AZOVCI PLANIRAJU PROVOKACIJU U PRIDNJESTROVLJU! Ruske vojne službe otkrile pakleni plan Ukrajinaca
Podeli vest
Pripadnici neonacističkog bataljona 'Azov' prerušeni u ruske vojnike nameravaju da iz otcepljene moldavske oblasti izvedu lažnu invaziju na Ukrajinu i za to okrive Rusiju kako bi izazvali još jedan rat u regionu, tvrdi rusko ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije optužilo je Ukrajinu da planira "oružanu provokaciju" i "diverziju" u Pridnjestrovlju, otcepljenoj oblasti na istoku Moldavije, za koju bi potom okrivila rusku vojsku i tako izazvala još jedan sukob u regionu.
Ukrajina je pojačala pripreme za invaziju na Pridnjestrovlje, što predstavlja pretnju za ruske mirovne snage, ruske Oružane snage će na to adekvatno odreagovati, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
23.02.2023
22:35
Prema tvrdnjama zvanične Moskve, pripadnici neonacističkog bataljona "Azov" će u ruskim uniformama iz Pridnjestrovlja izvesti "lažiranu invaziju" na Ukrajinu, koju će Zapad i režim u Kijevu predstaviti kao napad Ruske Federacije i izazvati novi haos i rat.
Upozorenje
Upozoravamo i Kijev i njegove mentore na Zapadu da budno pratimo situaciju na granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine
Rusko ministarstvo odbrane
Napad Kijeva na susede
Rusko ministarstvo je preciziralo da će "Operaciju lažne zastave" Ukrajina pokrenuti kako bi navodnu agresiju Moskve iskoristila kao izgovor za svoju akciju i upad u Pridnjestrovlje, region koji se 1990. godine otcepio od Moldavije.
- Režim Volodimira Zelenskog zapravo planira invaziju na Pridnjestrovlje. A da bi imao izgovor za tu invaziju, Kijev planira da inscenira navodni upad ruskih trupa iz Pridnjestrovlja u Ukrajinu. U tu svrhu, ukrajinski diverzanti biće obučeni u uniforme oružanih snaga Ruske Federacije. Upozoravamo i Kijev i njegove mentore na Zapadu da budno pratimo situaciju na granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine i da smo spremni da odgovorimo na svaku provokaciju u tom regionu - saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na svom Telegram kanalu.
Prema saznanjima ruskih službi, u lažiranoj invaziji trebalo bi da učestvuju pripadnici "Azova", ali i drugi dobro obučeni ukrajinski specijalci, koji će maskirani u ruske vojnike inscenirati napad na civile na samoj granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine. Nakon diverzije, trupe odane Kijevu upašće u Pridnjestrovlje, dok će navodni ruski napad na civile biti upotrebljen kao opravdanje za novi talas zapadnih sankcija Rusiji i dodatnu izolaciju te zemlje.
Sukob u Ukrajini
2013.
- 22. novembar - predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpiše Sporazum o saradnji i pridruživanju EU
- 23. novembar - organizovani protesti u Kijevu za smenu Janukoviča, takozvani Majdan
2014.
- februar - protesti postali nasilni, poginulo najmanje 120 osoba
- 22. februar - Janukovič svrgnut, pobegao iz zemlje
- 26. februar - nove ukrajinske vlasti zabranile korišćenje ruskog jezika
- 27. februar - počeli protesti na Krimu
- 16. mart - na referendumu za otcepljenje od Ukrajine i priključenje Rusiji glasalo 97 odsto stanovnika Krima. To poluostrvo pripojeno Rusiji. EU i SAD uvele prve sankcije Rusiji
- 7. april - počeli protesti u Lugansku, Donjecku i Harkovu protiv novih ukrajinskih vlasti
- 15. april - Kijev poslao vojsku na istok zemlje, počeo rat
- 2. maj - masakr u Odesi u kojem je stradalo oko 50 proruskih aktivista
- 11. maj - Donjeck i Lugansk proglasili nezavisnost
- 25. maj - Petro Porošenko izabran za predsednika
- 17. jul - srušen avion "Malezija erlajnsa" sa 298 putnika nad Donjeckom, Ukrajina i NATO optužili proruske borce da su ga namerno oborili
- 5. septembar - potpisano primirje u Minsku, koje nije ispoštovano
2015.
