KAKO SU ZEMLJE ŠIROM SVETA SPREČILE MASOVNA UBISTVA? Drastični zakoni doneli neverovatne rezultate, spasen veliki broj ljudskih života!

Nakon dva nezapamćena zločina, koja su se dogodila u Beogradu i kod Mladenovca, vlada je usvojila predloge predsednika Republike Srbije Aleksandara Vučića za ograničavanje posedovanja oružja i najavila izmene više zakona. Očekuje se da će stopa ubistava vatrenim oružjem biti smanjena nakon ovih mera, kao što je to bio slučaj i u mnogim drugim zemljama širom sveta.

Prema podacima neprofitne grupe "Gan vajolens arkajv", samo u ovoj godini u Sjedinjenim Američkim Državama je do sada zabeleženo 198 masovnih pucnjava. Strožiji zakoni o oružju predlagani su u američkom Kongresu nakon prošlih masovnih ubistava, ali su ih odbijali republikanci, nezavisni predstavnici i neke umerene demokrate.

Za razliku od SAD, neke druge zemlje su oštro reagovale na slične masakre, i uvele niz mera koje su drastično smanjile stopu ubistava u ovim državama.

Kanada

Nakon masakra na Ekol Politehnici 1989. godine, u kojem je 14 studenata inženjerstva ubijeno u učionici u Montrealu, novi zakon je zahtevao kurseve o bezbednosti, provere prošlosti i povećane kazne za neke zločine koji se odnose na oružje.

U 2020. godini, ubrzo nakon što je napadač pucao i ubio 13 ljudi u Portapikuu u Novoj Škotskoj, Kanada je zabranila više od 1.500 modela vatrenog oružja i komponenti za oružje, i postavila ograničenja koliko meci mogu da budu razorni.

Stopa ubistava vatrenim oružjem u Kanadi iznosi 0,5 na 100.000 ljudi, što je mnogo niže nego u  Sjedinjenim Državama, gde ta brojka iznosi 4,12, saopštio je Institut za zdravstvene metrike i procenu (IHME) Univerziteta u Vašingtonu.

Australija

Nakon što je napadač ubio 35 ljudi u kafiću i turističkom mestu 1996. godine, Australija je zabranila sve poluautomatske puške i sačmarice. Hiljade nelicenciranog vatrenog oružja predato je u okviru programa amnestije za oružje, a licencirani vlasnici oružja morali su da prođu kurs bezbednosti. 

Šanse da neko bude ubijen pištoljem u Australiji su pale na 0,15 na 100.000 ljudi u 2014. sa 0,54 na 100.000 ljudi 1996. godine, što je pad od 72 odsto, pokazala je analiza podataka Australijskog biroa za statistiku.

Velika Britanija

Naoružani napadač ubio je 16 dece i njihovog učitelja u Danblejnu u Škotskoj 1996. godine, što je izazvalo javnu kampanju koja je dovela do toga da Britanija usvoji neke od najstrožih kontrola oružja na svetu. U roku od dve godine, novi zakoni su efikasno zabranili civilima da poseduju pištolje.

Stopa ubistava oružjem u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi 0,04 na 100.000 ljudi.

Novi Zeland

Nakon pucnjave u džamiji u Krajstčerču u kojoj je ubijeno 50 ljudi u martu 2019. godine, premijerka Novog Zelanda za nekoliko dana zabranila je prodaju jurišnog oružja. Parlament je kasnije izglasao da se zabrani promet i upotreba većine poluautomatskog vatrenog oružja, delova koji pretvaraju vatreno oružje u poluautomatsko vatreno oružje, okvira preko određenog kapaciteta i nekih pušaka.

Ubistva vatrenim oružjem su retka na Novom Zelandu, a tokom 2021. godine je zabeležno samo 11 smrtih slučajeva u oružanim napadima.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.