Pronašli su nas? Nađeni vanzemaljski objekti u Tihom okeanu! Fizičar sa Harvarda tvrdi da ih na dnu ima na stotine (FOTO)

Naučnici tvrde da su po prvi put u istoriji pronašli materijal koji potiče izvan našeg Sunčevog sistema.

Fizičar sa Harvarda u lovu na vanzemaljce, profesor Avi Loeb, rekao je da rana analiza metalnih fragmenata koji je njegov tim pronašao iz Tihog okeana u junu sugeriše da su došli iz međuzvezdanog prostora.

Ostaci su potekli od objekta nalik meteoru koji se srušio na obalama Papue Nove Gvineje 2014. godine, a profesor Loeb ne isključuje da su mogli biti fragmenti vanzemaljske letelice.

Tim je tokom ekspedicije pronašao oko 700 sićušnih metalnih sfera, a 57 koje su analizirane sadrže kompozicije koje se ne poklapaju sa prirodnim ili veštačkim legurama.

Nalazi još uvek ne daju odgovor da li su sfere veštačkog ili prirodnog porekla - za šta je profesor Loeb rekao da je sledeće pitanje na koje njegovo istraživanje ima za cilj.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

- Ovo je istorijsko otkriće jer predstavlja prvi put da su ljudi stavili ruku na materijale sa velikog objekta koji je stigao na Zemlju izvan Sunčevog sistema - rekao je profesor Loeb u utorak.

Profesor Loeb je rekao za DailiMail.com: „Bio sam oduševljen kada me je Stein Džejkobsen prijavio o tome na osnovu rezultata u svojoj laboratoriji.

„Stein je veoma konzervativan i profesionalni geohemičar sa svetskom reputacijom.

„Nije imao nikakvu pristrasnost ili plan i očekivao je da će pronaći poznate sfere sa sastavom Sunčevog sistema.

„Ali podaci su pokazali nešto novo, o čemu nikada nije bilo objavljeno u naučnoj literaturi. Nauka je vođena dokazima.'

Profesor Loeb je takođe rekao za DailiMail.com da će buduća istraživanja odgovoriti da li su fragmenti jednostavno deo svemirske stene ili ostaci vanzemaljske tehnologije koja lebdi kroz kosmos milenijumima.

- Za sada smo želeli da proverimo da li su materijali izvan Sunčevog sistema - rekao je on.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

- Uspeh ekspedicije ilustruje vrednost preuzimanja rizika u nauci uprkos svim izgledima kao prilike za otkrivanje novog znanja. - 

Loeb i njegov tim objavili su svoju studiju o nalazima, koja tek treba da bude recenzirana.

Navodi se da su fragmenti - poznati kao sferule - izgledali ugnežđeni, što sugeriše da su tečne kapi progutale manje one koje su se ranije očvrsnule.

A teksture na površinama okruglih predmeta ukazuju na brzo hlađenje.

Analiza fragmenata pokazala je da su bogati berilijumom, lantanom i uranijumom, uz nizak sadržaj elemenata koji se vezuju za gvožđe, poput renijuma - jednog od najređih elemenata pronađenih na Zemlji.

Dok se elementi nalaze na Zemlji, profesor Loeb je objasnio da obrasci ne odgovaraju legurama koje se nalaze na našoj planeti, Mesecu, Marsu ili drugim prirodnim meteoritima u Sunčevom sistemu.

- Šablon izobilja BeLaU-a pronađen u sferulama IM1 mogao je verovatno da potiče iz visoko diferenciranog planetarnog okeana magme - navodi se u studiji.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

Dokument nastavlja da objašnjava da se obrasci elemenata razlikuju od tela u našem solarnom sistemu, uključujući Zemljinu gornju kontinentalnu koru.

Profesor Loeb takođe teoriše da, pošto kombinacija BeLaU ima 'preobilje teških elemenata', fragmenti su mogli biti izbačeni iz supernova ili spajanja neutronskih zvezda.

Međutim, obrazac je povezan sa 's-procesom' koji sugeriše da ostaci potiču iz nezavisnog porekla, kao što su zvezde Asimptotske džinovske grane (AGB).

AGB zvezde su poslednja faza evolucije zvezda male i srednje mase koje pokreće nuklearno sagorevanje.

Buduća istraživanja profesora Loeba planiraju da razotkriju zagonetku.

Godinama je tvrdio da je Zemlju možda posetila međuzvezdana tehnologija.

Godine 2017, međuzvezdani objekat po imenu Oumuamua prošao je kroz Sunčev sistem, i dok većina naučnika veruje da je to bio prirodni fenomen, profesor Loeb je slavno tvrdio da je možda vanzemaljskog porekla.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

Nakon otkrića Oumuamue 2017. godine, profesor Loeb je teoretizirao - uprkos mnogim kritikama - da je više međuzvezdanih objekata verovatno prošlo pored Zemlje.

