Šta je Hezbolah - drugi najljući protivnih Izraela koji posle Hamasa verovatno ulazi u rat sa jevrejskom državom?!

Kada se nešto posledično odvija u Gazi u pitanju je Hamas, a kada se nešto neželjeno odvija na jugu Libana onda se tu javlja Hezbolah. Rekli bi dve partije koje se razlikuju verski i doktirnarno Hamasovci su Suniti, a Hezbolah Šiiti. Zapravo jedna i druga strana su ujedinjeni samo u jednom, a to je da nestane Izrael.

Hamas je svoju operaciji započeo u subotu rano ujutro koordinisanim napadom na jug Izraela, gde su za samo nekoiko sati razbucali izraelsku vojsku, policiji, pobili brojne civile u Kibucima i došli skoro na 10 km udanjenosti od Palestinske samouprave na Zapadnoj obali.

Foto: Reuters

Za to vreme Hezbolah je pretio verbalno, a onda je došlo do prvih okršaja. Stari znanac Izraela koji je odneo priovu pobedu u Drugom libanskom ratu ponovo se oglasio nikad jači sa novim raketama bilo krstarećim bilo protivbrodskim da potseti da su tu “jači nego ikada”.

Ko je Hezblah bez kojih u poslednjih 14 godina nema sukoba ni mira bez njih. Sarađuju sa svima kojima je protivnik Izrael, a bogato iskustvo su stekli u 10 godina rata u Siriji.

Hezbolah (u prevodu božja stranka, partija), libanska šiitska islamska organizacija (pokret i politička stranka), sastavljena je iz dva krila – vojnog i političkog – 1982. godine posle prve vojne intervencije Izraela i upada u ovu bliskoistočnu zemlju koju je razdirao krvavi građanski rat od 1975 godine.

Ova organizacija prevashodno je bila ustanovljena kao milicija koja je imala zadatak da se bori protiv Izraela. Koreni nastanka ove organizacije nalaze se u iranskoj revoluciji iz 1979 i dolaskom Homeinija na vlast. Značajnu ulogu, posebno u naoružavanju ove organizacije, imala je i Sirija kojoj je Hezbolah tu uslugu vratio kad je izbio građanski rat u Siriji na strani Asada, osim regularne vojske, iranskih Pasdarana, borio se i Hezbolah.

Od samog početka proslavili su se samoubilačkim napadima na izraelske vojnike, a među njihovim žrtvama su bili i američki marinci 1983, ali i francuski padobranci koji su bili zatrpani ispod gomile ruševina kada su se bomabaši samoubice zakucavali na zgrade-mete.

"Farme šeba" i "Liban po iranskom modelu"

U periodu od 1982. do 2000 kada se Izrael povukao iz južnog Libana nekoliko stotina izraelskih vojnika stradalo je kao žrtva samoubica sa “Farme šeba”.

Ova šiitska islamistička organizacija ima i svoje političko krilo. U periodu od 1990. od završetka građanskog rata u Libanu, a posebno od izraelskog povlačenja sa juga Libana to političko krilo dobilo je veoma značajnu ulogu.

U zemlji rastrganoj sistemskom korupcijom Hezbolah je za kratko vreme postao veoma popularan, pre svega zahvaljujući programu “Liban po iranskom modelu” pomoću kojeg su lokalnom stanovništvu pomagali na različitim programima koji se tiču zdravstva (otvaranja domova zdravlja, ambulanti i bolnica), školovanja i socijalne brige za stanovništvo koje živi na ulici ili je “bačeno” na ivicu siromaštva.

Zbog ovih mera Hezbolah je bio veoma popularan ne samo među šiitskim stanovništvom, nego i među hrišćanima, prema kojima su imali blagonakloni stav za razliku od Sunita.

U razvoju Hezbolaha postoje nekih pet perioda razvoja: Prvi od 1983 do 1988; Drugi od 1989- 1995; Treći 1996-2000; Četvrti od 2000 do 2006 i Peti od 2007 do danas.

