing satellite imagery obtained by CNN from Maxar Technologies, which shows a range of Russian radar bases and runways that have been upgraded over the past year. pic.twitter.com/Y0ARZocIIy
— Avia Pro - Breaking news (@avia_pro) December 23, 2022
Arktikje jedno od poslednjih neiskorišćenih područja na planeti. Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island. Oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju dalekog severa, ali klimatske promene ovo brzo menjanju.
Katastrofalni ekefti globalnog zagravanja menjaju sliku dalekog severa. Polarna kapa se topi i otvara put do resursa vrednih milijarde, od riba do fosilnih goriva i retkih minerala. Znaju to i Rusija i SAD, ali i Kina, Indija i još žešća trka za resurse mogla bi da počne upravo sa sve većim otopljavanjem i otapanjem severne kape što će učiniti prohodnim hiljade plovnih kilometara.
Dominacija Rusije
Trka je u punom jeku i za sada dominira Rusija. Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035. godine. Sada je tokom leta već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji. Nove rute i te kako su kraće od ustaljenih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.
Uz to, Arktik obiluje zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna. Procene se razlikuju, ali približno 16 odsto svetske nafte koja još nije iskorišćena i 30 odsto svetskog neotkrivenog gasa leži upravo pod severnom "kapom".
Region je podeljen na teritorijalne vode okolnih zemalja i njihovih eksluzivnih zona, područja obalskih voda dodeljenih svakog zemlji sa obalom koja je ekskluzivno njihova.
Teritorijalne pretenzije na ove vode i zone se preklapaju i odlučivanje ko ima pravo na njih postaje komplikovano, iako su pravila postavljena Konvencijom UN-a o pravima na moru (UNCLOS).
Ipak, Zapad je i ovde u strahu od najveće zemlje na svetu koja je shvatila da će topljenje leda na Arktiku u potpunosti otvoriti prolaz ka njenoj dugačkoj granici na severu, dugoj više od 24.000 kilometara.
Rusija je zato ponovo otvorila 50 starih vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano, a oformljene su i stanice za potragu i spasavanje. Prošireni su stari aerodromi i na njima su stacionirani modernizovani lovci MiG-31, kao i raketne baterije. U isto vreme, Severna komanda mornarice Ruske Federacije koja je zadužena za arktički region 2021. je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašala važnost ovog strateškog područja.
Amerika i NATO
Sve ovo uticalo je i da i zapadne sile pokušaju da povećaju vojno prisustvo na Arktiku, što u ambijentu ekstremno niskih temperatura predstavlja izazov. SAD i saveznici imaju iskustvo u vođenju operacija na Arktiku još od perioda Hladnog rata, međutim, Zapad zaostaje kada je u pitanju vojno prisustvo, ističe Rojters.
Pentagon bi uskooro trebalo da objavi dokument o arktičkoj strategiji, u kojem će pokušati da bolje definiše kakvi su kapaciteti potrebni američkim vojnicima na opasno niskim temperaturama.
”Kada je zimi sve vreme mrak i 50 do 60 stepeni ispod nule ili čak i više, to je jednostavno brutalno”, rekao je zvaničnik za Rojters.
Agencija podseća da je Rusija od 2005. godine, osim što je ponovo otvorila desetine arktičkih vojnih baza iz vremena sovjetske ere, modernizovala svoju mornaricu i razvila nove hipersonične rakete dizajnirane za izbegavanje američkih senzora i odbrane. Prema nekim ekspertima, Zapadu će biti potrebno najmanje deset godina da sustigne rusku vojsku u regionu, ukoliko se odluči za to.
”Arktik je trenutno tamna oblast na mapi”, kazala je Ketil Olsen, bivša norveška vojna predstavnica u NATO-u i Evropskoj uniji, koja je sada na čelu “Andoeja spejs” norveške državne kompanije koja testira nove vojne i tehnologije za nadzor i lansira istraživačke projektile.
