Uzbuna za uzbunom! Evropa kao bure baruta, još jedna iskra da bukne i goreće ceo kontinent

Evropski zvaničnici već mesecima upozoravaju na to da bi rat u Ukrajini mogao da se prelije na čitavu Evropu, a sada smo videli kako je dovoljna jedna iskra da dovede do nove eskalacije i u rat uvede čitav NATO savez.

Među onima koji su najzabrinutiji zbog aktuelnog rata jeste Poljska, a upravo je na njenu teritoriju uleteo jedan neidentifikovani vazdušni projektil.

Neidentifikovani vazdušni objekat uleteo je u petak ujutro u vazdušni prostor Poljske iz pravca Ukrajine, navodi se na zvaničnom X nalogu operativne komande poljske vojske.

Poljska vojska saopštila je na društvenim mrežama da je objekat praćen radarom sve dok se signal nije izgubio.

- Neidentifikovani vazdušni objekat je u jutarnjim satima ušao u vazdušni prostor Republike Poljske sa strane granice sa Ukrajinom, a od trenutka kada je prešao granicu do nestanka signala, primećen je radarima sistema PVO te zemlje - navodi se u objavi na društvenoj mreži X.

Kako je precizirano, u skladu sa važećim procedurama, operativni komandant Oružanih snaga Poljske "mobilisao je raspoložive snage i sredstva".

Istovremeno, portparol operativne komande Jacek Goriševski saopštio je za televiziju TVN da je vojska podigla stepen pripravnosti svojih snaga i sistema PVO, te da utvrđuju okolnosti incidenta.

Poljski general je saopštio kako sve ukazuje na to da se verovatno radi o ruskom projektilu koji se kasnije vratio u Ukrajinu. Objekt se nalazio iznad teritorije Poljske manje od tri minuta. Prešao je oko 40 km u poljsku teritoriju pre nego što se vratio u Ukrajinu.

Mediji navode da su građani navodno primetili raketu.

U ovom slučaju se verovatno radi o nenamernom narušavanju poljske teritorije. U toku rata Rusije i Ukrajine se više puta dešavalo da neka reketa ili geler završi na teritoriji treće zemlje.

Međutim, ovakvi incidenti vrlo lako mogu da dovedu do uvlačenja drugih zemalja u rat, naročito kad se uzme u obzir da su ukrajinski susedi države članice NATO.

Prema Članu 5 NATO ugovora, napad na jednu članicu alijanse se tretira kao napad na celi savez.

"Holandija da se spremi za rat"

Dan uoči ovog incidenta, stiglo je upozorenje na moguće širenje sukoba čak iz Holandije.

I holandska vojska i društvo u celini moraju da se pripreme za mogućnost rata sa Rusijom, rekao je general-potpukovnik Martin Vijnen, komandant Kraljevske holandske vojske u odlasku.

- Naše društvo bi trebalo da se pripremi za ovo - rekao je on za Telegraf u intervjuu objavljenom u četvrtak.

Vijnen je rekao da Holandija treba da sledi primere zemalja poput Švedske, Finske, baltičkih zemalja. One zemlje koje se graniče sa Rusijom ili su joj blizu, bolje su pripremljene za izbijanje rata.

- Holandija treba da nauči da celo društvo mora da bude spremno kada stvari krenu naopako - rekao je on za novine.

Za civile to znači da imaju spremne hranu i vodu za piće na zalihama za vanredne situacije.

- Holandija ne treba da misli da je naša bezbednost zagarantovana jer smo udaljeni 1.500 kilometara - kaže on.

Vijnen je upozorio da Rusija jača i da je potrebna jaka vojska kao sredstvo odvraćanja.

- Postoji samo jedan jezik koji Rusija razume, a to je jezik jake vojske - rekao je on. Stoga je važno da se nedostatak osoblja u vojsci otkloni.

Vijnen mnogo očekuje od volonterske godine za mlade, koja je sprovedena nakon sličnog programa u Švedskoj. U tome je učestvovalo oko 600 mladih, ali Vijnen se nada da će svake godine privući dve do tri hiljade mladih, od kojih će trećina verovatno izabrati karijeru u vojsci, a trećina postati rezervista.

Nemačka spremna da stacionira vojsku na svega 100 km od granice sa Rusijom

- Spremni smo da branimo teritoriju NATO - rekao je pre desetak dana je ministar odbrane Boris Pistorijus.

Foto: Tanjug/AP

Ruska invazija na Ukrajinu nagoni Nemačku da uradi nešto "bez presedana", da trajno stacionira hiljade vojnika na svega 100 km od granice sa Rusijom, pravo na liniju vatre ukoliko Kremlj ikad odluči da pokrene napad na teritoriju NATO. Pistorijus je rekao da je "nakon ruske invazije na Ukrajinu" odlučeno da se u koordinaciji sa NATO u Litvaniji dugoročno rasporedi jedinica, u čijem sastavu će biti 4.800 vojnika i oko 200 civila. On je u ponedeljak bio u Vilnjusu da potpiše sporazum sa litvanskim kolegom Arvidasom Anusauskasom, kojim se utvrđuju uslovi stacioniranja.

- Sa ovom brigadom spremnom na rat, mi preuzimamo lidersku odgovornost ovde u alijansi i na istočnom boku NATO. Brzina projekta jasno govori da je Nemačka razumela novu bezbednosnu realnost - rekao je Pistorijus, dodajući da su "spremni da brane teritoriju NATO".

Nove jedinice biće bazirane na dve lokacije, u Rukli kod Kaunasa i Rudninkaju kod Vilnjusa. To će nemačke jedinice veoma približiti koridoru Suvalki, uskoj tački koja povezuje rusku enklavu Kalinjingrad i savezničku Belorusiju, za koju zapadni vojni planeri upozoravaju da bi verovatno bila jedna od prvih meta Rusije ukoliko predsednik Vladimir Putin odluči da eskalira rat u Ukrajini u sukob sa NATO.

"Evropljani moraju više da se angažuju na bezbednosti"

Glavni deo nemačke vojne jedinice koja će biti raspoređena u Litvaniji počeće da pristiže 2025, a punu borbenu gotovost će dostići do 2027. Pistorijus je rekao da "Evropa mora što pre da osigura bolju sopstvenu odbranu zbog toga što bi se krajem decenije mogle pojaviti nove vojne pretnje i pošto se fokus SAD pomera ka regionu Indo-Pacifika".

Pistorijus je rekao da je Rusija značajno povećala proizvodnju oružja zbog rata u Ukrajini, istovremeno preteći baltičkim državama, Gruziji i Moldaviji.

U međuvremenu, SAD će verovatno da smanje svoje vojno angažovanje u Evropi jer se više okreću Indo-Pacifiku. U anketi Nemačke fondacije Maršal objavljenoj u septembru Evropljani izrazili malo vere u budući uticaj Amerike - samo 35 odsto u zemljama EU misli da će SAD biti najuticajniji globalni akter za pet godina.

- Mi Evropljani moramo više da se angažujemo da osiguramo bezbednost na sopstvenom kontinentu - rekao je Pistorijus, ukazujući da će regionu ipak trebati vreme da poveća svoju proizvodnju oružja.

Foto: AP/Photo

On je istakao da je Evropi jasno da će morati da kompenzuje američku pomoć Ukrajinu ukoliko Vašington ne uspe da dogovori o novom finansiranju. Nemačka je snažan saveznik Ukrajine u njenom ratu sa Rusijom. Ministarstvo odbrane zemlje objavilo je u oktobru novi paket podrške Kijevu koji vredi oko 1,1 milijardu dolara za oružje, vozila i protivvazdušnu odbranu.

Odbrambena saradnja sa Poljskom

Pistorijus želi da sledeće godine, što je pre moguće otputuje u Poljsku radi razgovora o unapređenju odbrambene saradnje sa tom zemljom. On je u julu posetio oko 320 nemačkih vojnika stacioniranih u severoistočnom poljskom gradu Zamosk od januara. Raspoređivanje blizu granice članice NATO Poljske sa Ukrajinom, ranije je bilo izvor diplomatskih prepirki između dve zemlje.

Do toga je došlo u vezi raspoređivanja američkog PVO sistema "patriot" u Poljskoj, što je Varšava tražila. Pistorijusova prethodnica, Kristin Lambreht, pristala je da premesti "patriote" nakon raketnog udara koji je pogodio poljsku teritoriju u novembru 2022.

Foto: AP/Photo

Tadašnji poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak sugerisao je da bi Nemačka umesto toga trebala da postavi "patriote" u Ukrajini, što je razbesnelo Berlin. Nakon određenog perioda tenzija između dve vlade, Varšava je konačno rekla da će ih prihvatiti.

Pistorijus je sada rekao da bi izbor nove, proevropske vlade u Poljskoj na čelu sa Donaldom Tuskom, trebao da omogući da Vajmarski trougao, koji čine Berlin, Pariz i Varšava, razvije više vojne saradnje.

- Moramo da smislimo kako da se najbolje postavimo na istočnom boku na osnovu odbrambenih planova NATO - rekao je Pistorijus.

"U planu male misije"

On je istakao da nemačka vojska, za sada, ne planira velike misije poput onih u Avganistanu i Maliju. Kako podseća Rojters, upravo je u Avganistanu Bundesver vodio prve kopnene bitke od kraja Drugog svetskog rata.

- Ali male misije, posebno u oblasti vojnih konsultacija ili saradnje, takođe sa zemljama koje ne dele nužno naše vrednosti, biće od suštinskog značaja. Alternativa bi bila da više nemamo kontakte sa ovim zemljama i da ih prosto predamo Rusima i Kinezima, a to bi bilo veoma opasno - rekao je on.

Prethodno je general Karsten Brojer, jedan od najviših zvaničnika nemačke vojske i saveznik Severnoatlantskog saveza (NATO), rekao da se plaši da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Nemačku i natera zemlju da započne "odbrambeni" rat. Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Jaceka Severa rekao je ranije ovog meseca da će zemlje istočnog krila NATO za tri godine ući u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom i da zbog toga zapadne vojna alijansa mora da usvoji "trogodišnji plan priprema za sukob".

"Direktan sukob sa Rusijom za tri godine"

Nemački savet za spoljne odnose smatra da "zapadne zemlje imaju na raspolaganju pet do devet godina da se pripreme za odbijanje ruske agresije". Savet navodi da je NATO u nepovoljnom položaju, jer je Rusija svoju ekonomiju već prevela na vojne koloseke i stiče borbeno iskustvo, dok SAD i njihovi evropski saveznici značajno zaostaju u nizu oblasti.

- Imamo da nadoknadimo oko 5-8 godina zaostatka u smislu oružanih snaga, industrije i društva - rekao je Pistorijus.

On je početkom novembra podneo izveštaj o "spremnosti za rat sa Ruskom Federacijom", čiji je glavni zaključak da je sukob sa Rusijom neizbežan u roku od pet do deset godina.

Ruske pretnje Nemačkoj

U oktobru je propagandista ruske državne televizije Vladimir Solovjov u svojoj emisiji zapretio da će Nemačka na kraju postojati "pod ruskom zastavom". Solovjov je kritikovao Nemačku zbog povećanja količine zaliha i oružja koju šalje Ukrajini.

- Tako da nemamo drugu opciju. Završićemo, zauzećemo Berlin još jednom, i ovog puta nećemo otići - rekao je on.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u ponedeljak da američke tvrdnje da će Rusija navodno ciljati mete NATO odmah nakon pobede u Ukrajini pokazuju "očajnu" poziciju u kojoj se nalaze.

- To su čiste gluposti, naročito izjava (američkog predsednika Džoa) Bajdena kako se SAD moraju boriti do poslednjeg Ukrajinca, jer navodno znaju da će Putin odmah nakon pobede u Ukrajini da napadne baltičke zemlje, Finsku i druge članice NATO - rekao je Lavrov.

Foto: EPA

I Putin je ocenio da je Bajdenova o mogućem ruskom napadu na zemlje NATO "potpuna glupost".

- To je potpuna glupost i siguran sam da predsednik Bajden to razume. To je samo manevar da bi se opravdala njegova pogrešna politika prema Rusiji - rekao je on.