Foto: EPA

Prvi period ovaj period koji se odnosi na period izraelske agresije ili invazije, ko kako voli na Liban obeležile su otmice i samoubilački napadi. U javnosti veoma su odjeknula tri napada 1983. Pripadnici Hezbolaha su sa vozilima punim eksploziva napali različite ciljeve izraelski vojni konvoj, američku i francusku vojnu bazu. Eksplozije su prouzrokovale ogromne žrtve, što je uticalo na SAD i Francusku da povuku svoje vojne snage iz Bejruta. Ti napadai u istoriji obeleženi su kao prvi samoubilački napadi sa korištenjem eksploziva. Hezbolah se u tom periodu uključio i u gerilski rat protiv Izraela. Tadašnji lider Hezbolaha Abass al Musawi nikad javno nije priznao odgovornost za te napade.

U drugom periodu tj posle 1985. Hezbolah se usmerio od samoubilačkih napada na intenzivni gerilski rat protiv izraelske vojske na jugu Libana. Mnogi su nagađali zbog čega tolika nagla promena u taktici delovanja. Odgovor je bio u gubljenju mrežne organizacije, jer posvećivanje samoubilačkim misija oslabilo je ovu organizaciju u ratu sa brojnim lokalnim milicijama. U tom periodu ozbiljniju obuku preuzima Iran. U tom periodu jedna od najačih šiitskih milicija Amal doživljava zaton, a značajnu ulogu dobija i Sirija, a značaj dobijaju i medijsko-psihološke operacije. Najkarakterističniji primer je bilo povećanje podrške i uticaja među lokalnim stanovništvom na jugu Libana.

Naime Hezbolah je već tad sistematski obnovio oko 1.000 kuća razrušenih u sukobu sa izraelskom vojskom. Aktivnost na pomaganju lokalnom stanovništvu postala je ubrzo konstanta Hezbolahove politike zbog čega je ovaj pokret počeo da uživa sve veću popularnost među stanovništvom. U tom periodu prioritet dobija napad na izraelske ciljeve. Svi ovi faktori doprineli su da Hezblah na jugu Libana počne da organizuje novu infrastrukturu. Regrutacija se obavljala preko različitih sportskih takmičenja gde su birani najsposobniji koji su obučavani da bi pristupili elitnim jedinicama jačine do 50 ljudi kako bi naoali izraelske osmatračke takse.

Likvidacija vođe Hezbolaha

Februara 1992. Izrael je uspeo da likvidira Abbasa al Musawija tadašnjeg vođu Hezbolaha. Njegova smrt pokrenula je unutar partijsku borbu u kojoj je prevagu odneo sadašnji lider Hasan Nasrallah. Musawijeva smrt u celini nije uspela da oslobi Hezbolah. Dolaskom Nasrallaha Hezbolah pokreće međunarodne akcije, a dva meseca od Musawijeve smrti usledio je bombaški napad u Argentini.

Treći period usledio je paralelno sa serijom terorističkih napada u inostranstvu. Hezbolah je saserijim psiholoških operacija uspeo da ubedi javnost, a posebno izraelsku da je cena koju jevrjeska država plaća prevelika. Hezbolah je nastavio seriju otmica izraelskih vojnika, poboljšano je obaveštajno prikupljanje informacija, sa velikim udelom uključivanja lokalnog stanovništva na svim nivoima za prikupljanje informacija. Konačna odluka Izraela da se 2000. povuče iz južnog Libana uvela je ovaj pokret u Treću fazu.

Ta treća faza označila je fazu kad Hezbolah postaje od vojne formacije i politička partija.

Hezbolah učestvuje na svim lokalnim i parlamentarnim izborima dobijajući u proseku osam mesta u parlamentu. Glasačka baza postaje toliko jaka da čak i hrišćani koji su glasali za predstavnike okreću se Hezbolahu. Te 2002 brojno stanje boraca Hezbolaha kreće se između 20.000-25.000 boraca.

Četvrti period kreće upravo 2002 godine i završava se Drugim libanskim ratom avgusta 2006. kada izbija Drugi libanski rat u kome je Hezbolah pokazao da je respektabilna snaga. U tom periodu Hezbolah se značajno naoružao širokom paletom protivoklopnih raketa, paletom taktičkih raketa dometa od 50 do 150 km uz značajnu pomoć Irana i Sirije. U tom periodu formira se nova strategija gde se prevode svi radovi i memoari izraelskih generala, oficira i političara. Iz tog rata Hezbolah je izvojevao pirovu pobedu koja je ojačala ovu partiju posebno kada je ogroman novac uložen u obnovu porušenih kuća i infrastrukture.

