Kineske kompanije osnivaju sopstvene vojske! Američki "Blekvoter" i ruski "Vagner" dobili brutalnu konkurenciju?!

Kineske kompanije rade nešto što se retko viđalo od 1970-ih: osnivaju sopstvene dobrovoljačke vojske. Najmanje 16 velikih kineskih kompanija, uključujući privatnog mljekarskog giganta, formiralo je svoje borbene snage tokom prošle godine!

Ove jedinice, analizira CNN, poznate su kao odeljenja narodnih oružanih snaga, a sastoje se od civila koji ostaju na svojim svakodnevnim poslovima. Oni deluju kao rezervne i pomoćne snage za kinesku vojsku, najveću svetsku oružanu snagu, i dostupne su za misije u rasponu od reagovanja na prirodne katastrofe i pomaganja u održavanju „društvenog poretka" do pružanja podrške tokom rata.

Snage koje trenutno ne deluju van Kine imaju više zajedničkog sa američkom nacionalnom gardom nego sa milicijama i privatnim paravojnim organizacijama koje imaju tendenciju da imaju desničarski politički fokus. Osnivanje korporativnih brigada naglašava rastuću zabrinutost Pekinga o potencijalnim sukobima u inostranstvu, kao i socijalnim nemirima kod kuće, jer ekonomija posustaje, kažu analitičari.

Priprema za rat, društvene nemire ili novu pandemiju?

Njihovo formiranje se takođe smatra odgovorom na pandemiju i nastojanjem kineskog lidera Si Đinpinga da pooštri kontrolu Komunističke partije nad društvom, uključujući korporativni sektor.

- Povratak korporativnih milicija odražava Sijev rastući fokus na bolju integraciju ekonomskog razvoja sa nacionalnom bezbednošću, jer se zemlja suočava sa sporijim rastom i povećanom geopolitičkom konkurencijom. Korporativne milicije predvođene vojskom mogle bi da pomognu Komunističkoj partiji da efikasnije uguši društvene nemire kao što su protesti potrošača i štrajkovi zaposlenih" - rekao je Nil Tomas, saradnik za kinesku politiku u Centru za kinesku analizu Azijskog instituta za politiku.

Kineska ekonomija je porasla za 5,2 odsto u 2023. godini, nešto više od zvaničnog cilja koji je postavio Peking. Međutim, zemlja se suočava sa bezbroj izazova, uključujući rekordan pad nekretnina, rastuću nezaposlenost mladih, deflatorni pritisak, rastući korporativni dug i sve veći finansijski stres za lokalne vlasti.

Nema detalja o veličini snaga ili demografskom profilu zaposlenih koji su se pridružili snagama. Prema kineskom zakonu o vojnoj službi, muški pripadnici milicije bi trebalo da imaju između 18 i 35 godina. Postoji određena fleksibilnost za ljude sa posebnim veštinama. Žene takođe imaju pravo da se pridruže, iako starosna granica nije navedena u zakonu.

U septembru je Shanghai Municipal Investment Group, državna kompanija za razvoj nekretnina, osnovala jedinicu Odeljenja narodnih oružanih snaga. Jedinicu nadgleda vojni garnizon Šangaja, navodi Jiefang Daili, zvanični list Komunističke partije u gradu.

Najmanje 14 drugih državnih kompanija učinilo je isto prošle godine, prema CNN analizi izveštaja državnih medija. Među njima su mlekara Mengniu, drugi najveći proizvođač mlečnih proizvoda u Kini; Hai'an Urban Construction Investment and Development in Nantong Citi; tri kompanije za izgradnju nekretnina u gradu Huidžou, kao i devet kompanija u Vuhanu, glavnom gradu provincije Hubej.

Foto: Reuters

Na konferenciji za novinare u oktobru, portparol Ministarstva odbrane rekao je da je motiv za formiranje milicija u državnim preduzećima „jačanje razvoja nacionalne odbrane".

Milicije su ključni deo kineskih oružanih snaga

Kineske milicije datiraju od osnivanja Narodne Republike 1949. godine. Postojali su i 20-ih godina prošlog veka i podržavali Komunističku partiju u njenim brojnim bitkama. Nakon 1949. godine, kada je partija preuzela kontrolu nad Kinom, jedinice su konačno pripojene regionalnim vladama, školama i kompanijama.

Ove snage su cvetale tokom maoističke ere od 1949. do 1976. godine, dostižući vrhunac u kasnim 1950-im kada su imale 220 miliona članova. U to vreme, vojne tenzije sa Sjedinjenim Državama oko Tajvana su bile visoke.

Milicije su ključni deo kineskih oružanih snaga, koje se sastoje od dve stalne profesionalne komponente: Narodnooslobodilačke vojske i Narodne oružane policije, koje imaju zadatak da održavaju unutrašnju bezbednost. Milicije imaju ulogu da podrže vojsku, prema kineskom zakonu o odbrani.

Uključivanjem velikog broja civila u ove jedinice, rekao je kineski revolucionar Mao Ce Tung, jača se odbrana zemlje od pretnje „imperijalnih sila" poput Sjedinjenih Američkih Država. Ali istoričari kažu da je Mao koristio snage da promoviše svoj uticaj i konsoliduje moć.

Pridružio se brigadama u Narodnim komunama, ogromnim kolektivima formalizovanim 1958. koji su kontrolisali skoro sve ekonomske i političke aktivnosti u ruralnoj Kini. Komune su bile centralne u njegovoj kampanji Veliki skok napred, katastrofalnom pokušaju da se podstakne poljoprivreda i poveća proizvodnja čelika kroz kolektivizaciju koja je rezultirala smrću desetina miliona ljudi.

Iako su neka državna preduzeća zadržala svoje milicije, ona do nedavno nisu postojala u velikim privatnim preduzećima, pošto je privatni sektor počeo da se ponovo uspostavlja tek posle 1978. godine, kada je Kina sprovela reforme slobodnog tržišta.