Amerika će preživeti i Rusiju i poraz u Ukrajini, ali ne i petrojuan! Pada sistem koji je napravio Rokfeler!

Sjedinjene Države mogu preživeti Ukrajinu, i da se odigra po njih najgori mogući scenario, ali inteziviranje procesa dedolarizacije donosi im čitav niz pretnji, a izbacivanje petrodolara značilo bi rušenje temelja koje je još davno postavio Rokfeler.

Američka istorija bi, sasvim je moguće, otišla drugim tokom da nije bilo Džona Rokfelera. Njegov „Standard oil" u jednom trenutku je, na prelazu između dva veka, učestvovao sa neverovatnih 90 posto udela u preradi nafte na globalnom nivou. To mu je omogućilo da raspolaže bogatstvom koje je iznosilo preko dva posto američkog bruto društvenog proizvoda.

Kako je nastao petrodolar

I pre nego što su vlasti primenile antimonopolske mere Rokfeler je preduzeo niz koraka koji će njegovoj porodici omogućiti da zadrži vodeću ulogu u naftnom biznisu. Ticalo se to formiranja naftne berze i trgovine takozvanim fjučersima, u osnovi takav mehanizam funkcioniše i danas. Dalja razrada koncepta upravljanja globalnom ekonomijom podrazumevala je i vezivanje trgovine naftom za američki dolar.

Od sedamdesetih godina HH veka dolar se štampa bez „pokrića u zlatu", a njegova vrednost, uprkos sve većoj količini u opticaju, osigurava se između ostalog i suverenim „gospodarenjem" tržištem nafte. Čak i „ljuti" američki (geo)politički protivnici prilikom kuporodaje energenata transakcije su obavljali u američkoj valuti, što je automatski značilo i da su pre toga morali obezbediti „pristup" dolaru. Odnosno, čak i ti „ljuti" protivnici obezbeđivali su da se dolar sve više i više štampa, učvršćujući američku dominaciju u svetskoj ekonomiji. Posebnu ulogu u organizovanju ovog procesa i „rađanju" petrodolara odigrala je Saudijska Arabija, pristajući na takva pravila igre.

Nedavni sastanak u Džedi, upriličen kako bi se između zapadnih i nezapadnih aktera razgovaralo o ukrajinskoj krizi (uz učešće predstavnika Ukrajine), iako završen bez konkretnih rezultata, za američku delegaciju i nije bio potpuno razočaravajući. Jer, sekretar za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven nije doputovao samo zbog Ukrajine, već i zbog susreta sa domaćinima skupa. Džozef Bajden je u leto 2022. godine doživeo pravi „politički brodolom" tokom razgovora sa liderima zalivskih država, a nije se sjajno proveo ni u bilateralnoj poseti Mohamedu bin Salmanu. Epilog svega je da Saudijska Arabija nekoliko meseci kasnije postiže istorijski mirovni sporazum sa Iranom, uz posredovanje Pekinga, ali i sklapa dogovor o izvozu nafte u Kinu koja će se ubuduće plaćati juanima.

Veliki novci koji utiču na globalne procese

Kina je najveći kupac saudijske nafte, zbog toga je i godišnji deficit u trgovinskoj razmeni sa Rijadom preko 40 milijardi dolara, a imajući u vidu sve potpisane ugovore ukupna razmena koja premašuje 100 milijardi ima potencijal da relativno brzo bude i udvostručena. Pored toga, Kina beleži „ozbiljne minuse" i u trgovini sa Omanom (32 milijarde dolara godišnje) i Irakom (25 milijardi). Transakcije vredne više stotina milijardi dolara na godišnjem nivou, obavljaće se u domaćim valutama, a ona američka, koja je ostajala u „opticaju" još od vremena Džona Rokfelera biće izbačena. Sa jedne strane, to samo po sebi jeste problem, u pitanju su „veliki novci" koji utiču na globalne procese, ali je još veći problem što se tako uspostavlja obrazac u međunarodnoj ekonomiji.

Taj obrazac slediće i druge, manje zemlje, te će izbacivanje dolara iz međusobnih transakcija nezapadnih aktera dobijati na dinamici. Dolar se više ne može štampati u „neograničenim količinama". Odnosno, ako se bude nastavilo sa doskorašnjom praksom to će uzrokovati čitav niz degenerativnih posledica po celokupan sistem, ne samo njegovu ekonomsku, već i druge dimenzije (političku, socijalnu, bezbednosnu).

