(VIDEO) Otkriven identitet Džeka Trboseka! Provalila ga praunuka policajca koji ga je lovio po londonsklim ulicama!

Ko je bio Džek Trbosek, najpoznatiji londonski serijski ubica koji je u Vajtčepelu tokom 19. veka ubio više žena, jedna je od najvećih kriminalističkih misterija. Sada se pojavila nova teorija o identitetu Džeka Trboseka, koji je tajna duže od jednog veka.

Sara Baks Horton, rođaka policajca koji je vodio prvobitnu istragu o serijskom ubici Džeku Trboseku, tvrdi da je otkrila ko je čovek koji je stajao iza svirepih ubistava u 19. veku.

Nekadašnja volonterka u policiji tvrdi da je otkrila identitet ličnosti koja stoji iza jedne od najšokantnijih serija zločina u britanskoj istoriji, to jest da je razotkrila ubicu iz 19. veka koji je terorisao naciju kao Džek Trbosek.

Dokazi koji ukazuju na identitet Džeka Trboseka

Sara Baks Horton - čiji je prapradeda bio policajac u srcu istrage zločina Džeka Trboseka - iskopala je ubedljive dokaze koji se poklapaju sa opisima čoveka viđenog sa ženskim žrtvama nešto pre nego što su izbodene nasmrt 1888. godine u siromašnom delu Londona, Ist Endu.

Njen detektivski rad doveo ju je do Hajama Hajamsa, koji je živeo u oblasti u kojoj su se dešavala ubistava i koji je, kao proizvođač cigara, znao da koristi nož.

Bio je epileptičar i alkoholičar koji je više puta boravio u psihijatrijskoj bolnici, a stanje mu se pogoršalo nakon što je povređen u nesrec´i i postao nesposoban za rad.

U više navrata nasrtao je na svoju suprugu, optužujući je da ga vara. Na kraju je uhapšen nakon incidenta u kojem je nožem napao suprugu i svoju majku.

Prekretnica u Sarinom istraživanju bila je kada je dobila pristup njegovoj medicinskoj dokumentaciji i otkrila dramatične detalje.

Da li je Hajam Hajams zapravo Trbosek

Za britanski Telegraf Sara je rekla: "Prvi put u istoriji, Džek Trbosek se, na osnovu karakterističnih fizičkih karakteristika, može identifikovati kao Hajam Hajams".

Svedoci su opisali čoveka starog tridesetak godina sa ukočenom rukom, kojem su mu noge pri hodu bile povijene u kolenima, a Sara Baks Horton otkrila je da je u medicinskim beleškama o Hajamsu - koji je 1888. imao 35 godina - zabeležena povreda zbog koje nije mogao da „savije ili ispruži" levu ruku, kao i nepravilan hod i nemoguc´nost ispravljanja kolena, uz asimetrično povlačenje stopala. Imao je i najteži oblik epilepsije, sa redovnim napadima.

Žrtve Džeka Trboseka bile su prostitutke ili siromašne žene. Pronalažene su prerezanog vrata i iskasapljenog tela. Vlasti su dobijale podrugljive anonimne poruke od nekoga ko se potpisivao kao Džek Trbosek. Ova ubistva su i dalje među najzloglasnijim nerazjašnjenim zločinima.

Najmanje šest žena: Marta Tabram, Poli Nikols, Eni Čepmen, Elizabet Strajd, Kejt Edouz i Meri Džejn Keli, ubijene su u Vajtčepelu ili blizu njega između avgusta i novembra 1888. godine.

Medicinske beleške o Hajamsu, uzete iz raznih ambulanti i azila, otkrivaju da se njegov mentalni i fizički pad poklopio sa periodom ubijanja Trboseka, koji je eskalirao između njegovog loma leve ruke u februaru 1888. i njegovog trajnog hapšenja u septembru 1889. godine.

- Taj period eskalacije odgovara povec´anju nasilnosti ubistava. Bio je posebno nasilan nakon teških epileptičnih napada, što objašnjava i periodičnost ubistava - istakla je Sara Baks Horton.

Prema njenim rečima, u dokumentima je pisalo ono što su očevici rekli - da je imao neobičan hod.

- Bio je slab u kolenima i nije u potpunosti opružao noge. Imao je poseban način hoda, što je verovatno bila nuspojava nekog oštec´enja mozga od posledica epilepsije - navodi Sara.

Izjave svedoka o visini i težini čoveka gotovo da su se poklapale sa detaljima u Hajamsovim medicinskim dosijeima.

- Opisivali su čoveka srednje visine i građe, između 165 i 172 centimetra. Stasit i širokih ramena. Hajams je bio visok 170 centimetara i težak 67 kilograma... Njegova fotografija pokazuje da je bio primetno širokih ramena - opisuje Sara.

Hajamsov fizički i mentalni pad, pogoršan njegovim alkoholizmom, zaključuje Sara Baks Horton, podstakao ga je da ubija. Ubistva su prestala krajem 1888. godine, otprilike u vreme kada je Hajamsa policija uhvatila kao „lutajućeg ludaka".

Godine 1889. zatvoren je u mentalnu instituciju Kolni Heč u severnom Londonu, gde je ostao do smrti, 1913. Za nove napade Džeka Trboseka nije se više čulo.

Veliki broj osumnjičenih

Bilo je više osumnjičenih za ubistva pripisana Džeku Trboseku, uključujući i umetnika Voltera Sikerta, koji je naslikao jezive slike ubijene prostitutke. Među onima kojima je pripisivano da su Džek Trbosek bilo je i nekoliko slavnih ličnosti, kao što su pisac Luis Kerol ("Alisa u zemlji čuda") ili princ Albert Viktor, unuk kraljice Viktorije.

Hajams je bio na "dugačkoj listi" od stotinak potencijalnih krivaca, ali Sara Baks Horton kaže da je odbačen zbog pogrešne identifikacije.

- Kada sam pokušala da pronađem Hajama Hajamsa, našla sam ih petoricu. Bilo je potrebno dosta rada da bi se otkrili njegovi tačni biografski podaci. Hajam Hajams nikada ranije nije bio u potpunosti istražen kao potencijalni Trbosek. Zbog poštovanja tajnosti podataka pacijenata psihijatrijske ustanove Kolni Heč, dva dosijea uključujući i Hajamsov, nisu bila dostupna za javnost do 2013. odnosno 2015. godine - objasnila je Sara.

Ono što istraživanje Sare Baks Horton čini posebnim je to što je bilo podstaknuto njenim slučajnim otkrićem 2017. da je njen predak, Hari Geret, bio narednik u policijskoj stanici u Ulici Leman, sedištu istrage Trbosekovih zločina. Tamo je bio raspoređen od januara 1888. godine - kobne godine ubistava - do 1896.

Sara nije znala ništa o istoriji svog pretka dok nije počela da istražuje svoju porodicu i potom se zainteresovala za slučaj Džeka Trboseka. Ona će sada predstaviti svoje opsežne dokaze u knjizi koja izlazi iz štampe sledećeg meseca.

Pol Beg, trenutno najveći poznavalac zločina Džeka Trboseka, podržao je Sarinu knjigu.

- Ovo je dobro istraženo, dobro napisano i dugoočekivano ispitivanje potencijalnog osumnjičenog. Ako imate ideju kakav je čovek Džek Trbosek mogao biti, Hajam Hajams bi to mogao biti - poručio je Beg.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.