- 15. februar - ponovo potpisano primirje u Minsku, koje se sporadično kršilo
2016. i 2017.
- povremene borbe između ukrajinske vojske i snaga Donbasa
2018.
25. novembar - Ruska vojska se prvi put otvoreno sukobila sa ukrajinskom, i to u Kerčkom moreuzu. Tri ukrajinska vojna broda izvela su provokaciju ušavši u ruske teritorijalne vode kod Krima. Ruski ratni brodovi pucali su u znak upozorenja i na kraju zarobili ukrajinske brodove i posadu. Ukrajinski mornari 7. septembra 2019. vraćeni su Kijevu u razmeni zarobljenika dve strane
2019.
- 5. januar - pravoslavna crkva u Ukrajini dobila autokefalnost od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i odvojila se od Moskovske patrijaršije
- 21. april - Volodimir Zelenski pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora
2020.
- 27. jul - potpisano 29. po redu primirje između snaga u Donbasu i Kijeva, ali su dve strane nastavile da se povremeno sukobljavaju
- 14. septembar - Zelenski praktično odustao od neutralnosti Ukrajine, potpisavši novu odbrambenu strategiju, koja omogućava blisko partnerstvo sa NATO radi priključenja tom zapadnom vojnom bloku
2021.
- 16. mart - NATO započeo seriju vojnih vežbi nazvanu "Branilac Evrope 2021", jednu od najvećih u istoriji Alijanse, koja je izvedena na više od 30 poligona u 12 zemalja, a u kojoj je učestvovalo 28.000 vojnika iz 27 zemalja
- 24. mart - Zelenski dekretom odobrio "strategiju deokupacije i reintegracije privremeno okupirane teritorije Krima i grada Sevastopolja"
- 30 mart - Rusija počela da izvodi vežbe na granici sa Ukrajinom i da nagomilava oružje u tom području
- 14. april - sukob tri ukrajinska artiljerijska broda i šest brodova obalske straže ruskog FSB u Azovskom moru kod Kerčkog moreuza. U incidentu nije bilo žrtava
- 15. april - Rusija do oktobra zatvorila pristup Crnom moru za strane ratne brodove
- novembar - ratni brodovi SAD ušli u Crno more
- 13. novembar - Ukrajina saopštila da je Rusija nagomilala 100.000 vojnika na granici
- 15. decembar - Rusija je poslala SAD, EU i NATO nacrt predloga o bezbednosnim garancijama, kojim je Moskva tražila da Alijansa više ne širi na istok i da prekine saradnju sa Ukrajinom i Gruzijom. Taj ruski predlog Zapad je odbio
2022.
