(VIDEO) KRIM ČINI RUSIJU SUPERIORNOM U CRNOM MORU! Osim što je nepotopivi nosač aviona, MOSKVI OMOGUĆAVA KONTROLU AZIJE, EVROPE, AFRIKE... Ni to nije sve!

Pomorske baze na Krimu čine Rusiju superiornosm u Crnom moru, što primorava zemlje NATO-a da povećaju svoje prisustvo u regionu, ocenio je kolumnista The Spectator Mark Galeoti.

Sve dok su ruske snage raspoređene na poluostrvu, Crno more će i dalje biti podložno volji i sposobnosti Moskve da preti i potiskuje, ukazao je on.
       

Prema Galeotijevim rečima, zapadna vojna alijansa već dugo Crnomorski region smatra linijom fronta. A na Krim gleda kao na platformu za ruske napade i metu za uzvratne ukrajinske vazdušne i morske napade.
        
- Upravo zbog tog poluostrva snage NATO-a prave provokacije u blizini ruske granice kako bi osporile dominaciju Moskve u vodama koje vojni blok nastoji da kontroliše, zaključio je Galeoti.

Za SAD, EU i NATO Krim je, baš kao i za Rusiju, od strateškog značaja! Zašto?

Strateški značaj Krima za Rusiju prevazilazi geopolitičke, istorijske, vojne, bezebedosne i ekonomske aspekte, te obuhvata i oblast energetske sigurnosti i saradnje s drugim zemljama.

Važno je napomenuti da strateški značaj kaspijskog i crnomorskog regiona nije ograničen samo na susedne zemlje, već ima širi značaj u geopolitičkom smislu kako bi se razvijala Evroazijska unija u skladu sa željama Rusije, te realizovali  veliki projekti i investicije u okviru BRIKS, čime Krim dobija dodatni strateški značaj u očima Kremlja.

Kontrolom Krima Rusija je dobila dodatne faktore moći u vojnom aspektu sukoba sa Zapadom, a još više u aktualnom ratu s Ukrajinom. Trenutno je Krim ruski "nepotopivi nosač aviona", o čemu nijedna pomorska sila ne može ni sanjati, kako Rusi ponosno pišu na društvenim mrežama.

Osim vojne baze Crnomorske flote u Sevastopolju, ruska aneksija Krima 2014. godine dala je Moskvi mogućnost da koristi i druge luke na poluostrvu, posebno Balaklavu, te Centar za duboke svemirske komunikacije u Evpatoriji, kao i brojnu vojnu opremu, brodove i infrastrukturu, čije je vlasništvo prebačeno na rusko Ministarstvo odbrane, što je značajno doprinelo jačanju kako odbrambenih tako i ofanzivnih sposobnosti ruskih snaga.

Štaviše, u slučaju ulaska Ukrajine u NATO, Moskva bi preko Krima mogla da opkoli Ukrajinu sa tri strane sa zemljama Carinske unije.

Krim osim toga igra glavnu ulogu u jačanju taktičkih i strateških vojnih sposobnosti Rusije, jer se sa severa proteže duboko u bazen Azovskog mora i Crno more. Njegov jugozapadni vrh se nalazi na vrlo maloj udaljenosti od moreuza preko kojih se Crno more spaja sa Mediteranom, čime se osigurava "topla vojna morska linija" koja se proteže do luka Tartus i Latakija u Siriji, gdje se nalazi ruska baza.

Ima i poseban strateški značaj na vitalnom jugozapadnom pravcu i gotovo niko ne spori da će njegova kontrola odrediti tok i rezultate hipotetičkih neprijateljstava kako na Crnom moru tako i u susednim zemljama, što pokazuje i trenutni rat između Rusije i Ukrajine.

Krim proizvodi 1,7 milijardi kubnih metara plina godišnje, što premašuje potrebe poluostrva. Takođe, količina resursa koji se mogu iskoristiti kao rezultat dodatnih istraživanja je oko dva triliona kubnih metara.

Luke s dubokim vodama na poluostrvu Kerč, Feodosija i Sevastopolj također pružaju Rusiji dodatne lučke kapacitete.

Osim toga, veliki broj industrijskih i poljoprivrednih preduzeća koja se nalaze na Krimu prebačen je u Rusiju. Posebno se izdvajaju hemijska industrija, brodogradnja, mašinstvo, vinarska industrija i industrija prerade ribe.

Zahvaljujući Krimu, Rusija je uštedjela na troškovima izgradnje druge pomorske baze Crnomorske flote u Novorosijsku. Takođe,  Rusija se oslobodila i plaćanja rente za vojne baze na poluostrvu, što je to bio slučaj u prošlosti, kao i naknade za snabdevanje ovih baza i prolazak brodova i robe kroz Kerčki moreuz (oko 200 miliona dolara godišnje).

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.