• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer
author image
Informer.rs

Novinar

18.05.2024

23:15

Britanija otima, ne pita! Kipar preko 60 godina ne može da se reši Engleza!

Shutterstock

Vesti

Britanija otima, ne pita! Kipar preko 60 godina ne može da se reši Engleza!

Podeli vest

Akrotiri i Dekelija su britanske prekomorske teritorije na ostrvu Kipar koje je Velilka Britanija sporazumom učinila delovima svoje teritorije na samom kiparskom ostrvu gde je podigla vojne baze koje su i dan danas u funkciji.

Oblasti suverenih baza su stvorene 1960. Londonskim i Ciriškim sporazumom, kada je Kipar stekao nezavisnost od Britanske imperije, kao što su Ujedinjene nacije zabeležile 1960. kao ugovor 5476.

Ujedinjeno Kraljevstvo je želelo da zadrži suverenitet nad ovim oblastima, jer je to garantovalo korišćenje britanskih vojnih baza na Kipru, uključujući RAF Akrotiri, i garnizon britanske vojske.

Važnost baza za Britance zasniva se na strateškoj lokaciji ostrva, na istočnoj ivici Mediterana, blizu Sueckog kanala i Bliskog istoka i mogućnost korišćenja baze RAF-a kao polaznog mesta za vojne avione i obuku.

Garnizonski oficirski okršaj u Dekeliji, u julu i avgustu 1961. godine došlo je do serije bombaških napada na cevovod koji je navodio svežu vodu do oblasti suverene baze Dekelija.

Gasovod je dvanaest puta probijan eksplozijama.

Foto: Vikipedija/Printskrin

 

Početkom 1970-ih, SAD su izgradile radar iznad horizonta pod nazivom Kobra Šu, koji je mogao da posmatra operacije aviona i testiranja raketa u južnoj Rusiji.

Ovim je upravljao RAF u ime američkih vazduhoplovnih snaga.

To je pojačalo raniji britanski sistem izgrađen ranih 1960-ih pod nazivom Projekat Sandra.

Upotreba baze u SAD je bila skrivena od kiparske vlade zbog njihove osetljivosti.

A 1974. godine, nakon vojnog udara kiparske nacionalne garde, Turska je izvršila invaziju na sever Kipra, što je dovelo do uspostavljanja međunarodno nepriznate Turske Republike Severni Kipar.

Foto: Vikipedija/Printskrin

 

To nije uticalo na status baza.

Kiparskim Grcima koji su bežali od turskih snaga bilo je dozvoljeno da putuju kroz zonu suverene baze Dekelija i data im je humanitarna pomoć, dok su oni iz Ahne osnovali novo selo koje je još uvek u oblasti suverene baze Dekelija.

Tursko napredovanje je zaustavljeno kada je stiglo do ivice oblasti suverene baze Dekelija da bi se izbegao vojni sukob sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Foto: Vikipedija/Printskrin

 

U oblasti suverene baze Akrotiri postavljen je izbeglički kamp sa šatorima u „Srećnoj dolini“ (deo kantona Episkopi) za smeštaj kiparskih Turaka koji su bežali iz Limasola i sela koja okružuju ovu oblast, sve dok 1975. nisu proterani iz RAF Akrotiri preko Turske do severnog Kipra.

Neke izbeglice kiparskih Grka ostaju smeštene na zemlji u delovima sela Trahoni i Kolosi koji spadaju u oblast suverene baze Akrotiri.
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom
Srbija

Roglić: Srbija dobila pristup fondovima za završetak zbrinjavanja otpada sa živom

Načelnica Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu zaštite životne sredine Sonja Roglić izjavila je danas da je za Srbiju veoma značajno što je parlament ratifikovao Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, jer je na taj način Srbija dobila pristup fondovima iz kojih će se finansirati odgovarajuće zbrinjavanje otpada sa živom.

22.12.2024

13:52

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set