- 17. januar - Rusija poslala trupe u Belorusiju na zajedničke vežbe
- 19. januar - SAD dale Ukrajini 200 miliona dolara vredno oružje, a i druge NATO zemlje užurbano počele da šalju Kijevu naoružanje
- 17. februar - eskalirali sukobi u Donbasu
- 21. februar - Donjecka i Luganska Narodna Republika zvanično zatražile da Putin prizna njihovu nezavisnost, što je on i uradio
- 22. februar - zemlje NATO uvele prvu rundu sankcija Rusiji zbog priznanja DNR i LNR
- 24. februar - pokrenuta ruska specijalna vojna operacija u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Ruska vojska ušla u Ukrajinu iz Belorusije, Donbasa i sa Krima, te opkolila čak i Kijev
- 29. mart - ruski i ukrajinski pregovarači sastali se na mirovnim pregovorima u Istanbulu. Kijev pristao na neutralnost, tražeći bezbednosne garancije od NATO. Rusija u znak dobre volje rekla da će povući snage iz Kijeva i Černigova, što je i uradila. Zapad nije dozvolio Zelenskom da potpiše mir sa Rusijom
- 3. april - posle povlačenja ruske vojske iz Kijeva Zelenski optužio Rusiju za masovno ubistvo civila u mestu Buča. Rusija tvrdi da je masakr namešten, o čemu svedoče i video-snimci i očevici
-20. avgust - u eksploziji bombe prikačene na automobil ubijena novinarka Darja Dugina, ćerka političkog analitičara i filozofa Aleksandra Dugina, koji je blizak Putinu. Atentat je organizovala ukrajinska služba
- 23. septembar - DNR, LNR i Zaporoška i Hersonska oblast na referendumu izglasali priključenje Rusiji
- 26. septembar - tri eksplozije dogodile se na gasovodima "Severni tok 1 i 2". To je u potpunosti prekinulo snabdevanje Evrope ruskim gasom kroz Baltičko more
- 30. septembar - Putin prihvatio zahteve LNR, DNR, Hersonske i Zaporoške oblasti za prisajedinjenje Rusiji, te su ta četiri regiona postala deo Ruske Federacije
- 8. oktobar - velika eksplozija dogodila se na Kerčkom mostu, poznatijem kao Krimski most. Diverziju je izvela ukrajinska vojska
- 10. oktobar - Rusija prvi put izvela masivne napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine, u znak odmazde za teroristički napad na mostu. Takvi masivni napadi povremeno se i danas dešavaju
- 5. decembar - ukrajinski dronovi napali dve vojne baze duboko unutar teritorije Rusije - Engels u Saratovskoj oblasti i Djagiljevo u Rjazanjskoj oblasti
- 21. februar - Putin suspendovao Sporazum o smanjenu strateškog naoružanja sa SAD - Novi START, jedini preostali nuklearni sporazum dve velike sile
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Galuzin naveo je da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa vlastima u Pridnjestrovlju, što je, takođe, deo plana Ukrajine da izvede diverziju u toj nepriznatoj državi.
Moldavija poziva na smirenost
Moldavija je juče odbacila tvrdnje ruskog ministarstva odbrane da Ukrajina planira napad na otcepljeni region Pridnjestrovlje nakon oružane provokacije i pozvala na smirivanje tenzija.
- Ne možemo da potvrdimo optužbe Rusije da Ukrajina planira provokacije u Pridnjestrovlju. Pozivamo na smirenost i informisanje javnosti iz zvaničnih i kredibilnih izvora Republike Moldavije. Naše institucije sarađuju sa stranim partnerima i u slučaju pretnji po zemlju javnost će biti blagovremeno obaveštena - navedeno je u saopštenju moldavske vlade.
Tamošnji ministar spoljnih poslova Niku Popesku prethodno je rekao da je Moldavija, koja se osim sa Ukrajinom graniči i sa Rumunijom, članicom NATO, spremna za "pun spektar pretnji iz Rusije".
Pripreme traju
Mediji podsećaju da je, nakon jednostranog otcepljenja od Moldavije pre 23 godine, u Pridnjestrovlju stacionirano oko 1.500 ruskih vojnika, koji su tamo poslati kao garant bezbednosti lokalnih građana.
Moldavska predsednica Maja Sandu prethodno je 13. februara optužila ruskog lidera Vladimira Putina da planira "državni udar" u toj zemlji, kako bi na vlast u Moldaviji, kako je navela, postavio ljude lojalne Kremlju. Ona je tada izjavila da moldavske obaveštajne agencije imaju saznanja da će "pučisti u stvari biti obučeni ruski vojnici, prerušeni u demonstrante, kojima će pomagati i diverzanti iz Crne Gore, Belorusije i Srbije". Moskva je odbacila ove optužbe, baš kao i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je na nedavnom samitu Evropske unije u Briselu naveo da Rusija želi da nasilnim putem sruši vlast u Moldaviji i da stavi celu tu zemlju "pod svoju kontrolu".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zapad se igra mačke i miša sa Moldavijom kako bi stvorio još jedno uporište za napade na Rusiju, izjavio je predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.
