Šok poruka iz Hrvatske: Putin je ovo odlučio! Svet i Ukrajina nisu spremni za sledeći manevar Rusije!

Zbog prilično naivnog uverenja da će ga od Rusije štititi zapadni saveznici, Kijev se sada našao pred izborom između rizičnog nastavka borbe ili otpočinjanja teških pregovora sa Moskvom, u kojima će Ukrajina morati da se odrekne teritorija, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".

Nakon prošlogodišnje neuspešne protivofanzive, ukrajinski politički i vojni vrh je, zbog sve većeg nedostatka municije i problema sa popunom trupa, primoran da se od ofanzivnih vojnih operacija okrene odbrani.

Na to su primorani i zbog zahteva zapadnih saveznika, koji se plaše iscrpljivanja ukrajinskih snaga. Jasno da u sukobu sa Rusijom Ukrajina više ne može da očekuje ništa dobro. To će otvoriti nove mogućnosti za ruske napade i za pokretanje ruske ofanzive velikih razmera. Ali, ovoga puta sa iscrpljenim i demoralisanim ukrajinskim snagama.

U Ukrajini naglo raste otpor mobilizaciji. Štaviše, čudno je da Ukrajina već mesecima ne uspeva da donese novi zakon o mobilizaciji. Vlasti se očigledno boje da bi snižavanje starosne granice (koja sada iznosi 27 godina) izazvalo veliki otpor javnosti.

S tim je u vezi i smena komandanta generalštaba Valerija Zalužnog. Na mesto Zalužnog, Zelenski je postavio sebi mnogo poslušnijeg generala Aleksandra Sirskog, koji je obećavao oslobađanje Bahmuta i uspešnu odbranu Avdejevke. Ali, nijedno od svojih obećanja nije ispunio.

Iscrpljivanje ukrajinskih snaga, gomilanje ruskih trupa

Problem sa nedostatkom ljudstva za Kijev je veći od nedostatka municije. Ukrajinske snage osećaju snažan zamor posle dugog boravka na frontu, jer su mnogi Ukrajinci na frontu još od početka rata, koji je ušao u treću godinu. I sada, zbog svoje gluposti, naglašava Meter, Kijev nastoji da čitavu Evropu uvuče u rat sa Rusijom.

Cilj Kijeva je da izgradi čvrste odbrambene linije po uzoru na čuvenu liniju Surovikina. Na liniji Surovikina, dugoj više od 1.200 kilometara, ukrajinske snage doživele su strahovit poraz. Cilj ukrajinske protivfanzive bio je da izvrše brzi prodor do Azovskog mora i Krima, a takav proboj bi naterao Moskvu na pregovore, ali pod zapadnim uslovima.

Već na samom početku, nova odbrambena strategija Ukrajine naišla je na velike probleme. Neočekivano brzi pad najjače ukrajinske utvrde Avdejevke u februaru ukazao je na velike propuste u planiranju. Osim toga, zapadno od Avdejevke nisu izgrađeni čvrsti odbrambeni položaji, jer je vojni i politički vrh očigledno verovao da Avdejevka ne može da padne.

Nakon što je Kijev u tu zonu prebacio nove snage, rusko napredovanje je privremeno usporeno. Ipak, poslednjih dana, usled snažnih ruskih napada i zauzimanja novih strateških položaja, preti raspad i te nove ukrajinske linije odbrane.

Slično stanje je i zapadno od grada Bahmuta, gde se već danima vode snažne borbe za ključne visinske tačke, koje osiguravaju ulaz u strateški važan grad Časov Jar. Ruska vojska je već u njegovim predgrađima.

Foto: Reuters

Šta će doneti tolika koncentracija na tako malom prostoru, nije teško pogoditi. Rusi su već korištenjem avio-bombi FAB promenili ravnotežu na liniji fronta. Pad Časovog Jara doneo bi još dramatičniju promenu, uz pretnju zauzimanja poslednje velike aglomeracije Slavjansk-Kramatorsk i napredovanja prema reci Dnjepar.

To bi zahtevalo hitno prebacivanje ukrajinskih snaga koje sada obezbeđuju granicu sa Belorusijom, štite Kijev, Harkov i Odesu, a to je krajnje rizičan potez. Rusi su, i prema zapadnim analitičkim izvorima, u zonama uz granicu sa Ukrajinom stacionirali oko 100.000 vojnika, što uz oko 400.000 koje su već na frontu čini više nego respektabilnu silu.  

Kako je prošle nedelje pisao američki "Politiko", zvaničnici u Kijevu se plaše da se ukrajinska vojska ne ukopava dovoljno brzo i da ne gradi dovoljno snažne odbrambene utvrde koje bi mogle da izdrže očekivanu rusku ofenzivu.

Vojni analitičari britanskog Kraljevskog instituta (RUSI) upozorili su da se inženjerija pokazala kao jedna od najsnažnijih grana ruske vojske. Ovaj britanski institut postavlja i veoma mučno pitanje po vlasti u Kijevu: imaju li Ukrajinci dovoljno vremena da izgrade nove linije odbrane?

A svemu treba dodati i stari problem sa korupcijom u Ukrajini.

Sledi žestoka odmazda za teroristički napad u Moskvi od 22. marta

Nad Kijev se nadvija i pretnja ruske odmazde zbog krvavog terorističkog napada u Moskvi 22. marta.

Prošlonedeljna izjava direktora ruskog FSB generala Aleksandra Bortnikova i sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa, da je organizator tog terorističkog napada bez sumnje Ukrajina, a da se za nalogodavcem još uvek traga, ne daju razlog za bilo kakav optimizam u Kijevu.

I na Zapadu se tvrdi da će obavezno uslediti ruski odgovor za ovaj teroristički napad.

Najverovatnije je da će pravi ceh za teroristički napad platiti Ukrajina. Moskva već mesecima optužuje Kijev da organizuje terorističke napade u Rusiji, a i sami ukrajinski obaveštajni zvaničnici su se hvalili ovakvim napadima i najavljivali nove.

Ovo su za Ukrajinu očigledno presudni dani

Jasno je da ja rat u Ukrajini zapravo sukob dve nuklearne supersile: SAD i Rusije, i da su svi samo puki posmatrači ovog globalnog sudara, od čijeg ishoda će zavisiti izgled novog sveta, koji se upravo stvara.

Za sada, Ukrajina trpi nikad žešće ruske vazdušne napade po čitavoj teritoriji, najviše po energetskoj i vojnoj infrastrukturi. Šta će se desiti ako se, posle završetka istrage, Rusija usmeri na centre političkog odlučivanja u Ukrajini? Da li će SAD uopšte reagovati na to, posebno zato što su sve više zaokupljene predstojećim izborima.

Jedini realni izlaz bio bi komprimis ove dve supersile. Ipak, kako zaključuje Meter, ako imamo u vidu odnose snaga, čak i laiku je jasno da jedini istinski gubitnik u ovoj prljavoj geopolitičkoj utakmici može da bude jedino Ukrajina.