• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Mediji/Webtribune/Informer

17.05.2023

19:55

(VIDEO) RUSIJA I IRAN ZAVRŠAVAJU KORIDOIR SEVER-JUG! SVET POSLE OVOG NEĆE BITI ISTI! Za Ameriku i Britaniju ovo je noćna mora! ŠTA ĆE BITI SA SUECOM?!

Printskrin video

Vesti

(VIDEO) RUSIJA I IRAN ZAVRŠAVAJU KORIDOIR SEVER-JUG! SVET POSLE OVOG NEĆE BITI ISTI! Za Ameriku i Britaniju ovo je noćna mora! ŠTA ĆE BITI SA SUECOM?!

Podeli vest

Predsednik Rusije Vladimir Putin zajedno sa iranskim kolegom Ibrahimom Raisijem putem video veze učestvovao je u ceremoniji potpisivanja sporazuma o izgradnji pruge Rašt-Astara, poslednje železničke deonice međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug".

Prema rečima Putina, pokretanje pruge Rašt-Astara omogućiće diverzifikaciju globalnih saobraćajnih tokova.

- Jedinstvena transportna arterija 'Sever-Jug', čiji će deo biti železnička pruga Rašt-Astara, pomoći će da se značajno diverzifikuju globalni saobraćajni tokovi. Transport novim koridorom imaće značajne konkurentske prednosti. Konkretno, isporuka robe iz Sankt Peterburga u, recimo, Mumbaj trajaće oko 10 dana.

Poređenja radi, tradicionalnim trgovačkim putevima pa koroz Suecki kanal za to je potrebno do 30-45 dana. Dakle, značajno će se uštedeti i u pogledu vremena i troškova", rekao je ruski lider.

Kako je dodao, međunarodni koridor „Sever-Jug" koristiće se za prevoz hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda u Iran, zemlje Persijskog zaliva i Afrike. Prema tome, ruta će značajno doprineti osiguravanju globalne prehrambene bezbednosti, poručio je Putin.

Tokom razgovora sa predsednikom Irana, ruski lider je izrazio nadu da će se njihovi kontakti nastaviti.

- Ovo je zaista događaj za region, za čitavu svetsku saobraćajnu infrastrukturu, za naše zemlje - rekao je ruski predsednik.

Sa ruske strane sporazum o izgradnji pruge Rašt-Astara potpisao je ministar saobraćaja Vitalij Saveljev, a sa iranske - ministar puteva i urbanizma Mehrad Bazpaš.

Mreža morskih, kopnenih i železničkih
linija duga 7.200 kilometara!

Rusija, Iran i Indija su 2.000. potpisale prvi dokument za uspostavljanje Međunarodnog transportnog koridora sjever-jug (INSTC)! 
Dužina koridora INSTC, koji se proteže od Sankt Peterburga na Baltičkom moru i ide kroz Rusiju, Kaspijsko more, Iran i vode Zalieva sve do Indijskog okeana, iznosi 7.200 kilometara. Koridor skraćuje trajanje putovanja na 20 do 30 dana, u poređenju sa dužom rutom koja se tradicionalno koristi i prolazi kroz egipatski Sueski kanal. Također smanjuje i troškove prevoza za 2.500 dolara na svakih 15 tona tereta, prema iranskim službenim novinama.
Koridor "Sjever - Jug" sastoji se od mreže morskih, kopnenih i železničkih linija koje povezuju indijski Mumbai s evroazijskom regijom. Predviđeno je da s glavnom linijom koridora budu povezane i sporedne linije koje sežu u srednju Aziju i istočnu Evropu, na njegovom putu do Sankt Peterburga u zapadnoj Rusiji, a odatle i do evropskih tržišta kopnom i morem.

Potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak doputovao je inače u dvodnevnu posetu Iranu gde je učestvovao na sastanku radne grupe međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug", multimodalne rute od Sankt Peterburga do luke Mumaj u Indiji u dužini od 7.200 kilometara. Na sastanku je razgovarano o realizaciji projekta izgradnje deonice pruge Rašt-Astara, poslednje železničke deonice međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug".

Koridor je alternativa morskom putu koji povezuje Evropu, zemlje Persijskog zaliva i Indijskog okeana kroz Suecki kanal. Postoje tri rute međunarodnog transportnog koridora: transkaspijska (železnice i luke), zapadna i istočna (kopnena). Rašt-Astara je poslednja deonica zapadne trase, neophodna za rad pruge celom dužinom koridora.

Kako je ranije saopšteno, deo pruge Rašt-Astara gradiće dve strane - ruska i iranska. Dužina linije iznosiće 170 kilometara. Ona će povezati kopnene deonice koridora „Sever-Jug" što će omogućiti da se poveća ekonomska efikasnost transkaspijske rute. Procenjuje se da će izgradnja pruge koštati 1,6 milijardi dolara.

Suecki kanal "drži" 12 procenata svetske trgovine!

Suecki kanal, koji spaja Mediteran i Crveno more, odnosno Atlantik i Indijski okean, jedna je od najvažnijih i najprometnijih saobraćajnica na svetu kojom se obavlja 12 procenata celokupne svetske trgovine. Tokom 2020. godine, ovom rutom je prošlo više od 18.800 brodova, odnosno oko 51 brod dnevno.
Veštački kanal, prokopan od luke Port Said na severu do Sueca na jugu, preseca Suecki zemljouz i razdvaja Afriku i Aziju. Građen je 10 godina i zvanično pušten u rad 17. novembra 1869. godine. Kanal je danas dugačak 193 kilometra, a kroz istoriju je nekoliko puta proširivan i produbljivan kako bi se prilagodio razvoju modernih brodova. 
Za Veliku Britaniju je Suecki kanal bio od vitalnog značaja za održanje kolonijalnih interesa i pomorske moći. Predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je 1956. godine nacionalizovao kanal, što je navelo britanske i francuske trupe da u saradnji sa Izraelom izvrše invaziju te je došlo do zatvaranja kanala. Taj događaj se naziva Suecka kriza i trajao je do 1957, kada je kanal ponovo otvoren.


 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set