Narod bačen na ivicu siromaštva

U zemlji rastrganoj sistemskom korupcijom Hezbolah je za kratko vreme postao veoma popularan, pre svega zahvaljujući programu “Liban po iranskom modelu” pomoću kojeg su lokalnom stanovništvu pomagali na različitim programima koji se tiču zdravstva (otvaranja domova zdravlja, ambulanti i bolnica), školovanja i socijalne brige za stanovništvo koje živi na ulici ili je “bačeno” na ivicu siromaštva.

Peti period kreće od 2007 gde se Hezbolah orjentiše sa vojnog delovanja na političko. Učestvuje na svim izborima gde dobijaju značajnu podršku. Nova prekretnica za ovaj polret počinje 2012 izbijanjem građanskog rata u Siriji u koji se ova partija uključuje sa borcima, a za uzvrat prebacuje se raketna tehnika i složenu borbeni sistemi zbog čega Izrael do dana današnjeg izvodi preventivne napadae na potencijalne ciljeve.

Hezbolah je takođe od sredine 1990-tih fomrirao i sopstvenu medijsku mrežu (televizijske, radio stanice), kao i nekoliko dnevnih listova i nedeljnika koji su širili propagandu u korist ove organizacije.

Vojno krilo Hezbolaha je uvek bilo značajnije od političkog. Obuku novoregrutovanih pripadnika sprovodili su pripadnici iranske revolucionarne garde, sirijski vojnci. Brojno stanje vojnog krila Hezbolaha procenjeno je na 30.000 boraca, organizovanih u brigade, od kojih je svaka sposobna za samostalne operacije iako su podčinjeni centralnoj komandi.

Hezbolah je prisutan u svakom gradu ili selu gde žive šiiti. Sve funkcioniše kroz Mesni odbor za bezbednost kojim presedava oficir koji je prošao vojnu obuku u Iranu. Dopunska obuka odvija se u Balbeku na tamošnjim poligonima i u dolini Beka, ali i u Iranu.

Svi borci Hezbolaha imaju svoje lično pešadijsko naoružanje uključujući tu i ručna protivoklopna sredstva koja drže kod kuće. Neke procene govore da je broj takvih boraca oko 15.000. Inače, zanimljivo je da nijedna libanska vlada od 1990-tih nikada nije pokušala da razoruža Hezbolah. Naprotiv, sve legalno izabrane vlasti u Libanu su Hezbolahu priznali legitimitet i statuts nacionalnog oslobodilačkog pokreta.

U periodu od 1982 do 25. maja 2000, kada se izraelska vojska konačno povukla sa juga Libana, Hezbolah je vodio gerilski rat protiv Izraela i južnolibanske vojske koja je bila pod patronatom jevrejske države.

Povlačenjem Izraela, Hezbolah je proglasio pobedu u tom ratu što je još više povećalo ugled ove organizacije muđu šiitskim stanovništvom. Valja zabeležiti i to da se Hezbolah povezao sa militantnim palestinskim organizacijama koji su dobili značajnu pomoć preko podzemnih kanala u raketnom naoružanju što će Izrael na sopstvenoj koži osetiti 2006, kada su salve raketa letele na Izrael.

Ubistvo Rafika Harirja i novi uspon Hezbolaha

Ubistvo Rafika Haririja, inače Sunita, ubrzalo je povlačenje Sirijske vojske iz Libana, a pojačao se i pritisak na Hezbolah. Međutim, upkos tome Hezbolah 2005. izlazi na izbore i sa osvojenim glasovima dobija dva resora u novoj libanskoj vlasti.

Stvar ipak nije ostala samo na politici. U jesen 21. novembra 2005. godine, Hezbolah izvodi masovni raketni napad na jevrejska naselja preko granice. Izrael je odgovorio serijom raketnih napada na Hezbolahovu infrastrukturu. Dvanaestog jula 2006. u operaciji “Verodostojno obećanje” Hezbolah upada na teritoriju Izraela i ubija dva izraelska vojnika, a trećeg uzima kao taoca i prebacuju ga u Liban. To je bio povod za početak Drugog libanskog rata.

