Frka u Švedskoj, tek su ušli u NATO, a već se spremaju za udar Rusije! To je najvažnija tačka u Evropi i od nje prave tvrđavu!

Švedska je spremna da pojača odbranu najvažnijeg ostrva u Baltičkom moru, koje bi moglo da postane ključna ruska meta u potencijalnom sukobu sa NATO i Rusije.

Švedski premijer Ulf Kristersson je u intervjuu za Fajnenšel tajms rekao da će vojno pojačanje Gotlanda, strateški najvažnijeg ostrva u regionu, biti prva tema o kojoj će se razgovarati sa NATO partnerima. Švedska se prošle nedelje pridružila Severnoatlantskom savezu, zvanično napustivši politiku neutralnosti koja je trajala više od dva veka.

Zauzimanje Gotlanda bi omogućilo Moskvi da kontroliše vazdušni prostor iznad Baltičkog mora i da rasporedi trupe na ostrvu. Gotland je samo oko 300 kilometara od Kalinjingrada, ruske eksklave između Poljske i Litvanije na Baltičkom moru. Ostrvo Gotland se često naziva „džinovskim nosačem aviona" zbog njegovog centralnog položaja na Baltiku. Kontrola Gotlanda mogla bi da igra odlučujuću ulogu u odbrani Estonije, Letonije, Litvanije, Finske i Poljske od ruskog napada.

- U nizu ratnih igara koje su Sjedinjene Američke Države i NATO vodili nakon ruske aneksije Krima 2014. godine kako bi se pripremili za odbranu Baltika, Gotland je igrao centralnu ulogu. Ova centralna uloga je dodatno naglašena sposobnošću Rusije da stvori „mehur" kapaciteta, koji bi nad „Kalinjingradom uskratio pristup regionu. Švedska vlada je procenila da bi Rusija mogla biti zainteresovana za raspoređivanje sistema PVO na švedskoj teritoriji, posebno na Gotlandu - ističe Ana Vislander, direktorka za Severna Evropa u istraživačkom centru Atlantskog saveta.

Gotland je demilitarizovan 2005. godine, u periodu posle hladnog rata koji je obeležen mirom i saradnjom u regionu. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, demilitarizovani status ubrzo je postao bezbednosni izazov za Švedsku, pa su švedske vlasti odlučile da ponovo uvedu vojne trupe na ostrvo. Na Gotlandu je 2018. godine formiran novi puk koji uključuje oko četiri stotine stalno raspoređenih vojnika, mehanizovani bataljon sa oklopnim vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2, kao i amfibijsku jedinicu. Nakon Putinove invazije na Ukrajinu, švedska vlada je uložila 1,6 milijardi švedskih kruna (oko 143 miliona evra) za jačanje vojne infrastrukture na Gotlandu, a 2023. godine, u saradnji sa NATO-om, švedske oružane snage su održale najveću vojnu vežbu na ostrvo u poslednje dve decenije.

Kristersson je priznao da je Švedska do sada imala „malo" vojno prisustvo na Gotlandu, što su drugi lideri NATO-a redovno navodili kao kritičnu ranjivost za odbranu severnoatlantske alijanse. "Postoji dosta stvari, u smislu korišćenja naših resursa, na koje možemo najviše da se fokusiramo. Očigledan kandidat je bilo kakve veze sa Baltičkim morem. To se odnosi na prisustvo na Gotlandu, ali i nadzor, u smislu podmornice. sposobnosti", rekao je Kristersson.

Odbrana baltičkih država značajno je ojačana ulaskom Švedske u NATO, jer Alijansa sada ima na raspolaganju ostrvo Gotland, pored sadašnjeg kopnenog puta iz Poljske preko koridora Suvalki, tzv. Ahilova peta NATO-a, koja je stisnuta između Kalinjingrada i Belorusije.

- Članstvo Gotlanda i Švedske u NATO menja celu računicu. To znači da bi se strateška kontrola nad Baltičkim morem vratila u ruke NATO-a. To je pitanje koje Rusija veoma dobro razume - rekao je letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš. FT .

Švedska je već objavila planove za slanje borbenog bataljona u Letoniju, koja je samo 200 kilometara od Gotlanda.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.