Paralelno sa ratom u Ukrajini, Rusija je u velikoj ofanzivi na dalekom severu, snimili su to i zapadni sateliti. Šta se dešava na Arktiku?
Rusija širi svoje vojne baze na Arktiku, uprkos ratu protiv Ukrajine, tvrdi CNN, pozivajući se na novu seriju satelitskih snimaka koje je dobio od kompanije Maksar Tehnolodžis.
Na snimcima se vide ruske radarske baze i piste koje su bile unapređene tokom prošle godine. Slike ne pokazuju dramatičan razvoj i širenje, već kontinuirani napredak u utvrđivanju i proširenju područja, za koje analitičari kažu da je od vitalnog značaja za odbrambenu strategiju Rusije, u vreme velikog pritiska na vojne kapacitete Moskve.
U isto vreme, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je krajem decembra u ekskluzivnom intervjuu za CNN izjavio da je sada "značajno jačanje ruske vojske na krajnjem severu", uz nedavne tenzije koje su dovele do toga da alijansa "udvostruči svoje prisustvo" kao odgovor.
#Russia is stepping up its military presence in the Arctic - CNN
The conclusions were drawn after reviewing satellite imagery obtained by CNN from Maxar Technologies, which shows a range of Russian radar bases and runways that have been upgraded over the past year. pic.twitter.com/Y0ARZocIIy
— Avia Pro - Breaking news (@avia_pro) December 23, 2022
Arktikje jedno od poslednjih neiskorišćenih područja na planeti. Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island. Oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju dalekog severa, ali klimatske promene ovo brzo menjanju.
Katastrofalni ekefti globalnog zagravanja menjaju sliku dalekog severa. Polarna kapa se topi i otvara put do resursa vrednih milijarde, od riba do fosilnih goriva i retkih minerala. Znaju to i Rusija i SAD, ali i Kina, Indija i još žešća trka za resurse mogla bi da počne upravo sa sve većim otopljavanjem i otapanjem severne kape što će učiniti prohodnim hiljade plovnih kilometara.
Foto: Reuters
Ruska vojska u arktičkom krugu
Dominacija Rusije
Trka je u punom jeku i za sada dominira Rusija. Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035. godine. Sada je tokom leta već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji. Nove rute i te kako su kraće od ustaljenih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.
Uz to, Arktik obiluje zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna. Procene se razlikuju, ali približno 16 odsto svetske nafte koja još nije iskorišćena i 30 odsto svetskog neotkrivenog gasa leži upravo pod severnom "kapom".
Region je podeljen na teritorijalne vode okolnih zemalja i njihovih eksluzivnih zona, područja obalskih voda dodeljenih svakog zemlji sa obalom koja je ekskluzivno njihova.
Teritorijalne pretenzije na ove vode i zone se preklapaju i odlučivanje ko ima pravo na njih postaje komplikovano, iako su pravila postavljena Konvencijom UN-a o pravima na moru (UNCLOS).
Ipak, Zapad je i ovde u strahu od najveće zemlje na svetu koja je shvatila da će topljenje leda na Arktiku u potpunosti otvoriti prolaz ka njenoj dugačkoj granici na severu, dugoj više od 24.000 kilometara.
Rusija je zato ponovo otvorila 50 starih vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano, a oformljene su i stanice za potragu i spasavanje. Prošireni su stari aerodromi i na njima su stacionirani modernizovani lovci MiG-31, kao i raketne baterije. U isto vreme, Severna komanda mornarice Ruske Federacije koja je zadužena za arktički region 2021. je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašala važnost ovog strateškog područja.
Amerika i NATO
Sve ovo uticalo je i da i zapadne sile pokušaju da povećaju vojno prisustvo na Arktiku, što u ambijentu ekstremno niskih temperatura predstavlja izazov. SAD i saveznici imaju iskustvo u vođenju operacija na Arktiku još od perioda Hladnog rata, međutim, Zapad zaostaje kada je u pitanju vojno prisustvo, ističe Rojters.
Pentagon bi uskooro trebalo da objavi dokument o arktičkoj strategiji, u kojem će pokušati da bolje definiše kakvi su kapaciteti potrebni američkim vojnicima na opasno niskim temperaturama.
”Kada je zimi sve vreme mrak i 50 do 60 stepeni ispod nule ili čak i više, to je jednostavno brutalno”, rekao je zvaničnik za Rojters.
