Hitno! Evropa ubrzano gradi skloništa! Ruska ofanziva užasnula sve: Najgori scenario pred vratima!

Napredovanje ruske vojske na ukrajinskom frontu, kao i rat između Izraela i Palestine, doveo je do povećanog interesovanja za antinuklearna skloništa na teritoriji Italije, kao i u drugim zemljama. I mada u zemlji postoje skloništa protiv vazdušnih napada, izgrađena još u Drugom svetskom ratu, u ovoj zemlji nisu projektovana skloništa u slučaju nukleranih napada.

Italijanski mediji objavljuju da ne postoji nikakav dokument, niti lista ili mapa sa informacijama o takvim skloništima, kao što ne postoji nikakav zakon kojim bi se regulisalo postojanje takvih skloništa, kao što postoji u Švajcarskoj.

No, građani po zakonu imaju pravo da ih naprave u svojoj kući kao podrume ukoliko im opština dâ dozvolu za to, te da ispune određene zahteve poput toga da bunker mora da ima dva ulaza, jedan za ventilaciju vazduha, a drugi za osobe, zidovi moraju da budu od armiranog betona širine najmanje 30 centimetara, a vrata treba da budu od cementa ili gvožđa, debljine najmanje 20 centimetara i treba da se otvaraju ka spolja.

Posebna pažnja mora da bude usmerena ka izgradnji ventilacionog sistema koji treba da bude u stanju da spreči ulazak bilo kakvih štetnih materija, kao i svega onoga što može da ošteti zalihe hrane i nameštaj.

Koliko je moguće ostati u atomskom skloništu

U slučaju atomske eksplozije, ono što savetuju stručnjaci jeste da se ostane u skloništu bar pet dana, a na pitanje koliko vremena je moguće preživeti u jednom takvom bunkeru, odgovor je da zavisi o kakvom se skloništu radi.

Naime, postoje deluks skloništa koja koštaju milione evra i u kojima cele porodice mogu da prežive mesecima, a da ne izađu napolje.

U onima koji ne spadaju u luksuznu kategoriju moguće je preživeti u zavisnosti od količine zaliha hrane i vode, a savet je da ta količina bude dovoljna bar za mesec dana.

Cena bunkera u Italiji

Samo osobe sa dubljim džepom mogu sebi da priušte izgradnju atomskog skloništa.

Prvo je potrebno imati prostor pod zemljom, što je komplikovano ukoliko se živi u gradovima.

Kvadratni metar košta minimalno od 1.200 do 3.000 evra.

Antinuklearna skloništa u svetu

U SAD postoje moderni bunkeri, potpuno opremljeni u slučaju bilo kakvog rata, biološkog ili radiološkog napada, te epidemija.

Postoje čitava naselja opremljena na najvišem tehnološkom nivou.

Švajcarska poseduje više od 360.000 bunkera izgrađenih ispod zgrada i privatnih kuća, kojima je moguće dodati više od 5.100 javnih skloništa i mogu da posluže građanima koji iz nekog razloga nemaju bunker u zgradi ili kući u kojoj stanuju da se sakriju od napada.

Radi se o evropskom rekordu kada su skloništa u pitanju, a jedine zemlje koje se u tom smislu približavaju Švajcarskoj su Švedska (70 odsto populacije) i Finska (62 odsto).

Austrija ima skloništa koja mogu da zaštite 30 odsto populacije, a Nemačka svega tri odsto.

Mnogi od ovih skloništa u Švajcarskoj datiraju iz Drugog svetskog rata, iako je većina njih izgrađena nakon što je donet federalni zakon o bezbednosti stanovnika iz 1963. godine (kada je bio u toku Hladni rat), a koji putem dva člana predviđa da svaki stanovnik mora da ima mesto na koje može da se skloni u najbržem roku u blizini vlastitog doma, kao i da vlasnici zgrada moraju da izgrade u novim zgradama već uređena skloništa.

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje i luksuzna skloništa sa bazenima, teretanama i svim ostalim komfornim stvarima.

Njih gradi agencija za nekretnine „Survival Condo“ koja je od 2012. pretvorila jedno skladište u sklonište sa pet zvezdica u skrivenoj zoni u Kanzasu. Ovakve zgrade nazivaju „Kondominijumi apokalipse“, koji mogu da prime 75 osoba koje su kupile sklonište od kataklizmi, pandemija, terorističih napada i nuklearnog napada.

U njemu je moguće preživeti pet godina, svaki stan košta između 1,3 i 1,5 miliona evra, a može da izdrži eksploziju od 20 kilotona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.