On je potvrđen 2019. kada je student otkrio da je vatrena lopta velike brzine 2014. godine, meteor IM1, takođe imala međuzvezdano poreklo, pre Oumuamue.

Naučnici sa Harvarda proveli su godine blisko sarađujući sa američkom vojskom kako bi odredili zonu udara, pročešljavajući podatke kako bi utvrdili da li je i kada objekat pao iz svemira.

Vazdušno trenje je zapalilo IM1 u vazduhu dok je kretao ka Zemlji, ostavljajući trag od rastopljenih gvožđenih kapljica kiše za sobom 8. januara te godine.

Otkriće da se ovi međuzvezdani metalni fragmenti mogu izvući iz Pacifika moćnim magnetima dovelo je do najnovije misije profesora Loeba i njegovog Galileo tima.

Prošlog juna, profesor Loeb i njegov tim otputovali su na mesto gde se verovalo da se meteor IM1 srušio pre skoro deceniju.

Takođe poznat kao CNEOS1 2014-01-08, objekat je imao procenjeni prečnik od 1,5 stopa, masu od 1014 funti i brzinu pre udara od 37,3 milje u sekundi.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

IM1 je izdržao četiri puta veći pritisak koji bi obično uništio običan meteor od gvožđa i metala - dok je jurio kroz Zemljinu atmosferu brzinom od 100.215 milja na sat.

Gvožđe je već glavni sastojak najtvrđih poznatih vrsta prirodnih meteora, tako da je duo sa Harvarda teoretisao da mora da postoji nešto veoma neobično u vezi sa načinom na koji je objekat nastao.

A sada je niz testova na pronađenim fragmentima IM1 dokazao da je njihov hemijski sastav skoro u potpunosti gvožđe: jak dokaz u korist najkontroverznijih teorija Harvardskog tima o objektu.
Harvardski tim se pobrinuo da oko 700 sferičnih fragmenata gvožđa iskopanih sa više od jedne milje ispod površine Pacifika, u stvari, budu stvarni ostaci iz IM1.

Prvo, tim je suzio konačnu putanju IM1 dok je izbio u plamen na svom putu ka okeanu, prateći njegove vazdušne udare pomoću satelitskih podataka Ministarstva odbrane SAD i lokalnih seizmometara postavljenih za praćenje zemljotresa i vulkanske aktivnosti.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

Sa velikim poverenjem da je konačna putanja za IM1 pokrivala 6,2 kvadratnih milja (16 kvadratnih kilometara) okeana u blizini ostrva Manus, tim je tada bio u mogućnosti da struže duboko okeansko dno velikim magnetnim „sankama“ kako duž putanje IM1, tako i nekoliko 'kontrolni' regioni.

Kontrolni regioni su osigurali da više gvozdenih sfera nije našlo put na dno okeana putem nekog događaja koji nije povezan sa padom IM1 na Zemlju.

Otprilike dve desetine ljudi, uključujući naučnike sa harvardske ekspedicije Galileo projekta, posadu broda i dokumentarne filmove koji beleže ovaj poduhvat, isplovilo je iz ostrvskog grada Lorengaua 14. juna na brodu Silver Star.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

Tokom svog dvonedeljnog putovanja po Pacifiku, tim Galilea je pretraživao morsko dno u potrazi za tragovima IM1 krhotina, vukući dubokomorske magnetne sanke duž poslednje poznate putanje vatrene lopte i dovršavajući 26 vožnji morskog dna.

Fizičar je 2021. objavio knjigu pod nazivom „Vanzemaljsko: Prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje“, u kojoj je tvrdio da Oumuamu možda nije bio kometa ili asteroid već „svemirsko smeće“ vanzemaljske civilizacije.

Oumuamua je otkriven teleskopom na Havajima, milionima milja daleko, i u početku se smatrao prvim međuzvezdanim posetiocem Zemlje do 2022. godine, kada je identifikovan IM1.
Njegovi kolege istraživači su, međutim, dugo kritikovali profesora Loeba zbog njegovih nastojanja.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

Stiv Deš, astrofizičar sa Državnog univerziteta u Arizoni, rekao je za Njujork tajms: „Ljudima je muka da slušaju o divljim tvrdnjama Avija Loeba.

„To zagađuje dobru nauku – mešajući dobru nauku koju radimo sa ovim smešnim senzacionalizmom i isisavanjem kiseonika iz sobe.“

Profesor Loeb se osvrnuo na ove komentare u svom postu na Medium-u i poželeo „ovim astronomima sreću i prosperitet“.

Foto: Avi Loeb, Interstellar Expedition

 

„Sada kada smo otkrili sferule sa ekstrasolarnim sastavom blizu putanje IM1, bolje je da povuku svoju objavljenu tvrdnju da je američka svemirska komanda precenila brzinu IM1 za veliki faktor i da je IM1 kameni meteorit iz Sunčevog sistema“, napisao je on.

„Sada znamo da je IM1 bio međuzvezdani. Umesto da odbacuju podatke, bilo bi im bolje da revidiraju svoj model.'