ČEKA SE PUTINOV ODGOVOR! "AZIJSKI NATO" KUCA NA VRATA! Jedna zemlja po savetu "PARTNERA" postaje vojna sila

Krajem 2022. godine Japan je usvojio obnovljenu redakciju tri doktrinarna dokumenta: Strategije nacionalne bezbednosti, Stragegije nacionalne odbrane i Plana izgradnje Japana

To znači da japanska vlada namerava znatno da poveća vojni potencijal zemlje.

More izgovora

Neophodnost takvih dejstava u strategiji nacionalne bezbednosti Tokio pokušava da opravda pogoršanjem bezbednosne situacije kako u regionu, tako i u svetu. U dokumentu je navedeno da Japan Kinu smatra „najvećim strateškim izazovom“, a Severnu Koreju „još ozbiljnijom pretnjom nego ranije“.

Čini se da su japanski političari ili zaboravili, ili žele da zaborave na to da je, prema ustavu usvojenom nakon Drugog svetskog rata, 1947. godine, Japan dužan da se odrekne sopstvene armije. Prema Članu 9 Ustava Japana, „japanski narod za sva vremena odustaje od rata kao suverenog prava nacije, kao i od pretnje ili upotrebe oružane sile kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova“.

Foto: AP/Photo

U osnovnom zakonu te zemlje navodi se da Japan nikada neće osnivati kopnene, mornaričke i vazduhoplovne snage. Kasnije su formulisana i tri nuklearna principa: da se ne poseduje, ne proizvodi i ne uvozi nuklearno oružje. Ipak, u međuvremenu je u Ustav Japana unet niz izmena koje su gotovo izbrisale njegov prvobitni smisao.

Skupe odluke

Vojni analitičar Vladimir Prohvatilov smatra da će militarizacija skupo koštati japanski narod iz nekoliko razloga.

- Japan je vrlo uznemiren zbog aktivnosti Kine u blizini ostrva Senkaku, nepredvidivosti raketnih proba Severne Koreje i napetosti u Indo-pacifičkom regionu. Jačanje vojne moći bilo koje zemljenavodi susede da razmišljaju o tome kako da ojačaju svoju armiju, da povećavaju količinu svog naoružanja i da ga modernizuju. S tim je povezano i povećanje iznosa odbrambenih budžeta, koje je izazvano pojavom novih oružanih sistema i tehnike pete generacije - navodi Prohatilov.

Prema njegovim relčima, cena proizvodnje novih vidova oružja suštinski raste, jer poskupljuju materijali, električna energija, a povećavaju se i troškovi transporta, plate inženjera i radnika i mnogi drugi rashodi.

Foto: reuters

- Neophodno je otarasiti se i zastarele tehnike, a to je čitav kompleks mera i dodatni trošak. Boravak oružanih snaga izvan granica nacionalne teritorije, a posebno učešće u oružanom sukobu, povlači za sobom ogromne troškove. To su, na primer, pokazali troškovi za vojnu intervenciju SAD u Avganistanu, koji su iznosili 2,3 biliona dolara za 20 godina. Pored toga, rashodi se sada povećavaju i zbog jačanja odbrambenog potencijala u sajber-prostoru i u kosmosu. Tome se može dodati i povećanje plata vojnika i povećanje troškova za njihovo izdržavanje, čak i u slučaju da se njihov broj ne povećava - objašnjava ekspert.

Prema rečima šefa Katedre za orijentalistiku Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, profesora Dmitrija Streljcova, u poslednje vreme oko Japana se stvara veoma napeta i zabrinjavajuća situacija.

- Vlasti Japana prinuđene su da se nose s pretnjama koje, kako smatraju, mogu da ugroze Japan s tri strane – to su Kina, Severna Koreja i Rusija. Prema raznim anketama, japansko stanovništvo je sklono mišljenju da Japan treba da zauzme oštriji stav u zaštiti nacionalnih interesa. To znatno olakšava rad vlade u tom pravcu. Sada su vojni troškovi Japana uporedivi s troškovima Južne Koreje, Francuske i Rusije. Ako za pet godina odbrambeni budžet Japana poraste za dva odsto BDP-a, to će ga učiniti trećim po veličini u svetu. Ipak, vreme će pokazati da li će uspeti to da učine - navodi Streljcov.