"Toliko je prostran sa retkim resursima za nadzor", navela je Olsenova.
Pentagon je postavio niz radara za rano upozoravanje od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.
Američka mornarica povećala je i broj razrača na šest i redovno izvodi vojne vežbe. SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da američke baze mogu da se postavljaju na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje. Podsetimo, NATO je imao svoju najveću vojnu vežbu 2018. godine, sa više od 50.000 vojnika na severu Norveške.
Ove godine pokrenuo je vežbe "Hladni odgovor" na severu Norveške, seriju vojnih manevara na kojima su učestvovale desetine hiljada specijalaca za ratovanje na Arktiku, stotine vozila, aviona, helikoptera i brodova.
Za NATO saveznice, Giuk prolaz između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije ključna jeveza na Severnom Atlantiku. Tamo se takođe nalaze polja nafte i gasa, a ne treba smetnuti s uma da je Norveška sada najveći snabdevač Evrope gasom. Ulaskom Švedske i Finske u NATO, sedam od osam arktičkih država biće članice alijanse, ističe Rojters.
Usled tenzija, posebno posle diverzije na ruskim goasvodima Severni tok, Zapad strahuje da su riziku izloženi i komunikacioni kablovi i satelitski sistemi uključujući i sistem globalnog pozicioniranja (GPS) koji povezuje i civilne i vojne korisnike.
Za to vreme, Vašington kreće u snažnu "severnu ofanzivu". Američko ministarstvo odbrane instalira radarski sistem dugog dometa koji omogućava satelitima i drugim zemaljskim radarima da sarađuju na Aljasci, koji će, kako se tvrdi, ubuduće “moći da se pozabavi hipersoničnim projektilima”. Trebalo bi da bude završen 2023, ali su iz Agencije za raketnu odbranu odbili da komentarišu hoće li moći da presretne “cirkon”.
U isto vreme, Kanada je takođe izgradila pomorske baze za punjenje goriva na dalekom severu zemlje, dok region s mora nagledaju Arktički obalski patrolni brodovi (AOPS).
Kina i Indija traže svoj deo kolača
Kina i Indija takođe žele na Arktik. Peking ima stav da je područje od međunarodne važnosti i da ne može da pripada samo određenim zemljama. Kina je zbog toga napravila istraživačke brodove da ispitaju severne vode iznad Rusije. Takođe je poslala deset naučnih ekspedicija na Akrtik, a sada se razmatra gradnja nuklearno naoružanih ledolomaca.
Kina želi da se poveže sa Arktikom kroz svoju inicijativu Pojas i put. Ponudila je da kupi skandindavske luke, razmatrala je železničke veze od Finske do Kine, a jedna kineska kompanija kupila je staru švedsku podmornicu.
Kina je 2018. ponudila i da izgradi tri aerodroma na Grenlandu, a u martu 2021, Finska je odbila pomoć Pekinga da proširi svoje severne aerdorome kako bi kineski ratni avioni mogli tu da sleću dok borave u istraživačkim misijama.
U isto vreme, kineski brodovi mogli bi puno brže da pristupe Atlantskom okeanu, što je područje na koje se Kina fokusirala u svom širenju uticaja na globalnom nivou.
I Indija smatra da treba podeliti arktičke resurse. Kineska komunistička partija čak je predložila da svaka zemlja dobije deo proporcialno broju stanovnika. Kina bi tako imala pravo na četvrtinu arktičkih rezervi.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče na tribini "Ciriški govor", u organizaciji magazina Veltvohe, da u svetu, pored svih ratova koji se vode, ima na hiljade otvorenih pitanja za koja je veoma teško naći rešenja. On je dodao da situacija u Ukrajini sve više izmiče kontroli, dok niko ne želi ništa da čuje, ali svi žele da "dobiju rat".
