ŠOK! "AMERIKA BI ZA NEDELJU DANA OSTALA BEZ MUNICIJE!" Dramatično upozorenje Vašingtonu dok generali najavljuju rat sa Kinom: VOJNA INDUSTRIJA NIJE SPREMNA ZA VELIKI SUKOB!

Američka odbrambeno-industrijska baza nije spremna za veliki rat, konkretno za sukob sa Kinom oko Tajvana, jer bi za manje od nedelju dana ostala bez ključne precizno vođene municije dugog dometa, navodi se u novom izveštaju američkog Centra za strateške i međunarodne Studije

Američka vojna pomoć Ukrajini možda je pomogla da se spreči brza pobeda Rusije nad susednom zemljom, ali ta pomoć je iscrpila zalihe Pentagona i pokazala da američka odbrambena industrija ne može da krene u veliki rat, utvrdio je ovaj američki istraživački centar.

„Kao što rat u Ukrajini pokazuje, rat između velikih sila će verovatno biti dugotrajan sukob za koji je potrebna snažna odbrambena industrija sposobna da proizvede dovoljno municije i drugih sistema naoružanja za dugotrajan rat ako odvraćanje ne uspe“, napisao je Set Džons, viši potpredsednik i direktor međunarodnog bezbednosnog programa u CSIS-u.

„S obzirom na vremensko razdoblje za industrijsku proizvodnju, verovatno bi bilo prekasno da odbrambena industrija poveća proizvodnju ako bi došlo do rata bez velikih promena", navodi se u izveštaju, koji preporučuje Vašingtonu da preispita svoje potrebe za municijom i produbi svoje snabdevanje, kao i da ukloni regulatorne prepreke za proizvodnju i izvoz u saveznike.

Vol strit džurnal je pre nekoliko dana prvi izvestio o CSIS studiji, a danas je objavljen interni vojni dokument u kojem američki general vazduhoplovstva Majkl Minihan poziva trupe "SAD da se do 2025. godine pripreme za rat sa Kinom". 

Analitičari, međutim, navode da ogroman broj oružja koje SAD šalju Ukrajini ukazuje na to koliko bi bilo teško dopuniti skladišta i potrebe u slučaju većeg vojnog sukoba. Na primer, SAD su Ukrajini poslale više od 160 haubica M777 155 mm, ostavljajući "tanak" inventar. Proizvođaču BAE Sistems bi trebalo najmanje 150 porudžbina tokom nekoliko godina da bi opravdao pokretanje proizvodnih linija.

Studija smatra da su američke vojne zalihe protivtenkovskog oružja "džavelin", protivvazdušnog oružja "stinger", radara protiv artiljerije i artiljerijskih granata od 155 mm - male.

Foto: Tanjug/AP

Zalihe obalskog odbrambenog sistema "harpun", ključne za Tajvan, smatraju se srednjim i možda neće biti dovoljne za ratno vreme, napisao je Set Džons.

Vojni zvaničnici, svesni potražnje, rekli su prošlog mjeseca da ulažu u „dramatično“ povećanje mesečne proizvodnje granata od 155 mm u naredne tri godine i za to su dodelili ugovore kompanijama General Dinamics Ordnance and Tactical Sistems, Američko oružje i IMT odbrana.

Ipak, najviši vojni oficir, general Džejms Mekonvil, rekao je novinarima ovog meseca da bi služba mogla da razmotri kupovinu unapred delova oružja za čiju je proizvodnju potrebno duže vreme, kako bi ono bilo dostupno u slučaju rata.

U tom smislu, izveštaj CSIS-a preporučuje da SAD stvore stratešku rezervu municije. Vlada bi, prema ovlašćenjima u Zakonu o odbrambenoj proizvodnji, kupila jednu ili dve serije dugotrajnih podkomponenti — kao što su metali, energija i elektronika — za kritičnu municiju kako bi smanjila vreme proizvodnje u vremenima krize.

Jedna od najvažnijih municija "za sprečavanje kineskog zauzimanja celog Tajvana" su precizne rakete dugog dometa, uključujući one koje su lansirale američke podmornice, navodi se dalje u izveštaju.

Kina smatra Tajvan odmetničkom provincijom i zapretila je da će silom vratiti ostrvo. U sukobu oko Tajvana, SAD bi zavisile od protivbrodskih raketa dugog dometa za napad na kinesku pomorsku snagu izvan dometa njene protivvazdušne odbrane.

"Nedelju dana"

Iako su Lokid Martinu potrebne dve godine da napravi LRASM (protivbrodski projektili dalekog dometa), tink-tenk predviđa da bi sukob na Tajvanu iscrpio američke vojne zalihe u roku od nedelju dana.

Isto tako, u ratu protiv velike sile, američka vojska bi svakog dana trošila stotine zajedničkih raketa vazduh-zemlja i verzija proširenog dometa, ispraznivši svoje zalihe za nešto više od nedelju dana. Vojska bi takođe potrošila velike količine brodske municije, kao što je "Standardni projektil 6".

Za municiju koja se smatra kritičnom u scenariju Tajvana - rakete Tomahavk, rakete vazduh-zemlja, zajedničke rakete vazduh-zemlja i protivbrodske rakete dugog dometa treba više od 20 meseci da se proizvedu, što dovodi u pitanje sposobnost da se zamene tokom rata.

Foto: Reuters

Šef Američkih pomorskih operacija, admiral Majk Gildej, za ovu godinu je tražio 33 miliona dolara za kupovinu još 11 LRASM-a i on nastoji da maksimizira proizvodnju ključnog oružja, uključujući rekete Maritime Strike Tomahavk i SM-6.

„Ne samo da pokušavam da napunim časopise oružjem, već pokušavam da postavim američke proizvodne linije na njihov maksimalni nivo i zadržim pažnju na narednim budžetima kako bismo nastavili da proizvodimo to oružje“, rekao je Gildej za Defense News ranije ovog meseca.

"To je jedna stvar koju smo videli u Ukrajini - da bi potrošnja tog vrhunskog oružja u sukobu mogla biti veća nego što smo procenili", ocenio je Gildej.

"Evropa i Pacifik"

Prema izveštaju CSIS-a, Pentagon bi trebalo da ispita potrebe za municijom sa pogledom na Evropu i Pacifik, na osnovu operativnih planova, ratnih scenarija i analiza.

Štaviše, Kongres bi mogao da održi saslušanja o kapacitetima odbrambeno-industrijske baze i pronađe načine da pojednostavi odobravanje zahteva Pentagona za prebacivanje novca sa računa, dodaje se u izveštaju.

U njemu se kritikuje sistem za transfere osetljivih tehnologija iz Sjedinjenih Država, što može da potraje 12-18 meseci, čak i za bliske saveznike.

„Pokušavajući da spreče vojnu tehnologiju da padne u ruke protivnika, Sjedinjene Države su uspostavile regulatorni režim koji je previše trom da bi radio sa kritičnim zemljama fronta“, napisao je Džons u izveštaju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.