Zašto ratuju Jermenija i Azerbejdžan i šta to znači za Rusiju? Velika analiza o sukobu koji je potresao svet!

Azerbejdžan je saopštio da su njegove oružane snage pokrenule, kako je rekao, „lokalne antiterorističke aktivnosti“ u regionu Nagorno-Karabaha kako bi obnovile ustavni poredak razoružavanjem i prisiljavanjem na povlačenje jermenskih vojnih formacija, ali šta je pozadina sukoba koji traje duže od 30 godina?

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali ima uglavnom jermensko stanovništvo koje se opire azerbejdžanskoj vlasti više od jednog veka. Godine 1991. ovaj region od oko 150.000 stanovnika proglasio je nezavisnost i od tada je vladao tom teritorijom – uz podršku Jermenije – kao nepriznata Republika Arcah.

U utorak, kada je operacija počela, azerbejdžansko ministarstvo odbrane je govorilo o svojoj nameri da „razoruža i obezbedi povlačenje formacija jermenskih oružanih snaga sa njegovih teritorija i neutrališe njihovu vojnu infrastrukturu“.

Uprkos znacima mogućeg napretka ka miru u prošlosti, ponovo je izbio jedan od „zamrznutih sukoba“ u Evropi.

Koja je pozadina?

Nagorno-Karabah, planinski region bez izlaza na more unutar granica Azerbejdžana, bio je izvor sporova još pre stvaranja Sovjetskog Saveza. Tenzije su bile potisnute kada su Jermenija i Azerbejdžan bile sovjetske države, ali su se ponovo pojavile nakon završetka hladnog rata i raspuštanja kontrole komunističke partije nad blokom.

Rat između jermenskih i azerbejdžanskih snaga okončan je prekidom vatre 1994. godine, a Jermenija je u potpunosti kontrolisala Nagorno-Karabah i druge okolne enklave na teritoriji Azerbejdžana.

Godine 2020, nakon decenija povremenih sukoba, Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju koja je postala drugi rat u Nagorno-Karabahu, brzo probijajući jermensku odbranu. Tokom 44-dnevnog sukoba zauzela je sedam okruga i oko trećinu samog Karabaha.

"Humanitarna situacija koja se pogoršava"

Rusija, ugovorni saveznik Jermenije koja takođe ima dobre odnose sa Azerbejdžanom, ušla je u pregovore o prekidu vatre.

Sporazum je predviđao da se oko 2.000 ruskih mirovnjaka rasporedi u Karabah da čuvaju jedini preostali put koji povezuje enklavu sa Jermenijom - takozvani koridor Lačin.

U decembru 2022. godine, azerbejdžanski aktivisti koje podržava vlada počeli su da blokiraju koridor Lačin, a u aprilu 2023. godine Azerbejdžan je uspostavio novi bezbednosni punkt duž linije. Ovi potezi su prekinuli protok ljudi i robe između Jermenije i Nagorno-Karabaha, osim hitnih medicinskih evakuacija, stvarajući ono što su SAD i drugi nazvali „humanitarnom situacijom koja se brzo pogoršava“.

Luis Moreno Okampo, bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, opisao je blokadu kao potencijalno predstavljanje „genocida“ nad Karabaškim Jermenima i nameru da ih „izgladne“.

Azerbejdžan je većinski musliman, a Jermenija je većina hrišćana, a neki sa obe strane pokušavaju da sukob prikažu verskim terminima, iako analitičari kažu da je ovaj ugao preuveličan (Azerbejdžan, na primer, održava jake odbrambene veze sa Izraelom).

Zašto se sada bore?

Obnovljene borbe sugerišu da su ruski i zapadni napori da pregovaraju o diplomatskom ishodu između dve strane propali.

Jermenija je nedeljama upozoravala da Azerbejdžan premešta trupe blizu njihove zajedničke granice, koja se smatra jednom od najmilitarizovanijih na svetu.

Pokretanjem svojih takozvanih „antiterorističkih aktivnosti“ Azerbejdžan želi da primora Jermeniju da prizna svoj suverenitet nad Nagorno-Karabahom. Azerbejdžan takođe pokušava da izgradi putni i železnički koridor koji bi ga povezivao sa Nahičevanom, posebnim delom azerbejdžanske teritorije na jugozapadnoj granici Jermenije, što bi zemlji dalo direktnu vezu sa Turskom.

Osim humanitarnog pitanja, sukob izaziva međunarodnu zabrinutost iz nekoliko razloga. Najvažnija je da su regionalne sile, uključujući Rusiju, Tursku i Iran, u različitom stepenu uložene u Južni Kavkaz.

Turska je već izjavila čvrstu podršku Azerbejdžanu, dok Rusija ima bezbednosni savez sa Jermenijom, iako prodaje oružje obema zemljama.

EU, dok se zalaže za razgovore, počela je da se oslanja na Azerbejdžan u potrazi za energetskim partnerima, kako bi nadoknadila gubitak ruskog uvoza gasa i nafte od početka rata u Ukrajini.

Da li Rusija gubi uticaj?

Odluka Azerbejdžana da pokrene novu ofanzivu sugeriše da Rusija, rastresena i iscrpljena svojom skupom invazijom na Ukrajinu, gubi kontrolu nad zemljama širom bivšeg sovjetskog regiona koje je smatrala sferom uticaja.

Ruski predsednik Vladimir Putin lično je posredovao u okončanju rata između njih dvojice 2020. godine i rasporedio 2.000 ruskih mirovnih trupa. U to vreme, posmatrači su rekli da je mirovni sporazum Moskvi dao obnovljen uticaj na region, dok je produbljivao oslanjanje dve zemlje na Kremlj.

Jermenija poslala pomoć Ukrajini, Azerbejdžan se priklonio Turskoj

Ali katastrofalna ruska invazija na Ukrajinu duboko je uznemirila obe zemlje, koje su od tada nastojale da diversifikuju svoju spoljnu politiku dalje od jake zavisnosti od Rusije.

Azerbejdžan se približio Turskoj i Izraelu, kupujući oružje od obe zemlje.

Jermenija je napravila nekoliko demonstrativnih poteza kritikujući i distancirajući se od Rusije, dok se udvarala uticaju na zapadu.

Ranije ovog meseca, administracija u Jerevanu saopštila je da ugošćuje američke vojnike na zajedničkoj vojnoj vežbi bez presedana. Jermenija je takođe poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, koju je lično isporučila Ana Hakobjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.