Kandidat krajnje desnice na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku izjavio je da će, ako pobedi na izborima, sprečiti Ukrajinu da izvozi žitarice preko Rumunije, kao i da Bukurešt šalje vojnu pomoć Kijevu.
Na severu Norveške, u mestu Sorejs, otvoren je centar za desantne operacije, što predstavlja još jedan korak NATO-a u jačanju vojnih aktivnosti na granici sa Rusijom u Arktičkom regionu, piše „Njuzvik“.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Završen je još jedan u nizu studentskih protesta predvođenih vođama opozicije na kome se sakupilo prema zvaničnoj proceni MUP-a negde oko 29.000 ljudi.
Hrvatski portal Indeks objavio je vest o političkom protestu održanim u Beogradu u nedelju, a njihov izveštaj poklapa se sa zvaničnim izveštajem MUP-a Srbije
Večeras na Informer televiziji počinje nova emisija "Astro Zapisi". Ko-voditeljka i poznata astrološkinja Biljana Maklenov biće stalni član emisije i na vezi sa gledaocima.
Užičko komunalno preduzeće postavilo je video nadzor na mestu gde je ranije bila divlja deponija, ali izgleda da ni ovaj potez nije urodio plodom, da ljude spreči da ne bacaju đubre!
Smrt brata i sestre, blizanaca Milana i Nede Pavlović iz Niša, uznemirila je čitavu javnost tog aprila, 2017. godine, kada su poginuli u eksploziji plinske boce.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, zaplenili oko 15 kilograma kokaina i uhapsili tri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Srpski trener Slaviša Jokanović već duže vreme pominje se kao jedan od kandidata za klupu Partizana, ali planove bi sada mogao da im pokvari gruzijski vicešampion.
Došlo je do kraha! Svega par meseci nakon što je u medijima krenulo da se spekuliše kako će postati novi Bekamovi, zvezda Mančester junajteda Markus Rašford (27) i njegova devojka Grejs Džekson (26) odlučili su da okončaju svoju vezu!
Srpski košarkaš Uroš Trifunović odigrao je najbolju meč u karijeri. On je u pobedi Tofaša nad Turk Telekomom (93:82) postigao 27 poena na šta je dodao i šest skokova.
Ćerka čuvene holivudske lepotice Natali Vud dala je nedavno intervju za jedan magazin povodom 43. godišnjice od smrti svoje majke koja je nestala 29. novembra 1981. godine.
Glumica Blejk Lajvli tužila je svog filmskog partnera Džastina Baldonija za seksualno uznemiravanje uz navode da su on i njegov tim smislili "plan" da unište njen ugled.
Nova godina je pred vratima, ali prehlada ili grip mogu lako pokvariti prazničnu čaroliju. Otkrijte koje namirnice vam mogu pomoći da ojačate imunitet i ostanete zdravi u danima slavlja.
Skijanje ne mora da bude skupo! Ako želite da savladate ovu zimsku veštinu, ali ne želite da potrošite bogatstvo, postoji nekoliko mesta koja nude kvalitetne časove za pristupačne cene.
Da li se iza zidova palate krila zabranjena osećanja? Priča o tajnom odnosu dvoje bliskih članova kraljevske porodice podgrejala je brojne glasine, ali odgovor na ovo pitanje zauvek je ostao misterija.
Poslednji koncert u okviru turneje "Od istoka do zapada" za Aleksandru Prijović veoma je emotivan. Pevačica se slušajući punu Arenu kako uglas peva, ponovo rasplakala, a onda su je verni fanovi iznenadili poklonom.
Muzička zvezda Aleksandra Prijović večeras održava poslednji koncert u punoj Beogradskoj Areni, odakle je i krenula sa turnejom "Od istoka do zapada", a nakon što je izašla na binu pevačica je pozdravila publiku sa suzama u očima.
Aleksandra Prijović večeras održava koncet kojim će završiti turneju "Od istoka do zapada", a među brojnim kolegama u publici je bila i Aleksandra Mladenović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.