• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Mediji

17.07.2023

18:06

Na današnji dan ubijen je Draža Mihailović, gde mu je grob i daje je tajna! Vreme je da otkrijete istinu - aman!

Printskrin

Vesti

Na današnji dan ubijen je Draža Mihailović, gde mu je grob i daje je tajna! Vreme je da otkrijete istinu - aman!

Podeli vest

Na današnji dan, 17. jula 1946. godine, u Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu. Mesto gde je likvidiran i poptom pokopan i dalje su misterija i pored silnih napora i apela bivšoj Službi državne bezbednosti, BIA da otvore arhive i otkriju mesto gde počiva Mihailović.

Interesantno je i da je Draža Mihailović ubijen 17. jul, na dan kada su Lenjinovi boljševici pobili carsku porodicu Romanov! Osim toga,  Mihailović je najodlikovaniji srpski vojskovođa u istoriji i vođa pokreta otpora u Kraljevini Jugoslaviji okupiranoj od strane nacista. 

Kao što to uvek biva, u nedostatku zvaničnih verzija, o toj smrti i mestu sahrane raspredaju se mnoge, gotovo fantastične priče, a "poverljive" informacije prenose se od čoveka do čoveka. Emigrantska organizacija Srpska narodna odbrana iz SAD ponudila je nagradu od 100.000 dolara onome ko pronađe Dražin grob. Kako sada stoje stvari teško da će ikada biti isplaćena.

Jedna od verzija glasi da je Draža Mihailović streljan na Adi Ciganliji u Beogradu, posle čega je njegovo telo navodno bačeno u krečanu gde su nestali zemni ostaci. Potom je srušen zid između krečane i septičke jame čime je mesto zatrpano za večita vremena. 

Misterija fotografije mrtvog Draže

Postojii verzija da su posle suđenja kumunistički dželati sekirom iskasapili generala i tom prilikom mu odsekli levu ruku. Tada je, navodno, napravljena i fotografija mrtvog đenerala!
Istoričar i književnik Miloslav Samardžić, koji slovi kako jedan od najboljih poznavalaca okolnosti koje su pratile Dražino ubistvo ispričao je ranije da je fotografija mrtvog Draže je izrađena u tri primerka za Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i Svetislava Stefanovića.
Napravljena je, pojasnio je Samardžić, da bi postojao dokaz o izvršenom zadatku, a fotografija iskasapljenog generala prvi put je objavljena u italijanskoj štampi, dva ili tri meseca nakon ubistva, posle čega je Tito naredio istragu kako se to dogodilo. 
Ova ukradena fotografija u Srbiju se vratila 1992. godine, kada ju je bivši obaveštajac Zagorka Vasić donela iz Kalifornije, a pukovnik Titove garde u penziji potvrdio da je autentična.

O tome je, navodno, svedočio i Đoko Jovanić, komandant Šeste ličke i potonji šef KOS-a Jugoslavije.

- Ozna je sprovela Dražu Mihailovića do Lisičjeg potoka tako da je Tito mogao da čuje rafale. Posle su Dražin leš odneli na Adu Ciganliju gde je sahranjen. Iz "pouzdanih" izvora tačno je utvrđeno gde se to dogodilo, pa je na Adi, kod kupališta, kao simbol sećanja, postavljen jarbol. Upućeni znaju o čemu je reč - ispričao je Jovanić.

Druga verzija jeste avalski put, preciznije jaruga kod Jajinaca. To je ustvrdio Jovica Crvenko, koji je proveo tri decenije u tamnicama Albanije kao informbirovac. 

Rehabilitovan posle 60 godina

Skupština Državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o izjednačavanju četničkog i partizanskog pokreta 2004. godine. Dve godine kasnije, usvojen je Zakon o rehabilitaciji. Sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Mihailovića 2015. godine. Sud je utvrdio da je suđenje Mihailoviću 1946. godine bilo "političko i ideološko" i da su načinjene ozbiljne pravne greške. U odluci donetoj skoro 60 godina kasnije, navodi se i da suđenje nije bilo pravično, jer optuženi nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na žalbu.
- Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim - rekao je sudija Aleksandar Trešnjev 2015. godine. 
Odluka o rehabilitaciji je konačna i na nju ne postoji pravo žalbe.

Treća priča je iz sredine osamdesetih godina prošlog veka iz ravnogorskih krugova u Beogradu. Po njoj, mesto događaja je današnje zdanje Ortopedske bolnice na Banjici.

Četvrta i najverovatnija mogućnost jeste Lisičji potok, podno dedinjskog brda. O tome je svedočio Ljubo Lazarevski, podoficir JNA u penziji, koji je, kako tvrdi, bio svedok zbivanja. 

Zvaničnih dokumenata o pogubljenju Mihailoviča u bivšem Vrhovnom vojnom sudu nije bilo, kao što ih nema ni u arhivama Beograda, Srbije i Jugoslavije.

Vođa pokreta otpora ili izdajnik?!

Mihailović je u Drugi svetski rat ušao kao pukovnik, a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, posle kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačni slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda - politička policija) ga je uhapsila 12. marta 1946. Osuđen je s obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948.

 

 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set