U Strategiji nacionalne bezbednosti sada je već u pisanoj formi potvrđeno pravo Japana da izvodi kontraudare na teritoriju potencijalnog protivnika. „U slučaju raketnog napada protivnika, Japan mora da vlada potencijalom kontraudara, odnosno da ima sposobnost da izvede efikasan kontranapad, kako bi sprečio dalje oružane napade protivnika“, piše u dokumentu.

NATO ide u Aziju?

U Tihom okeanu su 2022. godine bile održane najveće višenacionalne vojno-mornaričke vežbe pod rukovodstvom SAD „Rim of the Pacific“ (RIMPAC), u kojima je učestvovalo 25 zemalja.
Vojna aktivnost SAD u Aziji (uključujući osnivanje trilateralne odbrambene alijanse AUKUS – Australija, Velika Britanija i SAD) pokazuje da Vašington, nakon uspešne militarizacije Evrope, ozbiljno nastoji da pojača vojnu moć u Azijsko-pacifičkom regionu. To podrazumeva i učešće Japana, čiji će vojni troškovi uskoro činiti dva procenta BDP-a, što je u skladu s troškovima većine zemalja koje su u sastavu NATO-a.

Foto: AP/Photo

Zbog toga je sve više strahovanja da se Azijsko-pacifički region približava scenariju osnivanja azijskog NATO-a. A učešće premijera Japana Fumio Kišide na sednicama NATO-a, iako ta zemlja nije članica bloka, postepeno postaje uobičajena pojava. I dok se Tokio ranije uvek distancirao od mogućnosti stvaranja azijskog NATO-a, danas opravdava svaku vojnu aktivnost SAD u Azijsko-pacifičkom regionu strahovima od Kine.

Vojni ekspert, direktor Muzeja protivvazduhoplovne odbrane Jurij Knutov smatra da postoji velika verovatnoća da se pojavi „azijski NATO“.

- Razlog je očigledan: SAD se pripremaju za ozbiljan sukob s Kinom zbog Tajvana. Pre svega, zbog njegovog strateškog položaja. Tajvan omogućava kineskoj floti da slobodno ulazi u Tihi okean. Tajvan je za SAD i NATO ključna karika u prvoj liniji odbrane u slučaju vojnog sukoba s Kinom i blokade njene vojne i trgovačke flote. Na globalnom planu Tajvan je, međutim, samo izgovor za vojnu eskalaciju. Kina je postala moćni konkurent SAD, zbog čega NATO od sada Azijsko-pacifički region označava kao svoju sferu uticaja, transformišući transaltantski vojni blok u svetsku strukturu. Temelj je udaren u okviru indo-pacifičke strategije SAD blokova QUAD i AUKUS, koji se korak po korak pretvaraju u sredstvo pritiska na Kinu i Rusiju - objašnjava ekspert.

Indija, koja je članica alijanse QUAD, za sada se trudi da sačuva neutralnost, ali Delhi postepeno čini ustupke Vašingtonu, zaključujući s njim ugovore o kupovini američkog oružja, dodaje Knutov.

SAD su zainteresovane za stvaranje NATO-a u Aziji radi suprotstavljanja Kini, ali realizuju svoju strategiju prikrivajući svoja dejstva „kamuflažom“ u vidu osnivanja struktura poput QUAD i AUKUS, koje u bilo kom trenutku lako mogu da se transformišu u novu vojnu alijansu u Aziji.

Upravo Japan, kao pouzdani saveznik Vašingtona u Aziji, igra u antikineskom scenariju jednu od glavnih uloga, smatra politikolog i orijentalista, viši naučni saradnik Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja Vasilij Kašin.

- Američke oružane snage će delovati s japanske teritorije (u slučaju vojnog sukoba s Kinom zbog Tajvana). Snage samoodbrane Japana će biti angažovane u operacijama zaštite komunikacija pozadinskih baza SAD. I, očigledno, učestvovaće u dejstvima protiv kineske flote. U skladu s tim, perspektive uvlačenja Japana u tajvanski sukob realno postoje - navodi Kašin.

Interesantno je da u zvaničnim dokumentima i izjavama japanskih političara američko-japanska alijansa se naziva „kamenom temeljcem“ politike bezbednosti te zemlje.