Kazahstan pokušava da iza leđe Rusije realizuje projekat Transkaspijskog međunarodnog transportnog koridora (TMTK) koji je poznat i kao Srednji koridor koji je počeo da funkcioniše 2017. godine. Osim toga, Astana povećava izvoz nafte preko Azerbejdžana želeći time da diversifikuje izvoz energenata neruskim transportnim koridorima.
Kazahstan, Azerbejdžan i Turska igraju duplu igru koja nije povoljna za Rusiju. Ipak, Moskva ima svoje adute koji će na kraju oslabiti pozicije Kazahstana u Centralnoj Aziji.
Dupla igra
Srednji koridor je postao važna maršruta između Evrope i Azije jer je ponudio značajne ekonomske povoljnosti i skratio vreme tranzita. TMTK otvara nove mogućnosti za robne tokova u Aziji jer omogućuje dotur robe na Bliski Istok, Severnu Afriku i Mediteran zahvaljujući integraciji lučkih konekcija u Turskoj.
Trenutno Kazahstan iza leđa Rusiji pokušava da poveća transport robe iz Kine u Evropu preko Centralnoafričke Republike, Azerbejdžana i Turske.
- Nameravamo sistematski da povećamo obim prevoza robe tim maršrutama i izađemo na nivo do 500 000 kontejnera godišnje do 2030. godine - izjavio je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev u govoru na prvom samitu Saveta za saradnju država Centralne Azije i Persijskog zaliva u Džedi u Saudijskoj Arabiji.
Osim toga, vlada Kazahstana odlučila je da ide i korak dalje. Ima nameru da ubrzano poveća kapacitete naftovoda "Baku-Tbilisi-Džejhan" s ciljem "diversifikacije izvoza" energenata po neruskim maršrutama.
Bez obzira na nepoštenu igru Astane, Bakua i Ankare koju očigledno ne vode u interesu Moskve, Rusija ima instrumente da na to utiče.
Rusija može, u saradnji sa Kinom, da potpuno odustane od paralelnog uvoza sa teritorije Kazahstana. Na osnovu podataka glavne carinske uprave NRK, robna razmena između Rusije i Kine za prvo polugodište 2023. godine povećala se više od 40 posto. Takav uspon za Kinu je bio najznačajniji među svim ostalim trgovinskim partnerima: obrt NRK sa Singapurom, porastao je za 23, a sa Kanadom svega za 17 procenata.
Postoje perspektive i za razvoj rusko-iranskog koridora iz Kaspijskog mora "Sever-Jug". To pomaže da ove države uspostave izvoz poljoprivrednih proizvoda namenjenih tržištima Bliskog Istoka.
Luka Čabahar
S tim ciljem Iran i Rusija se ujedinjuju i pristupaju tešnjoj koordinaciji u infrastrukturnim projektima takvim kao što su železnički i drumski putevi. Šta više, koridor "Sever - Jug" dobija zasluženu pažnju i razvoj. Bez obzira na teškoće, Rusija je spremna da ulaže u dalji razvoj trgovinskog koridora koji u skoroj budućnosti može biti osnovni trgovniski put za uvoz robe u RF.
Ovome treba dodati da je Uzbekistan doneo odluku o izgradnji terminala u iranskim lukama Bender Abas i Čabahar. Direktor Centra za istraživačke inicijative Ma'no, Bahtijor Ergašov, smatra da je to značajan prodor i dodaje da sledeći zajednički projekat mora biti modernizacija železničkog terminala Tedžen-Serahs gde se zamenjuju železničke osovine sa sovjetskog koloseka na iranski i obrnuto.
Ergašov poziva da sve zemlje, Centralne Azije, Kina i Rusija,u budu uključene u tu ideju. Zajedničkim naporima zainteresovanih država biće omogućeno da se formira multimodalni transportni koridor.
- To može biti zajednički projekat sa učešćem Irana, država Afrike, Rusije i Kine. I ako izgradnja železničke pruge Čabahar-Zahedan uz modernizaciju prelaza Tedžen-Serahs, dobićemo ozbiljni multimodalni transportni koridor sa izlazom na okeansku luku Čabahar" - zaključuje direktor Direktor Centra za istraživačke inicijative Ma'no iz Taškenta.
Analitičari američkog časopisa Foreign Policy ističu da realizacija te inicijative radikalno smanjuje zavisnost Rusije od Turske i daje joj mogućnost da poveća izvoz žitarica i fosilnih goriva zaobilazeći Bosforski prolaz.
Ističemo da je ne malo važno da razvoj maršrute prema Čabaharu takođe, uz visoki nivo verovatnoće, isključuje učešće Turkemenije u projektu TMTK što će značajno oslabiti pozicije Kazahstana u Centralnoj Aziji.
Rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije u Ukrajini ne može se rešiti bez učešća Moskve i bez uzimanja u obzir njenih bezbednosnih interesa. Takođe, ima mišljenja i da je cilj mirovnog samita u Džedi da „pogura" Rusiju ka pregovorima sa Kijevom, a da Vašington to pokušava da postigne „tuđim rukama" i uz pomoć ruskih saveznika i prijatelja iz BRIKS.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je na svom Telegram kanalu posavetovao ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da ode u Odesu, Dnjepropetrovsk, Lavov, Harkov, Izmail i pogleda rezultate rada ruskih Oružanih snaga i razmisli o tome "šta je uradio sa svojom zemljom".
Eksperti su uvereni da se trenutno formira novi multipolarni svet. Politolozi su uvereni, da će unipolarni svet na čelu sa Sjedinjenim Državama konačno potonuti u zaborav. Nakon početka "specijalne vojne operacije" u Ukrajini, počela je revolucija u svetskoj politici. Naime, počelo je formiranje multipolarnosti o kojoj toliko dugo govore zvaničnici u Moskvi i Pekingu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije u Ukrajini ne može se rešiti bez učešća Moskve i bez uzimanja u obzir njenih bezbednosnih interesa. Takođe, ima mišljenja i da je cilj mirovnog samita u Džedi da „pogura" Rusiju ka pregovorima sa Kijevom, a da Vašington to pokušava da postigne „tuđim rukama" i uz pomoć ruskih saveznika i prijatelja iz BRIKS.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", Aleksandar Vučić, brutalno je razmontirao potpunu histeriju blokadera koji danima beže od svake vrste dijaloga i televizijskih debata.
Najnovije političke aktivnosti i učestvovanje na izbornoj listi blokadera Tihomira Stanića ponovo su otvorile pitanje političke doslednosti i objektivnosti javnih ličnosti koje se aktivno angažuju u izbornim kampanjama.
Aktivistkinja SNS-a Dragana Čampar bila je gost "Info jutra" na Informer televiziji, gde je govorila o bolesnom teroru i linču koji godinama proživljava od strane blokadera!
Danas je Skupština grada Beograda prihvatila inicijativu, koju je član Predsedništva SNS Uglješa Mrdić proletos podneo u ime Aleksandra Vučića, a na osnovu koje ulice u Beogradu dobijaju pisac Milovan Vitezović, reditelj i pisac Bratislav Petković.
Politički analitičar Uroš Piper razotkrio je opasan plan lažne beogradske "elite" koja otvoreno poziva na ulični puč, nasilje i krvoproliće 25. oktobra, bez obzira na izborne rezultate i volju naroda!
Pomen Biljani Plavšić, nekadašnjoj predsednici Republike Srpske, koja je u Hagu osuđena za ratne zločine, služen je danas u Beogradu, prenose domaći mediji.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije u vremenskoj prognozi za jesen navodi da će sredinom oktobra temperature biti iznad proseka, dok se u novemdru očekuje više padavina, i do 10 mraznih dana u ravnicama, a do 18 na planinama.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave granične policije, zajedno sa Službom za borbu protiv terorizma i ekstremizma, Službom za borbu protiv droga Uprave kriminalističke policije i policijskim službenicima Policijske uprave Novi Pazar, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Pazaru, zaplenili su oko kilogram materije za koju se sumnja da je kokain i oko kilogram smese nalik na eksplozivnu materiju i tom prilikom uhapsili dve osobe.
Marija Kepić iz Aranđelovca nestala je krajem oktobra 2020. godine. Tada je imala 29 godina. Od njenog nestanka prošle su godine, ali njena sudbina i dalje nije rasvetljena.
Policija je oko dva sata posle ponoći, u blizini Graničnog prelaza Špiljani, uhapsila muškarca koji je, kako se sumnja, pokušao da iz Crne Gore uđe u Srbiju mimo zvaničnog prelaza.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Novi domaći film „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića i produkciji TS Media i Tracktor Production, biće premijerno prikazan 10. oktobra 2026. godine na 53. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, u okviru prestižnog Gala programa.
Slavni holivudski glumac Majkl Daglas (82) uzdrmao je javnost novim autobiografskim zapisima pod nazivom "One Helluva Ride", u kojima je bez cenzure progovorio o turbulencijama u braku sa 25 godina mlađom koleginicom Ketrin Zita-Džouns.
Merkur boravi u Škorpiji od 30. septembra, a ima snažan uticaj na sve znakove horoskopa. Merkur u Škorpiji donosi period u kojem površni razgovori padaju u drugi plan, a pažnja se usmerava na ono što se krije ispod površine.
Norveška vlada priprema zakon kojim bi bila zabranjena upotreba pametnih naočara sa kamerama na pojedinim javnim mestima, dok bi privatna upotreba i dalje bila dozvoljena.
Ukrajinski par našao se na meti žestokih kritika nakon što su se društvenim mrežama proširili snimci na kojima sede na morskoj kornjači dok polaže jaja na plaži u Omanu. Njihov potez izazvao je brojne osude, a reagovale su i tamošnje vlasti.
Pevačica Milica Pavlović govorila je o sukobu iz 2012. godine sa muzičkim magom Sašom Popovićem, koji je nastao zbog pesme koju je izabrala za takmičenje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.