Apokalopsa na ulicama Haitija! Bande preuzele zemlju: Ostali samo ostaci države (FOTO/VIDEO)

Široki put koji ovih dana vodi ispred međunarodnog aerodroma Tusen Luvertur na Haitiju je postapokaliptično tih.

Tamo gde su se nekada okupljali automobili i gomile ljudi, dim se diže iz tinjajućih gomila smeća, šireći gorak ukus u vazduh.

U blizini stoji oklopno policijsko vozilo; nekoliko policajaca pokrivaju lica maskama. Ova ulica izgleda gotovo pusta, kao da se dogodila neka vrsta katastrofe - iskustvo koje stanovnici Port-o-Prensa znaju bolje od većine. Ali ovaj put napuštanje grada nije opcija; Pošto je bio pod opsadom bandi, aerodrom je morao biti zatvoren, piše CNN.

Ostali su samo ostaci države

Od početka marta, kriminalne grupe su neviđenom koordinacijom napale poslednje ostatke haićanske države - aerodrom, policijske stanice, vladine zgrade, nacionalni zatvor. U kulminaciji godina rastuće moći bandi i nemira, njihov zajednički napad primorao je premijera Ariela Henrija da podnese ostavku prošle nedelje. Bila je to zapanjujuća kapitulacija koja se ipak pokazala uzaludnom u obnavljanju mira.

Bande Port-o-Prensa i dalje ometaju snabdevanje hranom, gorivom i vodom širom grada. Možda poslednji funkcionalni deo države, Haićanska nacionalna policija, nastavlja da se bori za kontrolu nad gradom. Ali čini se da sam život grada za koji se bori polako jenjava, dok intenzivni urbani ratovi razbijaju osnovne ljudske veze.

Društveno tkivo se raspada jer su preduzeća i škole zatvoreni. Mnogi stanovnici se samoizoluju, plašeći se da napuste svoje domove. Neki su se okrenuli budnosti. Vladaju strah, nepoverenje i bes. Smrt je svima na umu.

U naselju Kanape Ver u ponedeljak, mafija je uhvatila čoveka i optužila ga da pripada obližnjoj bandi. Naterali su ga da ide niz put do groblja pre nego što su ga ubili i spalili njegovo telo na ulici.

Foto: EPA

Leševi gore na ulicama

Na snimcima koje je video CNN vide se ljudski ostaci koji tinjaju na trotoaru ispred zatvorenog supermarketa. Neizbrisiv trag vansudskih pogubljenja je sve što je ostalo od stotina osumnjičenih zločinaca koje su stanovnici ubili, a zatim njihova tela bacili u vatru.

Bande su dugo proganjale stanovnike Port-o-Prensa, ali njihov domet se dramatično proširio poslednjih godina, sada pokrivajući 80% grada, prema procenama UN. Videvši kako im se prostor smanjuje, mnogi Haićani su se međusobno organizovali u osvetnički pokret poznat kao bva kale.

Pokret protiv bandi naveo je lokalne zajednice da formiraju komitete za odbranu susedstva sa zajedničkim utvrđenjima, sistemima nadzora, kontrolnim punktovima, pa čak i patrolama.

Foto: EPA

Njihova solidarnost je efikasna; na primer, 2023. godine, nekoliko gradskih brdovitih stambenih oblasti udružilo je snage sa lokalnom policijom kako bi istisnulo bandu Ti Makak, i na kraju je u potpunosti isteralo iz tog područja.

Ali granica između odbrane i ulične pravde lako se prelazi. Grupe osvetnika su takođe linčovale stotine ljudi osumnjičenih za članstvo u bandi ili „uobičajene zločine“, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija iz oktobra 2023.

Govoreći za CNN na parkingu punom automobila pored crkve u kojoj se održavalo venčanje, pripadnik milicije rekao je da je njegova grupa odbila ponovljene pokušaje bandi da preuzmu Canape Vert.

„Ovako funkcionišu bande: preuzimaju područja sa velikim preduzećima i teraju ih da im plaćaju dok zadržavaju kontrolu“, rekao je Haićanin, napominjući da je u toj oblasti nekoliko dobrostojećih preduzeća, uključujući dva nacionalna mobilna preduzeća. preduzeća i veliki hotel .

„Stalno dobijamo pretnje; kažu da će doći i napasti nas, uništiti komšiluk. Zato blokiramo ulice i policija vrši pretrese; u pretresu automobila nije učestvovao nijedan civil. Milicija je naoružana samo mačetama i našim golim rukama“, rekao je sagovornik Si-En-Ena.

Foto: EPA

Suđenje na ulici, bez ikakvog postupka

Ljudi koje uhapse ove grupe često su optuženi za špijuniranje za bande.

„Banditi šalju špijuna na motoru da proveri da li ima barikada na putu i ​​koliko ljudi ima. Ali ako dođe neko sumnjiv, ispitaće ga, saznaće ko je, proveriće mu mobilni. Ako ima poruke upućene banditima, mora biti priveden. Zatim ih spaljuju. Nije rat. Komšiluk pokušava da se zaštiti“, ističe izvor Si-En-Ena, priznajući da nema sudskih postupaka za uhapšene.

Istovremeno, lokalna policija kaže za CNN da dobro poznaje miliciju i da se čak oslanja na nju, a jedan komandant pripisuje grupi zasluge za spas policijske stanice Canape Vert od posebno intenzivnog napada bande prošlog proleća. U tom napadu je, prema rečima komandanta, koji je želeo da ostane anoniman zbog svoje bezbednosti, više desetina članova bande ubijeno i spaljeno ispred policijske stanice.

Samo pet minuta vožnje udaljena je još jedna zajednica koja očajnički pokušava da se održi u još težim uslovima: kamp za raseljena lica - jedno od desetina mesta širom grada gde se okupljaju desetine hiljada gradskih stanovnika koji su proterani iz svojih domova.

Foto: EPA

Mari Moris (56) je videla kako banda osvaja teritoriju i približava se. 29. februara, kada je stiglo upozorenje o skorom napadu bande, nije gubila vreme. Ostavila je sve svoje stvari i pobegla sa ostalima. Utočište je potražila u javnoj argentinskoj školi Bellegarde, udaljenoj sat vremena hoda.

Skoro tri nedelje kasnije, deca ovde lete zmajeve napravljene od odbačene folije i plastike, voze automobile isečene od praznih limenki soka, sa čepovima za flaše kao točkovima i kamenjem za putnike.

Odrasli takođe pokazuju normalnost, ali sa osećajem uzaludnosti; izabrali su vođu koji će komunicirati sa lokalnom policijom i apelovati na humanitarne organizacije da donesu hranu i vodu. Ali mala pomoć je stigla zbog blokada puteva širom grada.

Moris se trudi da mali kutak svoje porodice održi čistim, pere se pod vodom koju mora da hoda 20 minuta da bi je doneo. Ali niko u njenoj porodici nema dovoljno hrane, pa čak ni prostora za kuvanje. Žive od onoga što nađu. Čak se i menta može računati kao obrok. Na dan kada je razgovarala sa CNN-om, uopšte nije jela.

Foto: EPA

Niko nikome ne veruje

Pored poteškoća u svakodnevnom preživljavanju, pojedini štićenici kampa kažu da su svesni da je doček izlizao i da se odnosi sa komšijama pogoršavaju. Došlo je do sukoba sa meštanima koji su bili željni da se pridošlice raziđu, plašeći se da bi priliv stranaca mogao da privuče pažnju bandi.

Predviđajući posledice oskudnih resursa i pogoršanja nasilja, Međunarodna organizacija za migracije je više puta upozoravala na pogoršanje „klime nepoverenja“ na Haitiju koja bi mogla da naruši tradicionalne mreže socijalne zaštite, ostavljajući ljude bez izlaza.

„Visoki nivoi nesigurnosti stvaraju klimu nepoverenja između određenih zajednica domaćina i raseljene populacije, čime se pogoršava socijalna kohezija“, navodi se u izveštaju iz avgusta 2023. godine, u kojem se takođe navodi da sve više raseljenih Haićana završava u takvim kampovima umesto da se oslanjaju na prijatelje. i porodica.

Foto: EPA

Mala škola u kojoj živi Moris je već puna. Ali svakim danom im se pridružuje sve više ljudi iz drugih delova grada, što dodatno opterećuje ono malo resursa koje lokacija može da ponudi - septička jama u zgradi je puna, a toaleti su uklonjeni, rekao je jedan stanovnik za CNN. Rezervoar za vodu je skoro prazan.

Danas, 1.575 ljudi živi ovde praktično na otvorenom, samo šačica u poređenju sa više od 360.000 raseljenih širom zemlje, prema Međunarodnoj organizaciji za migracije.

Bande iz Port-o-Prensa već godinama terorišu česte otmice, mučenja i silovanja. Ali danas, dok se haićanska elita prepire oko sastava predsedničkog saveta za tranziciju — a međunarodna zajednica i dalje ne želi da interveniše — razgovor o političkom rešenju zvuči više nego ikad kao pusta želja sve dok se svake noći odzvanjaju pucnji.

Proliferacija policije, bandi i civilnih kontrolnih punktova, u međuvremenu, deli glavni grad Haitija na više oblasti. Jedina stvar koju svi dele je trauma.

Mari-Suze Sen Šarl (47) kaže da su njeni sinovi previše uplašeni nasiljem koje je u toku da bi je čak posetili u bolnici, gde se oporavlja od pucnjave 1. marta u kojoj joj je noga slomljena. Napadnuta je dok se vraćala sa posla.

Jedan sin (17) je takođe ranjen i nalazi se u drugoj bolnici. Ostali njeni sinovi - od 8 i 13 godina - odbijaju da napuste kuću. Nije sigurna da li uopšte imaju šta da jedu. „Plaše se ulice. Ne žele ni da dođu da me vide. Previše su uplašeni da izađu“, rekla je za CNN iz bolničkog kreveta.