Agencija podseća da je Rusija od 2005. godine, osim što je ponovo otvorila desetine arktičkih vojnih baza iz vremena sovjetske ere, modernizovala svoju mornaricu i razvila nove hipersonične rakete dizajnirane za izbegavanje američkih senzora i odbrane. Prema nekim ekspertima, Zapadu će biti potrebno najmanje deset godina da sustigne rusku vojsku u regionu, ukoliko se odluči za to.
”Arktik je trenutno tamna oblast na mapi”, kazala je Ketil Olsen, bivša norveška vojna predstavnica u NATO-u i Evropskoj uniji, koja je sada na čelu “Andoeja spejs” norveške državne kompanije koja testira nove vojne i tehnologije za nadzor i lansira istraživačke projektile.
"Toliko je prostran sa retkim resursima za nadzor", navela je Olsenova.
Pentagon je postavio niz radara za rano upozoravanje od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.
Američka mornarica povećala je i broj razrača na šest i redovno izvodi vojne vežbe. SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da američke baze mogu da se postavljaju na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje. Podsetimo, NATO je imao svoju najveću vojnu vežbu 2018. godine, sa više od 50.000 vojnika na severu Norveške.
Foto: Reuters
Konvoj američke vojske tokom vojnih vežbi na dalekom severu
Ove godine pokrenuo je vežbe "Hladni odgovor" na severu Norveške, seriju vojnih manevara na kojima su učestvovale desetine hiljada specijalaca za ratovanje na Arktiku, stotine vozila, aviona, helikoptera i brodova.
Za NATO saveznice, Giuk prolaz između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije ključna jeveza na Severnom Atlantiku. Tamo se takođe nalaze polja nafte i gasa, a ne treba smetnuti s uma da je Norveška sada najveći snabdevač Evrope gasom. Ulaskom Švedske i Finske u NATO, sedam od osam arktičkih država biće članice alijanse, ističe Rojters.
Usled tenzija, posebno posle diverzije na ruskim goasvodima Severni tok, Zapad strahuje da su riziku izloženi i komunikacioni kablovi i satelitski sistemi uključujući i sistem globalnog pozicioniranja (GPS) koji povezuje i civilne i vojne korisnike.
Za to vreme, Vašington kreće u snažnu "severnu ofanzivu". Američko ministarstvo odbrane instalira radarski sistem dugog dometa koji omogućava satelitima i drugim zemaljskim radarima da sarađuju na Aljasci, koji će, kako se tvrdi, ubuduće “moći da se pozabavi hipersoničnim projektilima”. Trebalo bi da bude završen 2023, ali su iz Agencije za raketnu odbranu odbili da komentarišu hoće li moći da presretne “cirkon”.
U isto vreme, Kanada je takođe izgradila pomorske baze za punjenje goriva na dalekom severu zemlje, dok region s mora nagledaju Arktički obalski patrolni brodovi (AOPS).
Kina i Indija traže svoj deo kolača
Kina i Indija takođe žele na Arktik. Peking ima stav da je područje od međunarodne važnosti i da ne može da pripada samo određenim zemljama. Kina je zbog toga napravila istraživačke brodove da ispitaju severne vode iznad Rusije. Takođe je poslala deset naučnih ekspedicija na Akrtik, a sada se razmatra gradnja nuklearno naoružanih ledolomaca.
Kina želi da se poveže sa Arktikom kroz svoju inicijativu Pojas i put. Ponudila je da kupi skandindavske luke, razmatrala je železničke veze od Finske do Kine, a jedna kineska kompanija kupila je staru švedsku podmornicu.
Kina je 2018. ponudila i da izgradi tri aerodroma na Grenlandu, a u martu 2021, Finska je odbila pomoć Pekinga da proširi svoje severne aerdorome kako bi kineski ratni avioni mogli tu da sleću dok borave u istraživačkim misijama.
U isto vreme, kineski brodovi mogli bi puno brže da pristupe Atlantskom okeanu, što je područje na koje se Kina fokusirala u svom širenju uticaja na globalnom nivou.
I Indija smatra da treba podeliti arktičke resurse. Kineska komunistička partija čak je predložila da svaka zemlja dobije deo proporcialno broju stanovnika. Kina bi tako imala pravo na četvrtinu arktičkih rezervi.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
Norveška planira vojne razgovore sa Rusijom o očuvanju stabilnosti na Arktiku, u trenutku kada NATO pojačava aktivnosti u tom strateški važnom regionu, izjavio je portparol štaba Oružanih snaga Norveške Rune Harstad.
