Crne tačke sa najviše zemljotresa: Na Zemlji postoje tri zone, u crnoj statistici jedna je neprikosnovena!

Dok je teško predvideti zemljotrese naučnici znaju gde će se dogoditi, ali ne i kad. Poznato je da se potresi dešavaju duž ivica tektonskih ploča i rasednih linija, a na našoj planeti postoje tri velike zone koje su im najpodložnije.

Zemljotres koji je pogodio Maroko jedan je od najgorih koji je ikada pogodio tu zemlju. Broj poginulih u zemljotresu koji je prošle sedmice pogodio Maroko povećan je na preko 2.800, a povređeno je više od 2.500 ljudi.

Dok je njihovo predviđanje teško - naučnici znaju gde će se dogoditi, ali ne i kad. Poznato je da se zemljotresi se dešavaju duž ivica tektonskih ploča i rasednih linija, a na našoj planeti postoje tri velike zone koje su im najpodložnije, prenosi Blic.

Zemljotresi duž ivica ploča

Zemljotresi su uobičajeni na mestima na Zemlji gde se susreću okeanske ili kontinentalne ploče, ili na ivicama okeanskih i kontinentalnih ploča. Jednostavnim rečima i bez zalaženja u teške geološke termine, najudaljeniji sloj naše planete od centra, ili Zemljina kora, sastoji se od nekoliko delova zvanih ploče koje su međusobno povezani.

Te ploče mogu da oforme dno okeana ili površinu kopna.

Podložne su kretanju do kojeg dolazi u Zemljinom plaštu, ili omotaču jezgra ispod kore. Takvi pokreti mogu da dovedu do toga da jedna ploča klizi preko druge ili da se međusobno udaljavaju a onda silovito udare. Takvi pokreti Zemljine kore imaju za posledicu zemljotrese, piše “Vorld atlas”.

Potresi duž rasednih linija

Zemljotresi se takođe dešavaju duž rasednih linija u Zemljinoj kori.

Rasedi su u osnovi pukotine u kontinentalnim ili okeanskim pločama koje su izazvane njihovom tektonikom. Kora je veoma nestabilna u blizini rasednih linija i poremećaji duž njih mogu da izazovu velike potrese.

Područja na Zemlji podložna zemljotresima

Postoje tri velika područja na našoj planeti koja su najpodložnija potresima – seizmički pojas oko Pacifičkog okeana (takozvani Vatreni prsten), Alpsko-himalajski i Srednjoatlantski greben.

Vatreni prsten Pacifika

To je seizmički pojas koji, kako piše “Nacionalna geografija”, trpi ugrubo oko 90 odsto svih zemljotresa u svetu. Prema “Vorld atlasu”, u ovom području dešava se 81 odsto najvećih zemljotresa u svetu.

Takođe je načičkano sa 75 odsto svih aktivnih vulkana na Zemlji.

Pojas se proteže od Čilea severno duž pacifičke obale Južne i Centralne Amerike, do Meksika u Severnoj. Dalje se proteže na Zapadnu obalu SAD do južnih delova Aljaske i obuhvata Aleutska ostrva u Pacifiku.

Japan, arhipelag Filipina, Nova Gvineja, Novi Zeland i južnopacifička ostrva takođe su deo ovog seizmičkog pojasa.

Prisustvo mladih, rastućih planina i vulkana, dubokih okeanskih rovova, ivica tektonskih ploča i drugih tektonskih aktivnih struktura čini Vatreni prsten Pacifika veoma podložnim zemljotresima.

Alpsko-himalajski lanac

Oko 17 odsto svih zemljotresa u svetu dešava se u ovom pojasu.

On se proteže od indonezijskih ostrva Java i Sumatra u jugoistočnoj Aziji, širom himalajskog regiona indijskog subkontinenta, preko centralne Azije do Mediteranskog mora i dalje u Atlantski okean.

Neki od najvećih zemljotresa u ovom pojasu uključuju onaj u Iranu u avgustu 1968, u kojem je stradalo 11.000 ljudi, te u Turskoj u martu 1970. u kojem je poginulo skoro 1.000 ljudi.

Prisustvo rastućih planina, rasednih linija i drugih oblika seizmički aktivnih struktura čini ovaj pojas podložnim potresima.

Srednjoatlantski greben

U pitanju je srednjeokeanski greben smešten uz dno Atlantskog okeana, deo najdužeg planinskog lanca u svetu.

Razdvaja Evroazijsku i Severnoameričku ploču u severnom Atlantiku, te Južnoameričku i Afričku kontinentalnu ploču u južnom Atlantiku. S obzirom da je ovaj pojas uključen u visoku stopu tektonskih aktivnosti, takođe je veoma podložan na potrese.

Zemlje u svetu najpodložnije potresima

Nije svaka zemlja u svetu veoma podložna zemljotresima.

Među pet zemalja koje su im najviše podložne su Kina, Indonezija, Iran, Turska i Japan, navodi “Vorld atlas”.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.