AMERICI USKORO PRETI APOKALIPSA, U OPASNOSTI I CEO SVET?! Bajden ima 30 dana da spasi državu od kolapsa, ako zakasni...

Administracija Džozefa Bajdena je u velikom problemu zbog lošeg fiskalnog planiranja.

Da li je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena napravila najveću grešku u istoriji fiskalnog planiranja Sjedinjenih Država kada je donela Zakon o smanjenju inflacije? Da li je moguće da će Amerika bankrotirati/defaltirati već početkom juna jer demokrate, republikanci i Bela kuća ne mogu da se dogovore o limitu duga?

Ova dva teška pitanja nadvijaju se nad američkim javnim finansijama, a odgovori na njih su zastrašujući. Zakon o smanjenju inflacije mogao bi da generiše daleko veće troškove od predviđenih, a o limitu još nema dogovora.

Zbog ponašanja Bele kuće, dogovor o limitu čini još udaljenijim nego pre nekoliko nedelja, kada je situacija ocenjena kao krajnje dramatična. Čini se da Sjedinjene Države ulaze u zonu fiskalnog haosa, mesto koje ne izlazi bez strašnih posledica.

Veliki promašaj

Sudeći po analizi koju su uradili naučnici Univerziteta Pen Vorton, čini se da su ukupni troškovi tzv. Zakon o  manjenju inflacije u desetogodišnjem periodu (2023-2032) biti približno tri puta veći od prvobitno planiranog – umesto enormnih 385 milijardi, ispostaviće se više od hiljadu milijardi dolara. Veliki promašaj. Ako je ova informacija tačna, onda je kriva duga Sjedinjenih Država potpuno izmakla kontroli, kao što se može očekivati da superambiciozni Zakon o smanjenju inflacije neće doneti očekivane strukturne promene u američkoj ekonomiji zbog prevelikih troškova. ali može pogoršati strukturne neravnoteže.

Foto: Pixabay

Zakon o smanjenju inflacije je široki budžetski paket prevashodno usmeren na sprovođenje klimatske agende i ulaganja u zelenu energiju epskih razmera, koji je preimenovan u Zakon o smanjenju inflacije da bi se istakla upitna hipoteza da će ova transformacija dovesti do nižih cena. Prvobitno su ukupni troškovi Zakona o smanjenju inflacije bili projektovani na epski velikih 384,9 milijardi dolara tokom deset godina, a sada su uz pomoć većeg broja stručnjaka iz privatnog sektora i analize energetskog tima Goldman Saksa, doći do računice da će ukupan trošak biti 1045 milijardi dolara.

Ogroman neuspeh u obračunu troškova

S obzirom na trenutno stanje američkih javnih finansija, ovaj ogroman neuspeh u obračunu očekivanih troškova javnih projekata ukazuje da je nerealno očekivati realizaciju osnovnih ciljeva Zakona o smanjenju inflacije, možda čak i ekonomski haos usled forsiranja ideološki umesto jasnih energetskih, ekonomskih i društvenih ciljeva.

Treba uzeti u obzir da ova informacija o stvarnim troškovima Zakona o smanjenju inflacije daje posebnu težinu rečima demokratskog senatora Džoa Mančina, koji je mnogo oprezniji kada je reč o ukupnoj potrošnji Amerike nego Bela kuća. Džo Mančin, kao uvaženi i važan član demokrata, sada se, po sopstvenim rečima, plaši da je "...Bajdenova administracija odlučna da progura ideološku agendu umesto da se suoči sa jasnom i prisutnom pretnjom dugova i deficita našim nacija“.

"Naš državni dug se približio 31,5 biliona dolara, ili 95.000 dolara za svakog muškarca, ženu i dete, i čini 120 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda. Godišnji budžetski deficit od oktobra 2019. u proseku iznosi 2,71 triliona dolara. Od pojave covida, dodali smo 8 triliona novog državnog duga... Kada smo predsednik Bajden i ja razgovarali pre nego što je Kongres usvojio Zakon o smanjenju inflacije prošlog leta, složili smo se da je zakon dizajniran da isplati naš nacionalni dug i ojača energiju bezbednost Amerike. Dizajniran je da generiše 738 milijardi dolara novih prihoda, sa više od 238 milijardi dolara posvećenih smanjenju duga, što je prvi veliki zakon u više od dve decenije za koji je Kongresna kancelarija za budžet procenila da to može da postigne“, analizira Mančin, koji je zgrožen činjenicom da ova grupa ljudi u Beloj kući gura planove kao neka vrsta ideoloških revnitelja. Mančin čak zvuči pomalo besno što Bela kuća pokušava da progura delove Zakona o smanjenju inflacije kako bi želela (više rasipnički) nego kako je Kongres glasao.

