(VIDEO) Kazahstan pravi "srednji koridor" i zabija nož u leđa Rusiji! Osveta Moskve zavisi od Kine i Irana!

Kazahstan pokušava da iza leđe Rusije realizuje projekat Transkaspijskog međunarodnog transportnog koridora (TMTK) koji je poznat i kao Srednji koridor koji je počeo da funkcioniše 2017. godine. Osim toga, Astana povećava izvoz nafte preko Azerbejdžana želeći time da diversifikuje izvoz energenata neruskim transportnim koridorima.

Kazahstan, Azerbejdžan i Turska igraju duplu igru koja nije povoljna za Rusiju. Ipak, Moskva ima svoje adute koji će na kraju oslabiti pozicije Kazahstana u Centralnoj Aziji.

Dupla igra

Srednji koridor je postao važna maršruta između Evrope i Azije jer je ponudio značajne ekonomske povoljnosti i skratio vreme tranzita. TMTK otvara nove mogućnosti za robne tokova u Aziji jer omogućuje dotur robe na Bliski Istok, Severnu Afriku i Mediteran zahvaljujući integraciji lučkih konekcija u Turskoj.     

Trenutno Kazahstan iza leđa Rusiji pokušava da poveća transport robe iz Kine u Evropu preko Centralnoafričke Republike, Azerbejdžana i Turske.  

- Nameravamo sistematski da povećamo obim prevoza robe tim maršrutama i izađemo na nivo do 500 000 kontejnera godišnje do 2030. godine - izjavio je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev u govoru na prvom samitu Saveta za saradnju država Centralne Azije i Persijskog zaliva u Džedi u Saudijskoj Arabiji.

Osim toga, vlada Kazahstana odlučila je da ide i korak dalje. Ima nameru da ubrzano poveća kapacitete naftovoda "Baku-Tbilisi-Džejhan" s ciljem "diversifikacije izvoza" energenata po neruskim maršrutama.

Bez obzira na nepoštenu igru Astane, Bakua i Ankare koju očigledno ne vode u interesu Moskve, Rusija ima instrumente da na to utiče.

Rusija može, u saradnji sa Kinom, da potpuno odustane od paralelnog uvoza sa teritorije Kazahstana. Na osnovu podataka glavne carinske uprave NRK, robna razmena između Rusije i Kine za prvo polugodište 2023. godine povećala se više od 40 posto. Takav uspon za Kinu je bio najznačajniji među svim ostalim trgovinskim partnerima: obrt NRK sa Singapurom, porastao je za 23, a sa Kanadom svega za 17 procenata.

Postoje perspektive i za razvoj rusko-iranskog koridora iz Kaspijskog mora "Sever-Jug". To pomaže da ove države uspostave izvoz poljoprivrednih proizvoda namenjenih tržištima Bliskog Istoka.

Luka Čabahar

S tim ciljem Iran i Rusija se ujedinjuju i pristupaju tešnjoj koordinaciji u infrastrukturnim projektima takvim kao što su železnički i drumski putevi. Šta više, koridor "Sever - Jug" dobija zasluženu pažnju i razvoj. Bez obzira na teškoće, Rusija je spremna da ulaže u dalji razvoj trgovinskog koridora koji u skoroj budućnosti može biti osnovni trgovniski put za uvoz robe u RF.

Ovome treba dodati da je Uzbekistan doneo odluku o izgradnji terminala u iranskim lukama Bender Abas i Čabahar. Direktor Centra za istraživačke inicijative Ma'no, Bahtijor Ergašov, smatra da je to značajan prodor i dodaje da sledeći zajednički projekat mora biti modernizacija železničkog terminala Tedžen-Serahs gde se zamenjuju železničke osovine sa sovjetskog koloseka na iranski i obrnuto.

Ergašov poziva da sve zemlje, Centralne Azije, Kina i Rusija, u budu uključene u tu ideju. Zajedničkim naporima zainteresovanih država biće omogućeno da se formira multimodalni transportni koridor.

- To može biti zajednički projekat sa učešćem Irana, država Afrike, Rusije i Kine. I ako izgradnja železničke pruge Čabahar-Zahedan uz modernizaciju prelaza Tedžen-Serahs, dobićemo ozbiljni multimodalni transportni koridor sa izlazom na okeansku luku Čabahar" - zaključuje direktor Direktor Centra za istraživačke inicijative Ma'no iz Taškenta.

Analitičari američkog časopisa Foreign Policy ističu da realizacija te inicijative radikalno smanjuje zavisnost Rusije od Turske i daje joj mogućnost da poveća izvoz žitarica i fosilnih goriva zaobilazeći Bosforski prolaz.

Ističemo da je ne malo važno da razvoj maršrute prema Čabaharu takođe, uz visoki nivo verovatnoće, isključuje učešće Turkemenije u projektu TMTK što će značajno oslabiti pozicije Kazahstana u Centralnoj Aziji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.