Šokantna poruka iz Hrvatske za Ukrajinu! Ovo nije dobro... Svi čekaju da Tramp okonča rat, ali onda kreće nešto još opasnije!

Sukob između Rusije i SAD u Ukrajini je posledica američke višedecenijske spoljnopolitičke strategije slamanja ruske nezavisnosti i smeštanja Rusije u okvire koje je za nju napravio Vašington, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".

Zapad je ovaj pravac delovanja prema Rusiji zauzeo ubrzo nakon raspada SSSR-a, još u vreme administracije presednika Bila Klintona.

Nema sumnje da će ovaj sukob trajati još dugo, čak i u slučaju da na američkim izborima u novembru pobedi Donald Tramp. Sa pobedom Trampa rat u Ukrajini će se, po svoj prilici, završiti, ali će nakon toga uslediti dugo razdoblje novog hladnog rata, za koji će ceh plaćati Evropa.

Drugim rečima, sa dolaskom Trampa, ništa bitno se neće promeniti. Za povratak u nekakvu normalu biće potrebne duboke promene unutar američkog centra donošenja ključnih odluka, ali za to su potrebne godine.

Rusija je sa svoje strane nedavno izjavila da je odmah spremna da započne tu saradnju, ali isključivo na ravnopravnim osnovama. S obzirom na to da tako nešto za SAD i EU za sada nije prihvatljivo i da neće biti još dugo, jasno je da, nakon stabilizacije ukrajinske krize, do koje će, pre ili kasnije, ipak doći, sledi "Hladni rat 2.0."

Putinova izborna pobeda je neupitna. Rusija je donela odluku da pokaže neophodno nacionalno jedinstvo i da se okupi oko svog vođstva. To je čitava istina o ruskim izborima.

Upravo tu je nastao problem za Zapad. Da li treba priznati ove izbore ili ne, proglašavajući ih farsom?

Prvi su pred rudo istrčali Nemci, saopštavajući da Nemačka neće priznati legitimitet ruskih izbora. Međutim, pragmatični Amerikanci su bili znatno oprezniji, pa su tako, istina vrlo oštro, kritikovali Putinovu izbornu pobedu, ali nisu izjavili da neće priznati izbore. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je izjavio da je Putinova pobeda realnost.

Vašington dobro zna da će, kada jednom dođe do razgovora o rešenju ukrajinskog konflikta, na čelu Rusije i dalje biti Putin.

Nesnalaženje Zapada u ukrajinskom konfliktu

Najbolji primer nesnalaženja Zapada u ukrajinskom konfliktu iznela je italijanska "Republika", u tekstu od 19. marta, u kome se izveštava da je američki Stejt department blokirao predlog zajedničke izjave G7 "o ruskim izborima kao farsi" i da je takva formulacija za Vašington neprihvatljiva.

Zapad će morati da računa na Putina pre svega zbog ukrajinskog konflikta, ali opcije za Kijev postaju sve mračnije.

Od američke vojne pomoći Ukrajini neće biti ništa. Ako te pomoći i bude, ona će biti znatno manja od 60 miliradi dolara. Vašingtonu su ta sredstva preko potrebna za obuzdavanje Kine.

Glavni deo tereta ukrajinskog rata na svoja će pleća da preuzme Evropska unija. O tome se u Evropi nerado govori, jer EU ima već previše i ekonomskih i političkih problema.

Teško je poverovati i da je prošlonedeljno pokretanje napada na pogranični ruski grad Belgorod bila samostalna odluka Kijeva. Zapravo, ovde se radilo o obimnoj kopnenoj operaciji, sa oko 3.000 vojnika, uz korišćenje tenkova i oklopnih vozila.

Foto: Reuters

Ove jedinice su za svega nekoliko dana pretrpele velike gubitke, a pokušaji proboja nisu uspeli. Cilj Kijeva je bio da sa rastereti već iscrpljena ukrajinska vojska. Glavni deo ovih snaga činili su pripadnici takozvane Ruske dobrovoljačke garde.

Ovom treba dodati i Makronove izjave i slanju francuskih snaga u Ukrajinu, koje su odbacile sve ključne zemlje NATO-a. Ipak, jasno je da Makronove izjave ne dolaze tek tako.

Zamenik predsednika ruske Dume Pjotr Tolstoj izjavio je da Rusiju "nije briga za Makrona". "Sve (francuske vojnike) ćemo pobiti, u to možete biti sigurni", dodao je. Na pitanje da li se Rusija boji francuskog nuklearnog oružja, Tolstoj je rekao da "Francuska ima samo 200 nuklearnih projektila."

Bilo kako bilo, Rusija je na ukrajinske napade na Belgorod odgovorila izuzetno oštro. Nakon više od mesec i po dana ponovo je izvršila snažni raketni napad na ciljeve u Kijevu i Harkovu.

Već idući dan usledili su masovni napadi i  na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Prema ruskim izvorima, inostrani stručnjaci i vojni obavještajci koji su sudelovali u napadima na regiju Belgorod likvidirani su upravo u Harkovu.

Ali, tu još nije kraj ukrajinskim mukama.

Prelomna i najopasnija faza rata u Ukrajini

Prošle je nedelje rusko Ministarstvo obrane objavilo i vest o početku serijske proizvodnje navođenih avio-bombi FAB-3000. Radi se o bombi teškoj tri tone, zastrašujuće razorne moći. Poslednjih meseci Rusi masovno koriste modificirane avio-bombe FAB iz sovjetske ere, kojima je dodat navigacijski modul, zbog čega je znatno povećana njihova preciznost.

Do sada su Rusi koristili njihove manje varijante od 250, 500 i 1.500 kilograma, koje na fronu već seju strah i paniku.

Još je zanimljivija izjava ruskog ministra obrane Sergeja Šojgua, koji je rekao da će Rusija do kraja ove godine formirati dve nove armije, 14 divizija i 16 brigada. S druge strane, ukrajinska armija ima najveći problem sa mobilizacijom, rotacijom snaga i obnovom kadrova.

Foto: Foto: Printscreen, Shutterstock

Osim toga, Šojgu je najavio i ubrzanu izgradnju rečne flotile. Pojedini ruski vojni analitičari su to odmah povezali sa rekom Dnjepar, koja Ukrajinu fizički deli na istočni i zapadni deo. Čemu bi inače služio ubrzani razvoj rečne flotile, kada Rusija ima dugačku rečnu granicu samo na sibirskoj rijeci Amur sa NR Kinom, sa kojom sigurno ne namerava da ratuje? Očigledno, za predstojeće borbe na reci Dnjepar.

Ono o čemu ruski državni vrh otvoreno govori nakon najnovijih napada na Belgorod jeste i potreba stvaranja tampon zone oko novih ruskih regija na tlu Ukrajine. To može značiti i nove napade na Harkov, kao što je bilo i na početku ovog sukoba, u jesen 2022.

Kako piše "Geopolitika njuz", i Kijevu i Zapadu bi bilo najbolje da što pre sedne za pregovarački sto sa Rusijom. Naravno, pod uslovom da je Moskva za tako nešto spremna.

Ti pregovori bi trebalo da liče na čuvenu konferenciju na Jalti, iz februara 1945. Na takvoj konferenciji Rusija i Zapad bi mogle da podele interesne sfere. Pre ili kasnije, to će i dogoditi, jer bi sve ostalo vodilo u kataklizmu.

U međuvremenu, rat u Ukrajini ulazi u svoju najopasniju i prelomnu fazu, zaključuje Meter, a to je postalo izvesno nakon terorističkog napada na moskovski "Krokus siti hol".