Otcepljenje Teksasa?! Nije prvi put! Ista priča o nezavisnoj državi, samo drugi igrači

Malo je poznata činjenica da je Teksas jedno vreme bio nezavisna republika na granici između, tada, moćnog Meksika i SAD, te da je mala republika nastojala da između dva giganta sačuva svoje interese.

Prve tenzije u Teksasu počinju da se zahuktavaju početkom 1835. godine kada belački doseljenici pokušavaju da ograniče mešanje Meksika u unutrašnju politiku. Krajem 1835. nemiri prerastaju u oružani sukob u bici kod Gonzaleza. Ona ujedno predstavlja početak Teksaške revolucije, koja će dovesti do nezavisnosti Teksasa. 

Tokom prva dva meseca revolucije, doseljenici su porazili sve meksičke trupe. Nakon trijumfa su odmah izabrali delegate za svoju privremenu vladu.

Na njihovu žalost, vlada je brzo pala, a razlog tome bile su unutrašnje nesuglasice. Tada dolazi do bezvlašća, pa je period pomenuta prva dva meseca 1836. godine i oslovljen kao "period bezvlašća u Teksasu".

Za vreme političkog previranja, meksički predsednik Antonio Lopez de Santa Ana lično je predvodio armiju u pokušaju da okonča žestoku pobunu.

Foto: Vikipedija

U početku su Meksikanci imali uspeha jer je general Hose de Urea porazio doseljenike na svim mestima duž obale Meksičkog zaliva gde su pružali otpor. Santa Anine snage su porazile doseljenike u bici kod Alama, i to posle trinaestodnevne opsade.

Na Konvenciji iz 1836. delegati 2. marta potpisuju Deklaraciju o nezavisnosti i osnivaju Republiku Teksas.

Posle izbora činovnika, Konvencija se raspušta, a novoformirana vlada pridružuje ostalim kolonistima koji se ubrzo povlače pred nadolazećom meksičkom vojskom.

Vojska doseljenika kretala se pod zapovedništvom Sema Hjustona, i ubrzo napada i Santa Anine snage. Događaj je poznat kao bitka kod San Hasinta, u kom su Santa Anine snage poražene, on zarobljen i prisiljen da potpiše Sporazum u Velasku. Istim sporazumom rat je okončan.

Foto: Vikipedija

A onda...

Po sticanju nezavisnosti, dolazi od političkog sukoba između dve glavne struje: nacionalističke, koju je predvodio Mirabo B. Lamar i unionističke, predvođene Semom Hjustonom. Nacionalisti su zagovarali nezavisni Teksas, proterivanje plemena Indijanaca i širenje ka Pacifičkom okeanu. Za razliku od njih, struja koju je predvodio Sem Hjuston se zalagala za priključenje Teksasa Sjedinjenim Država i miran suživot sa Indijancima.

Doprinos struji koju je predvodio Sem Hjuston dao je Meksiko 1842. godine i to u dva navrata, kada je zauzeo San Antonio i porazio Teksašane. 

Nemogućnost Republike Teksas da se samostalno brani doprinela je kasnijem priključenju SAD.

Foto: Vikipedija

Drugi talas nezavisnosti

U februaru 1861. sa 166 glasova nasuprot osam protivničkih, na konvenciji je usvojen Propis za otcepljenje od SAD.

Teksaški glasači su odobrili ovaj Propis 23. februara 1861, a mesec dana kasnije Teksas je prihvatio ustav Konfederativnih Američkih Država. Time postaje njihov član.

Otcepljenju od SAD se usprotivio guverner Sem Hjuston, a zbog svog stava i odbijanja poslušnosti, smenjen je sa mesta guvernera.

Foto: Reuters

Gde je Teksas danas?

Danas je glavni grad Teksasa još uvek Ostin, a Teksas je površinom veći od Francuske, a čak dva puta veći od Nemačke ili Japana. Zanimljivo je da Teksas danas ima veći BDP od čitavog susednog Meksika, a blizak je po BDP-u čitavoj Rusiji i Indiji.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.