Foto: Tanjug/AP

"Ipak, umesto da sprovode zakon kako je nameravano, izgleda da su neizabrani ideolozi, birokrate i državni službenici odlučni da krše i potkopavaju zakon kako bi unapredili partijski program koji ignoriše i energetsku i fiskalnu bezbednost. Konkretno, ignorišu nameru zakona da podrži i proširi fosilnu energiju i redefiniše „domaću energiju“ kako bi povećali potrošnju čiste energije na nivoe koji bi potencijalno smanjili deficit. Administracija na svakom koraku pokušava da sprovede zakon koji je želela, a ne zakon koji je Kongres zapravo doneo. Ignorisanje implikacija ovih akcija na dug i deficit, kako se približava vreme za podizanje gornje granice duga, nije samo pogrešno, to je politika i politička zloupotreba“, piše Mančin.

Ako inače umereni i veoma poštovani demokratski senator Džo Mančin koristi izraze kao što je politička zloupotreba da se odnosi na akcije Bele kuće, onda se čini da je američka fiskalna budućnost zaista izmakla kontroli.

Američki predsednik Džo Bajden je imao reputaciju umerenog demokrate, ali njegova politika u Beloj kući o rasipničkim budžetskim planovima više liči na politiku radikalnih „naprednjaka“ unutar demokrata, koji veruju da će se sve rešiti izdašnim podsticajima poput čarobnog štapića. S obzirom na sve veću agresivnost Bele kuće u nastavku stimulisanja fiskalnih aktivnosti i širenju njene agende mimo usvojenih zakonskih rešenja, stiče se utisak da postoji sve veća opasnost da neophodan dogovor o podizanju granice zaduživanja države između demokrata a republikanci možda neće biti postignuti, što bi imalo kataklizmične finansijske posledice po Sjedinjene Države.

Bajden je pod sve većim pritiskom stručnjaka koji upozoravaju da je previše tvrdoglav u stavu da neće odstupiti ni od jedne važne stavke budžetskih rashoda, kao da je ovim izdacima obezbedio budući prosperitet Amerike, a nije je opteretio novim dugovima.

Bliži se bankrot?

Prema jučerašnjim izjavama šefice američkog trezora Dženet Jelen , SAD bi mogle ostati bez novca već 1. juna. Jelen je objavila ovu dramatičnu informaciju jer želi da ubrza naizgled besplodne pregovore između republikanaca i demokrata, a sve veći problem je što se u Beloj kući, kada je reč o potrošnji, ponašaju prilično kaubojski, izazivajući tako reakcija protivnika i smanjenje šanse za dogovor oko granice.što je ekstremna opasnost.

Nakon što je Jelen objavila datum kada bi SAD mogle da ostanu bez novca, Bajden je hitno sazvao četvoricu kongresnih lidera da razgovaraju o devet fiskalnih pitanja. Ukoliko se dogovor ne postigne, SAD će defaltirati i može se očekivati zemljotres na tržištima koji će pokrenuti globalnu finansijsku krizu.

Foto: Reuters

Ako ne bude dogovora o podizanju granice duga (a ta neverovatna autodestruktivna opcija se čini sve izvesnijom), američka birokratija neće moći da pozajmi ogromne iznose koji su im potrebni za plaćanje računa, socijalnih davanja, zdravstvenih programa, plata za sve državne službenike i vojnike, kao i sve vrste dugova. Ako za nekoliko nedelja Sjedinjene Države ne isplate vlasnicima obveznica, uslediće ono što bi se moglo nazvati finansijskom apokalipsom.

Dan kada će SAD ostati bez novca ako se limit zaduživanja ove godine ne podigne, dolazi brže zbog pada poreskih prihoda tokom marta, upozorio je direktor Kongresne kancelarije za budžet Filip Svagel u posebnoj analizi u za koje je naglasio da Bela kuća više ne može da računa na vanredne mere za održavanje likvidnosti. Bajden je i dalje tvrdoglav, i ne bi bilo iznenađujuće da se pod pritiskom 'Trampovaca' republikanci pokažu krajnje osvetoljubivi.