Prelaz Rafa je jedini spas za Palestince koji beže od izraelske vojske, ali Egipat neće da ga otvori - za to ima jak razlog!

Rafa, prelaz između pojasa Gaze i Egipta je jedini način da pomoć uđe u Gazu izvan Izraela i jedini izlaz koji ne vodi na teritoriju Izraela. Prelaz se nalazi na jugu pojasa Gaze, uskog dela zemlje gde živi 2,3 miliona ljudi i uklesanog između Izraela, Egipta i Sredozemnog mora. On je u centru svetske pažnje jer su stotine hiljada Palestinaca krenule ka njemu nakon što ih je Izrael upozorio da napuste grad Gazu i sever enklave Ipak. Kairo ga drži zatvorenim za većinu stanovnika Gaze. Za to ima jak razlog!

Kao odgovor na brutalan napad Hamasa 7. oktobra u kojoj je ubijeno više od 1.300 Izraelaca, Tel Aviv je uveo potpunu blokadu Gaze, prekinuvši struju na teritoriji i zaustavivši sve isporuke hrane i goriva.

Egipat ima svoje interese

To znači da je jedina verovatna ruta za ulazak humanitarne pomoći u Gazu preko prelaza Rafa iz egipatske regije Sinaja. To je ujedno i jedina izlazna tačka za stanovnike Gaze koji žele da pobegnu.

Očekuje se da će vlasnicima stranih pasoša biti dozvoljeno da napuste poprište borbi. Izrael je, takođe, pozvao stanovnike Gaze da se pomere ka jugu bliže Rafi kako bi se sklonili od bombardovanja, iako stanovnici kažu da nigde u prepunoj enklavi ne mogu da nađu sigurnost.

Egipat je, s druge strane, oprezan i pomno prati dešavanje u blizini granice sa Gazom na severoistoku Sinaja, gde se suočio sa islamističkom pobunom koja je dostigla vrhunac posle 2013. godine i sada je uglavnom ugušena.

Otkako je Hamas preuzeo kontrolu u Gazi 2007. godine, Egipat je pomogao da se sprovede blokada enklave i snažno je ograničio protok ljudi i robe. Ograničenja su ponekad ublažavana, ali nisu ukinuta, a putnicima je potrebna bezbednosna dozvola i duge provere da bi prošli. Tako su 2008. godine desetine hiljada Palestinaca prešli na Sinaj nakon što je Hamas napravio prolaze u graničnim utvrđenjima, što je Egipat navelo da izgradi zid od kamena i cementa.

Egipat je bio posrednik između Izraela i palestinskih frakcija tokom prošlih sukoba. Ali, u tim situacijama je takođe zaključavao granicu, dozvoljavajući ulazak pomoći i evakuaciju bolesniika, ali sprečavajući bilo kakvo kretanje ljudi velikih razmera.

Tako i sada, dok Izrael nastavlja svoje najteže i najnemilosrdnije bombardovanje Gaze kao odgovor na napad Hamasa, Egipat ne pokazuje znake da će se njegov pristup promeniti. 

Ujedinjene nacije su u međuvremenu pozvale Izrael da spreči „humanitarnu katastrofu" u Gazi, upozoravajući da su zalihe hrane, goriva, pa čak i vode za piće opasno niske.

Bolnice kažu da se bore da izađu na kraj sa ranjenicima jer rezervnim generatorima ponestaje goriva. Egipatski kamioni pomoći približili su se prelazu, ali nije jasno kada će i da li će moći da pređu u Gazu.

Arapske države oklevaju da prihvate Palestince?

Arapske zemlje imaju duboko ukorenjene strahove da bi najnoviji rat Izraela sa Hamasom u Gazi mogao da izazove novi talas trajnog raseljavanja sa zemlje na kojoj Palestinci žele da izgrade državu.

Egipat, jedina arapska država koja deli granicu sa Gazom, i Jordan, koji okružuje Zapadnu obalu koju su okupirali Izraelci, upozoravaju da Palestinci ne smiju prisiljavati da napuste svoju zemlju.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi rekao je da je od vitalnog značaja da Palestinci "ostanu postojani i prisutni na svojoj zemlji", dok je jordanski kralj Abdulah upozorio da se ne sme dozvoliti "pokušaj prisilnog raseljavanja Palestinaca sa svih palestinskih teritorija ili izazivanja njihovog internog raseljavanja".

Za Arape i Palestince, ideja da napuste ili budu proterani sa teritorije na kojoj žele da formiraju državu je "Nakba",  u prevodu katastrofa. To je termin koji se koristi od 1948. i stvaranja države Izrael, kada su mnogi Palestinci pobegli ili bili proterani iz svojih domova. Izrael uporno osporava tvrdnju da je isterao Palestince, navodeći da ga je napalo pet arapskih država nakon njegovog stvaranja.

Podsetimo, otprilike 700.000 Palestinaca, ili polovina arapskog stanovništva Palestine pod britanskom upravom, je prognano i raseljeno, a mnogi su se prelili u susedne arapske države gde su oni i njihovi potomci ostali. Mnogi i dalje žive u izbegličkim kampovima.

Kao rezultat toga, mnogi Palestinci kažu da ne žele da napuste Gazu - iz koje se Izrael povukao 2005. nakon 38-godišnje okupacije - čak i kada je ovaj najnoviji sukob eskalirao.