Na jug Libana upale su elitne izraelske jednice sa oko stotinu tenkova. Na lokaciji “Vadi Saluki” došlo je do velikog okršaja izraelskih elitnih jednica brigade “Golani”, oklopnih jednica, padobranaca i mornaričkih komandosa, kao i rezervista. U okršaju je uništeno ili oštećeno više od 50 tenkova “Merkava”, desetine vojnika su ubijeni. U Izraelu je nastao šok kada se shvatilo da je Hezbolah dobio rat, a Izrael morao da se povuče.

Ugled Hezbolaha dostigao je ogromne dimenzije.

Foto: EPA

Šest godina kasnije Hezbolah je ušao u novi rat i to građanski u susednoj Siriji gde su stali na stanu Bašara al Asada.

Hezbolahova lisica

Hezbolah je osim na teritoriji Libana počeo da van ove rastrzane zemlje sprovodi svoje samoubilačke napade. Čest je bio slučaj da su se bombaši samoubice kamionima zakucavali u mete. Tvorac ove taktike bio je Imad Muhnije, visokorangirani pripadnik Hezbolaha koji je prvo bio šef obezebeđenja šeika Muhamed Hasana Fadlaha, duhovnog vođe i oca Hezbolaha.

Prva Muhnijeova operacija bio je napad kamiona punog eksploziva na komandu izraelske vojske u Tiru 11. novembra 1982. U tom napadu poginula su 74 vojnika. Ovaj napad je označen kao prvi samoubilački teroristički napad automobila-bombe.

Drugi put Muhnijevo ime spominje se i u otmici američkog aviona na aerodromu u Bejrutu 19. juna 1985. Zbog svoje lukavosti dobio je naziv “Hezbolahova lisica”. Slavu je stekao i u otmici agenata CIA u Bejrutu, a posatao je i organizator specijalnih jednica Hezbolaha.

Za njega se ponovo čulo 17. marta 1992. kada se kamionet parkirao ispred izraelske amabasade u Buenos Ajresu. U stravičnoj eksploziji stradalo je 22 ljudi, preko 100 je ranjeno, a zgrada oštećena.

Dve godine kasnije, 18. jula 1994, operativci Hezbolaha aktivirali su kamion bombu ispred zgrade Argentinsko-izraelske asocijacije isto u Buenos Ajresu kada je poginulo 85 ljudi, a preko 200 ranjeno. Izrael je uperio prstom odmah u Hezbolah što se pokazalo tačnim. Tragovi Muhnijea zabeleženi su i u Iraku posle američke okupacije i početka oružanog ustanka. Njegov kretanje zabeleženo je na jugu Iraka gde žive većinom Šiiti, a dovodio se i vezu sa vojskom Mokdate al Sadra koga ni američki tenkovi nisu mogli da isteraju iz predgrađa Bagdada poznatog kao “Sadr Siti”.

U obaveštajnim krugovima ostao je upamćen i kao tvorac tzv. ćelija spavača širom sveta koji su svakog trenutka spremni na samoubilačke akcije. Njegov uticaj protezao se od Severne Amerike, preko Zapadne Evrope do Bliskog istoka, Severne Afrike i Azije.

Izraelski operativci Mosada došli su mu glave 12. februara 2008. u Damasku kada je stradao od postavljene bombe u njegov terenac. Bomba nije bila postavljena pod terenac, nego u naslon za glavu na sedištu vozača gde je bio ubačen eksploziv i daljinski aktiviran. Muhnijeu je eksploziv otkinuo glavu.

Balkanska osveta

Osveta za Muhnijevu smrt usledila je upravo na Balkanu u bugarskom letovalištu Burgas 18. jula 2012. godine. Napad je izveo bombaš samoubica Hezbolaha na parkingu aerodroma Sarafovo kada je poginulo šestoro izraelskih turista, a njih 30 povređeno. Inače, napad u Burgasu imao je i jednu simboliku: izveden je na isti dan kad je dignut automobil u vazduh ispred zgrade Argentinsko-izraelske asocijacije 1994.