Kina i Sjedinjene Države se nadaju "brzom rešenju" sukoba u Ukrajini i ulažu napore da unaprede mirovne pregovore, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji.
Vojni stručnjak Aleksandar Stepanov izneo je šokantnu tvrdnju da bi zajedničko lansiranje ruskih raketnih sistema „sarmat“ i „orešnik“ bilo dovoljno da u potpunosti neutrališe celokupnu vojnu infrastrukturu NATO pakta u Evropi.
Poljska vojska je saopštila da je aktivirala borbene avione, helikoptere i sisteme protivvazdušne odbrane nakon novog masovnog napada ruskih dronova na ukrajinsku teritoriju.
Profesor Pol Krejg Roberts, bivši pomoćnik američkog ministra finansija za ekonomsku politiku, izneo je dramatična upozorenja povodom aktuelnog sukoba u Ukrajini.
Finska je ušla u NATO računajući da će se Rusija urušiti i da će Helsinki iz takvog raspleta moći nešto da izvuče, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Letonija se praktično pretvorila u saučesnika ukrajinskih napada dronovima na Rusiju, jer ne sprečava bespilotne letelice koje iz ukrajinskog pravca idu ka ruskoj teritoriji, izjavio je britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris.
Najveća opasnost za NATO nije spoljni neprijatelj, već unutrašnje raspadanje transatlantskog saveza, poručio je poljski premijer Donald Tusk, upozoravajući da zapadne države moraju hitno da zaustave trend slabljenja jedinstva unutar alijanse.
Zemlje Evropske unije i NATO-a pokušavaju da u Baltičkom moru isprobaju mehanizme kontrole i blokiranja međunarodne plovidbe, kako bi ih kasnije koristile protiv država koje Zapad smatra „nepoželjnim“, izjavio je ruski diplomata Artjom Bulatov.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vašington priprema teren za svrgavanje ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kako bi na njegovo mesto postavio glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, izjavio je američki vojni ekspertb bivši obaveštajc američkog Marinskog korpusa Skot Riter. Istovremeno, američki njuz-magazin Newsweek objavio je tvrdnju kongresmena-republikanca Adama Kinzingera da je NATO u stanju da sa Rusima izađe na kraj za samo tri dana.
Britanski premijer Kir Starmer je, prema navodima Dejli mejla, ljudima iz najbližeg kruga rekao da namerava da napusti svoju funkciju, ali da želi da sam odredi trenutak i način odlaska.
Amerika i Kina napravile su prvi ozbiljan korak ka smirivanju trgovinskog rata koji je mesecima tresao tržišta, pogađao izvoznike i držao poljoprivrednike u neizvesnosti.
Predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj oštro je kritikovao odnos pojedinih institucija prema blokaderima, poručivši da građani više ne mogu nemo da posmatraju haos i nasilje na ulicama.
Vredna ekipa Informerove emisije “Na merama” spazila je voditelja blokadera Zorana Kesića koji po svemu sudeći uživa, dok vodi, kako kaže, "težak život" u Srbiji.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić govorio je o takozvanoj blokaderskoj "studentskoj listi" isitčući da su blokaderi sličan fenomen kao Beli Preletačević.
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
U Srbiji će danas biti oblačno, vetrovito i osetno hladnije sa kišom, dok se krajem dana očekuje postepeni prestanak padavina, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Jak pljusak zahvatio je večeras delove Beograda, a prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), nestabilno vreme očekuje se i u ostatku Srbije.
Jake policijske snage, uključujući i pripadnike Specijalne policije, intenzivno tragaju za 50-godišnjim Kristijanom Aleksićem iz Drniša, osumnjičenim za ubistvo 19-godišnjeg dostavljača pice.
U Zagrebu se, u četvrtak oko 19 sati, desila saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovala jedna policajka koja je svojim službenim vozilom jurila drugi automobil.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Na prvi pogled, bežični miš izgleda kao savršenstvo moderne tehnologije, nema kablova koji se zapetljaju, a pokreti su slobodni. Kada se sagledaju njegovi nedostaci, slika je manje idilična.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar