Krvavo crvena linija! Bliski istok je metastazirao: Izrael u rat uvlači još jednu arapsku zemlju

Izrael planira da povrati Filadelfijski koridor, ali stručnjaci upozoravaju da bi to mogla biti loša ideja

Granicu od 14 kilometara koja razdvaja Gazu od Egipta militanti u enklavi godinama koriste za krijumčarenje oružja, tehnologije, novca i osoblja. Da bi se to sprečilo, Izrael sada razmišlja o mogućnosti da ga ponovo okupira.

Prošlo je više od sto dana otkako je Izrael započeo svoju operaciju Gvozdeni mačevi u Gazi nakon krvavog napada 7. oktobra, kada je više od 1.200 Izraelaca brutalno ubijeno od strane militanata Hamasa.

Premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će kazniti odgovorne za masakr, u kojem je takođe ranjeno više od 5.000 ljudi. Dalje je obećao da će eliminisati islamsku grupu koja kontroliše Gazu i demilitarizovati enklavu koja je predstavljala pretnju po bezbednost Izraela. Ali nakon više od tri meseca, zvaničnici u zapadnom Jerusalimu izgleda da se još uvek češu o tome kako da postignu te ciljeve.

Glavni izazov je neprekidan dotok oružja, tehnologije i novca u Gazu, iz koje militanti Hamasa i palestinskog Islamskog džihada nastavljaju da ispaljuju rakete. A Izrael veruje da dolazi sa Sinajskog poluostrva, prokrijumčareno preko granice takozvanom Filadelfskom rutom.

Termin se pojavio 1982. nakon mirovnog sporazuma između Izraela i Egipta i naknadnog demarkacije granice. Prema tom sporazumu, obe strane su rasporedile trupe na svojoj strani duž linije od 14 kilometara, potez koji je obećavao stabilnost i bezbednost. Ali nekoliko godina kasnije, 1987., tokom Prve intifade, Palestinci su počeli da kopaju tunele ispod osovine, kroz koje su krijumčarili robu i oružje, kao i militante i novac.

Do 2005. godine, kada je Izrael evakuisao svojih 17 naselja iz Gaze i predao kontrolu nad osovinom Palestinskim vlastima, islamska grupa je već imala stotine takvih tunela, a njihov broj je nastavio da raste – posebno nakon što je Hamas preuzeo vlast u enklavi 2007. .

„U početku, Egipat nije ulagao značajnije napore da zaustavi taj šverc, jednostavno zato što je doneo mnogo ekonomskih koristi za obe strane“, rekao je dr Eli Karmon, viši naučnik na Međunarodnom institutu za borbu protiv terorizma.

Foto: Shutterstock

"U to vreme Hamas je pojačao svoj arsenal naoružanja, švercujući oružje, novac i tehnologije. Tada su iranski i Hezbolah stručnjaci i tehničari stigli u Gazu i podučavali Hamasove inženjere kako da razviju sopstvenu industriju," on dodao je.

Zatim je 2011. došlo Arapsko proleće. Dugogodišnji vladar Egipta Hosni Mubarak je svrgnut, a radikalni elementi na Sinaju počeli su da dižu glave. Teroristički napadi su postali redovan fenomen, posebno nakon 2014. godine, kada je DAEŠ (Islamska država/IS) preuzeo kontrolu nad većinom džihadističkih grupa na poluostrvu, uspostavivši takozvani Vilajat Sinaj.

„Ove grupe su bile protiv novouspostavljene vlade predsednika Abdel Fataha A-Sisija. Gađale su vojsku i ubijale civile širom zemlje, pa je Kairo shvatio da postoji saradnja između Hamasa i tih terorista i odlučio je da prekine tu vezu. “, rekao je Karmon.

Tokom godina, Kairo je uložio višestruke napore u borbi protiv pretnje koja dolazi sa Sinaja. Pojačala je svoje vojno prisustvo na poluostrvu, pokrenula protivterorističke operacije i poplavila stotine tunela koji su povezivali Gazu sa Egiptom. Ali stručnjaci u Izraelu veruju da nisu otklonjene sve rupe. Štaviše, još uvek se koriste za krijumčarenje militanata, oružja i potencijalno izraelskih talaca.

Zbog toga je poslednjih nedelja izvestan broj izraelskih političara, uključujući Netanijahua, izjavio da treba ponovo zauzeti put Filadelfija, a da Izrael uspostavi potpunu kontrolu nad teritorijom.

Foto: EPA

Karmon tvrdi da Izrael nema nameru da okupira to područje. Umesto toga, ideja je da bi njegova zemlja samo pojačala svoje vojno prisustvo u regionu kako bi održala bezbednost.

"Ponovno zauzimanje tog područja bilo bi veoma teško izvršiti, jednostavno zato što imamo mirovni sporazum sa Egiptom. Naravno, postoje glasovi desnice koji pozivaju na okupaciju Gaze ili izgradnju tamošnjih naselja, ali Netanjahu shvata važnost ovih strateških odnosa sa Kairom i on neće oštetiti te veze“, ustvrdio je ekspert.

Međutim, u Egiptu su neki i dalje zabrinuti. Hani Soliman, izvršni direktor Arapskog centra za istraživanje i studije (ACRS) u Kairu, kaže da su Netanjahuove reči podržane delima.

To uključuje pregovore sa Amerikancima o izgradnji podzemnog zida na egipatskoj strani. Projekat, koji obećava da će biti dubok 1 km i dugačak 13 km, biće opremljen senzorima i drugom tehnologijom, što će omogućiti otkrivanje kopanja i kao takav odvratiti radikale da okušaju sreću.

Predviđeno je da projekat finansiraju SAD. Ali mogućnost da se takav poduhvat dogodi u velikoj meri zavisi od volje Egipćana, kaže Soliman, i oni možda ne žele da požuruju.

„Prvo, na političkom i bezbednosnom nivou, Egipat neće potpisati takav protokol, posebno u vreme kada nema jasnoće o izraelskim namerama i kada postoji zabrinutost zbog pokušaja Izraela da usvoji i nametne svoj plan raseljavanja“, rekao je on. rekao.

„I, drugo, ne zaboravimo Palestinske vlasti. One imaju puno pravo da prigovore ovom projektu. Oni mogu tvrditi da je okupacija osovine Filadelfija u suprotnosti sa sporazumom iz Osla i da narušava njihov suverenitet“.

Foto: EPA

A tu je i javno mnjenje. Nedavna anketa koju je u 16 ​​arapskih država sproveo Arapski centar za istraživanje i političke studije pokazala je da 92% ispitanika oseća solidarnost sa Palestincima. Od ispitanika, 89% je odbilo da njihova zemlja normalizuje odnose sa Izraelom, dok je 36% reklo da bi njihove vlade trebalo da zaoštre odnose sa zvaničnicima u Jerusalimu. To bi moglo značiti da je čvršća bezbednosna saradnja između Izraela i Egipta na osovini Filadelfija misija koja je suviše teška za sprovođenje.

Međutim, to ne znači da Izrael neće pokušati. Krajem oktobra, Izraelske odbrambene snage (IDF) su uhvatile velike količine municije navodno prokrijumčarene iz Sirije na Sinaj, a odatle u Hamas preko osovine Filadelfija. Mnogo od ovog oružja koristili su militanti Hamasa tokom svog smrtonosnog napada 7. oktobra, a u Zapadnom Jerusalimu strahuju da islamska grupa neće biti eliminisana dok se ne reši pitanje ozloglašene granice.

Ali Soliman upozorava da će uspostavljanje izraelskog prisustva na liniji dovesti do strašnih posledica.

- To će biti protumačeno kao očigledan napad na mirovni sporazum između dve države. Rizikovaće da Egipat postane strana u sporu oko granica, i uništiće sporazume između Kaira i Palestinske oslobodilačke organizacije - nešto što će na kraju potkopati mir.

Problem je u tome što šteta možda nije ograničena na diplomatiju, tvrdi Soliman. Rat u Gazi raselio je više od milion Palestinaca iz svojih domova, koji su utočište našli na jugu enklave u Rafi na granici sa Egiptom. Povećano izraelsko prisustvo tamo moglo bi stvoriti dodatni strah i paniku među tim masama, nešto što bi ih moglo naterati da silovito probiju granicu i preplave Egipat.

Predsednik Sisi je takav scenario već označio kao "crvenu liniju" za Egipat. On je takođe ukazao da njegova zemlja neće oklevati da upotrebi silu da spreči da se to dogodi.

- U takvom slučaju, od Egipta će se možda tražiti da preduzme vojnu akciju i poveća snage za obezbeđenje granice. To bi dovelo sukob u veoma opasnu i osetljivu fazu i povećalo bi šanse za sudar i konfrontaciju - upozorio je Soliman.

U Izraelu, Karmon se slaže sa ovom procenom. On razume složenost pitanja, ali ostaje optimista. „Trenutno postoje pregovori [između Izraela, Egipta i SAD] koji imaju za cilj pronalaženje prave formule i obezbeđivanje da se stabilnost vrati“, kaže on.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.