Filozof Aleksandar Dugin upozorava na ozbiljne posledice za Moldaviju, uključujući represije i prinudnu mobilizaciju, ukoliko se ništa ne preduzme protiv, kako on kaže, nametanja „evropskih vrednosti“ i udaljavanja od tradicionalnih korena zemlje.
Više od polovine birača u Moldaviji glasalo je za evrointegracije na referendumu o članstvu države u Evropskoj uniji, pokazuju preliminarni podaci Centralne izborne komisije nakon obrađenih 98,38 odsto glasačkih listića.
Ukrajina je pojačala pripreme za invaziju na Pridnjestrovlje, što predstavlja pretnju za ruske mirovne snage, ruske Oružane snage će na to adekvatno odreagovati, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Gošća specijalnog programa Informer TV bila je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Ona je govorila o haosu koji su pojedini predstavnici opozicije napravili tokom zasedanja Skpštine.
Goran Ješić, bivši potpredsednik Demokratske stranke u Novom Sadu, priveden je u tom gradu kad je napao službeno lice, a očigledno je ovaj funkcioner Bojana Pajtića i Dragana Đilasa samo po nasilju i poznat.
Večeras u 18 časova, emisija Bez garda na Informer TV, pod uredničkom palicom i vođstvom Ivane Vučićević, ugostiće Milicu Đurđević Stamenkovski, ministarku za brigu o porodici i demografiju. U ekskluzivnom intervjuu uživo, razgovaraće se o aktuelnim temama i gorućim pitanjima koja potresaju Srbiju.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Neodgovornost i nepoštovanje zajedničkog, javnog prostora zahvaljujući snimcima postupaka naših sugrađana koji su postavljeni na društvene mreže, nažalost, sve češće dolaze u žižu javnosti. Sada su interesovanje korisnika mreža probudila dva mladića, ali iz totalno suprotnog razloga - malog, ali značajnog gesta zbog kojeg o njima ovih dana svi pričaju.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoji samo oko 1.000 magaraca, a njihov uzgoj može biti jako isplativ, jer litar mleka košta od 20 do 50 evra. Za magareće mleko se smatra da u velikom procentu leči plućne bolesti, pa su proizvođači zbog velike potražnje formirali liste čekanja.
U Srbiji je u periodu januar - oktobar zabeleženo manje živorođenih za 1,6 odsto ili za 794 bebe u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i porast broja umrlih za 1.139 ili za 1,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Sve će u nastavku sezone biti lakše Crvenoj zvezdi kada se ostvari ta prva pobeda, pa neka to bude Štutgart, poručuje Dejan Milovanović (40) za Informer. Bivši fudbaler rodom iz Sremske Mitrovice je najzapaženije partije imao upravo za crveno-bele, čiji je bio i kapiten od 2006. do 2008. Pomno je ispratio izdanja kluba sa "Marakane", pogotovo u Ligi šampiona i smatra da je najbolji lek za doskorašnje loše rezultate pobeda.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Beogradska filharmonija nastupa pod palicom Saše Gecla zajedno sa violončelistom Albanom Gerhartom, u petak 22. novembra (Kolarac, 20h). Na programu su dela Vebera, Šumana i Štrausa.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Pojana Brašov, skijalište u Rumuniji, sve više privlači pažnju zbog povoljnih cena, odličnih staza i blizine Srbije, čineći ga idealnim izborom za zimovanje.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Luna Đogani sinoć je modnom pistom prošetala kreaciju poznate dizajnerke, a zbog haljine koja je istakla njenu figuru sve oči su bile uprte u influensreku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.