Foto: Fotoilustracija/Clipart

Sa druge strane, toliki priliv kineske valute usmeriće Saudijsku Arabiju, zatim i Oman, Irak i ostale zalivske zemlje, pa onda i druge širom sveta - da više kupuju od Kineza i da više investiraju u Kinu. U takvoj konstelaciji američke državne obveznice, trgovanje sa „sigurnim paketima" na njujorškoj berzi ili nekretnine u SAD više neće predstavljati „najsigurnije investicije", ono čemu će vrednost rasti bez obzira na okolnosti!

Rađa se petrojuan

Salivenov put u Džedu trebao je da „otvori vrata" novom ciklusu pregovora sa Mohamedom bin Salmanom i pokušaju „resetovanja" spoljne politike Saudijske Arabije. Novo pozicioniranje, koje podrazumeva strateško partnerstvo sa Kinom, dogovor sa Iranom, te članstvo u ŠOS i BRIKS dugoročna su pretnja američkim interesima, čak i veća od svega onoga što se trenutno dešava u Ukrajini.

Iz kineskog angažmana na Bliskom istoku rađa se petrojuan, a sa njim i sasvim novi principi organizacije međunarodne ekonomije. Prema tim novim principima, mesta za breton - vudske institucije poput MMF ili Svetske banke ili neće biti, ili će se njihova uloga transformisati do neprepoznatljivosti, isto kao što neće biti moguće usmeravati globalne ekonomske tokove stalnim doštampavanjem dolara.

Nezvanično, ponuda koje je uručena Rijadu uključuje garantovanje bezbednosti (do nivoa da bi se SAD direktno branile Saudijsku Arabiju u slučaju napada treće strane), prodaju (i sigurnu isporuku) oružja sa novim tehnologijama, razvoj civilnog nuklearnog programa, ali i određene ustupke u Palestini zahvaljujući kojima bi se (kako Tom Fridman konstatuje) „sačuvala mogućnost" postizanja nekakvog kompromisnog režima oko tog pitanja (odnosno, postojanja dve države). Naravno, poslednje navedeno u celu jednačinu „ubacuje" i Izrael što izvodljivost ovog poduhvata čini drastično manjom.

SAD debelo zakasnile

Izvodljivost ovog poduhvata čini drastično manjom i činjenica da su SAD sa svojom ponudom debelo zakasnile. Od koga će štititi Saudijce? Od Irana!? Kine!? Ponude za civilni nuklerani program dali su još ranije i drugi, tu Amerikanci nemaju monpol. A što se Palestine tiče, tu nekog velikog poverenja u nepristrasnost i dobre namere Vašingtona u „arapskom svetu" nikada i nije bilo.

Uglavnom, proboj koji je kineska diplomatija napravila na Bliskom istoku u ovoj fazi utvrđivanja multipolarnog poretka ispostavlja se kao ključni događaj. Što zauzete pitanjem Ukrajine, a što oslanjajući se na stare i uvrežene analitičke algoritme, SAD su po svoj prilici napravile pogrešnu procenu. Otuda neadekvatna i zakasnela reakcija. I otuda najava dalekosežnih posledica koje sada već otvoreno zabrinjavaju i stratege u Vašingtonu.

Foto: Reuters/Pixabay

Ovako ili onako, sa manje ili više nepovoljnim krajnjim ishodom, SAD mogu preživeti Ukrajinu. I da se odigra po njih najgori mogući scenario, opet to ne bi bilo ništa novo, ništa što već nisu doživeli u svojoj istoriji! Međutim, intenziviranje procesa dedolarizacije donosi čitav niz pretnji koje će se neminovno odraziti ne samo na spoljnu politiku SAD, već i na unutrašnju stabilnost. Od pada vrednosti dolara, nemogućnosti servisiranja kredita, ugroženosti dostignutog nivoa životnog standarda, socijalnih raslojavanja…

Petrojuan je fenomen sa kojim se do sada u istoriji nisu susretali. Zato su i sve posledice izbacivanja petrodolara i rušenja temelja koje je još davno postavio Rokfeler do kraja nepredvidive!