Sve pršti! Pogledajte snimak bitke za Dnjepar iz drona: Ukrajinci stvaraju mnoge probleme (VIDEO)

Dok je Serhij Ostapenko ležao u svom kamionu, skrivajući se ispod drveća za zaklon u gluvo doba noći, rusko bombardovanje je tutnjalo oko njega.

- Neprijatelj nas granatira 24 sata dnevno. Ne sećam se kada je poslednji put bila tišina duža od sat vremena - rekao je 32-godišnji ukrajinski pilot drona. Nalazi se na desnoj obali reke Dnjepar u južnoj Ukrajini - jednoj od novih linija fronta u ratu koji ulazi u drugu zimu.

Ostapenko je pripadnik dronova „Sinovi groma” koja učestvuje u ukrajinskoj operaciji forsiranja Dnjepra, potiskivanja ruskih snaga i uspostavljanja trajnog mostobrana na levoj obali. Početkom novembra, Ukrajina je uspostavila uporište na toj obali, što je potencijalno značajan napredak u dosad nesjajnoj kontraofanzivi.

Ali tokom ekskluzivnog intervjua CNN-a sa Ostapenkom, njegova noćna misija je upravo prekinuta jer su Rusi identifikovali položaj njegove jedinice na desnoj obali - prisiljavajući je da se skloni.

- Evo još jedne rakete - rekao je Serhij za Si-En-En dok je odjeknula još jedna eksplozija, a lice mu je obasjalo prigušeno crveno svetlo: „Svaki put kada uđem u ovu zonu, opraštam se od života, jer shvatam da mogu da umrem svakog trenutka od raketa ili granata. Navikneš se, ali nije prijatno."

Prirodna odbrambena barijera za ruske trupe

Dnjepar je dugačak 2200 kilometara, četvrta je po dužini reka u Evropi, teče od Rusije, preko Belorusije i Ukrajine, do Crnog mora. Vijuga kroz močvarna područja Hersonske oblasti pod ruskom okupacijom. Ruski vojnici su bili primorani da se povuku preko reke u novembru prošle godine nakon što su ih ukrajinske trupe proterale iz grada Hersona.

Oslobođenje grada nakon osam meseci brutalne okupacije bilo je euforična pobeda i ključni trenutak u ukrajinskim ratnim naporima. Ali godina nakon toga nije donela mnogo olakšanja jer su grad Herson i njegova okolina još uvek pod nemilosrdnim bombardovanjem ruskih snaga sa druge strane reke.

Dnjepar je na nekim mestima širok 1.600 metara i služi kao prirodna odbrambena barijera za ruske trupe. To je delimično razlog zašto je postao glavna meta Kijeva. Ukrajinske snage su već izvršile napade preko reke, ali uspostavljanje čvrstog mostobrana i potiskivanje Rusa mogli bi da pomognu u boljoj zaštiti Hersona stvaranjem veće udaljenosti između civila i neprijateljske artiljerije.

Barem u teoriji, napredovanje na levoj obali moglo bi Kijevu dati početnu tačku za dalje guranje na okupirani Krim, poluostrvo koje je Rusija nelegalno anektirala 2014. godine. Ukrajinske oružane snage kažu da su potisnule ruske trupe tri do osam kilometara od reke. "Naše trupe napreduju sa druge strane Dnjepra. To je veoma teško, ulažemo mnogo napora da se to dogodi i da ojačamo svoju poziciju na drugoj strani reke", rekao je Ostapenko.

On je dodao da su na drugoj strani Dnjepra uspostavljene „određene veze“, što je omogućilo ukrajinskim trupama da svojim kolegama „sa druge strane“ prevoze „oružje, municiju, hranu, gorivo“. Njegova jedinica za vazdušno izviđanje istovremeno radi na obezbeđivanju zaklona za vojnike koji prelaze reku, da nadgleda ruske trupe i njihovo kretanje i pomaže u pokrivanju lokacija ukrajinskih trupa i opreme.

"Mi im stvaramo mnoge probleme"

Zadatak je opasan. Ostapenko je opisao suočavanje sa svakodnevnom baražnom vatrom: „Ovo su bespilotne letelice kamikaze, mislim da su Šahedi, ima i raketa, verovatno iz raketnog bacača Grad, ima i minobacača i tenkova“. Međutim, dodao je Ostapenko, bombardovanje se može smatrati dobrim znakom: „Neprijatelj pokušava da pruži što veći otpor, što nam govori da sve radimo kako treba. Mi im pravimo mnogo problema, a oni pokušavaju da se bori protiv toga“.

Za to vreme u gradu Hersonu je zamrla proslava prošlogodišnjeg oslobođenja, a stanovnici su se usredsredili da prežive dan. "Kad je tiho, još je strašnije nego kada je granatiranje. Čekaš, slušaš stalno, utišaš radio. Da čuješ zvukove kroz prozor, da na vreme reagješ na granatiranje", 54-g. - rekla je za CNN stara Inna Baljoha.

Ona je jedan od otprilike 73.000 stanovnika koji još uvek žive u Hersonu - manje od četvrtine prvobitne populacije od 300.000. Zbog brige o četvorogodišnjem unuku i krhkoj 87-godišnjoj majci davno je odlučila da ostane u gradu.

Međutim, život usred rata učinio je svoje. Jedna od prvih reči njenog unuka bila je „uzbuna“, rekla je Inna. "On zna kako da reaguje ako se oglasi sirena za vazdušni napad. Zna gde da ide. Ako dođe do eksplozije kroz prozor, ima malo skrovište u hodniku."

Granatiranje je postalo toliko snažno da su prestali da izlaze u kratke šetnje, sada uglavnom ostaju kod kuće: „Trenutno činim sve da dete bude bezbedno. Naš glavni zadatak je da preživimo. To je bio glavni zadatak tokom okupacija. Tako je i sada. Moramo da preživimo." Napadi na Herson su se pojačali u oktobru. U jednom danu palo je 700 granata, prema rečima Oleksandra Prokudina, načelnika vojne uprave Hersonske oblasti.

„Ruske trupe češće napadaju stambena naselja jer naši branioci napreduju. Pokušavaju da zastraše obične građane u mestima blizu Dnjepra. Ovo je osveta, sada se više oseća, jer su naši vojnici već na levoj obali reke. Ovu osvetu više osećaju civili regiona Herson“, rekao je Prokudin.

Ali, kako je dodao, svaki stanovnik Hersona je bio „primer hrabrosti“. Koliko god da su uslovi teški, Herson je i dalje slobodan od ruske okupacije – što znači da ljudi mogu „slobodno da komuniciraju, slobodno hodaju po našoj zemlji“, rekao je Prokudin: „Dom daje ljudima snagu. Oni se drže zajedno jer su kod kuće“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.