Borba za plemeniti metal! Pozadina intervencije Francuske 'na drugom kraju sveta, može li licemernije!

Nemiri u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Pacifiku, otkrili su sukob oko nikla koji bi, uz podršku Pariza, trebalo da igra važnu ulogu u evropskoj proizvodnji baterija za električna vozila. Nova Kaledonija je na petom mestu u svetu po rezervama nikla, metala koji se uglavnom koristi u proizvodnji nerđajućeg čelika, ali i baterija za električna vozila.

Prekomorska teritorija je 2023. godine bila treći proizvođač nikla u svetu. Nikl se kopao na arhipelagu od 19. veka kada ga je kolonizovala Francuska. Sedamdesetih godina prošlog veka procvat industrije privukao je strance na ostrva, što je izazvalo sukobe između Pariza i pokreta za nezavisnost, koji je nastao među autohtonim stanovništvom Kanaka.

Sporazum iz 1998. je ublažio tenzije, ocrtavajući put ka autonomiji za ostrva i ograničavajući pravo glasa na Kanake i doseljenike koji su živeli u Novoj Kaledoniji pre te godine. Bilo je moguće i održavanje referenduma o nezavisnosti, koji je do sada u tri navrata pokazao da većina stanovništva ne voli tu opciju.

Međutim, stranke koje se zalažu za nezavisnost bojkotovale su izbore 2021. godine, bacivši senku na legitimnost rezultata.

Novi talas nemira pokrenuo je francuski predlog za izbornu reformu u Novoj Kaledoniji, koja bi ojačala položaj francuskih doseljenika. Danas Kanaci čine 41 odsto stanovništva Nove Kaledonije, dok stanovnici evropskog porekla, uglavnom Francuzi, čine 24 odsto.

Francuska vlada koju je nedavno predložila Pariz je u međuvremenu dovela u pitanje legitimnost rezultata.

Glavni proizvođači nikla u Novoj Kaledoniji su Koniambo Nickel (KNS), Proni Resources Nev Caledonia (PRNC) i Societe Le Nickel (SLN), sa sopstvenim pogonima za preradu i zapošljavaju oko 13 hiljada radnika, uključujući dobavljače.

KNS je u vlasništvu severne provincije Nove Kaledonije i globalne rudarske kompanije Glencore, PRNC ima nekoliko akcionara, uključujući trgovca robom Trafigura, dok je istorijski proizvođač nikla u Novoj Kaledoniji SLN u većinskom vlasništvu francuske rudarske grupe Eramet.

Većina rudnika je prestala da radi, SLN je prijavio štetu od požara i sveo proizvodnju u pogonu za preradu na minimum.

Nemiri su podstakli rast cena nikla na Londonskoj berzi metala, koja je prošle nedelje dostigla devetomesečni maksimum od 21.365 dolara po metričkoj toni. U četvrtak je metrička tona nikla za isporuku u avgustu koštala 20.675 dolara.

Cene su normalizovane zahvaljujući povećanju ponude iz Indonezije, koja je prošle godine zauzela polovinu svetskog tržišta, dok tri rudarske kompanije iz Nove Kaledonije već deceniju gomilaju gubitke, oslanjajući se na finansijsku podršku akcionara i francuske države.

Francuska je od 2016. do 2023. obezbedila 700 miliona evra pomoći proizvođačima nikla u Novoj Kaledoniji, a sada pregovara o novom paketu, koji bi ih obavezao da snabdevaju evropske proizvođače baterija. Ali razgovori su zaustavljeni zbog pogoršanja odnosa između zagovornika nezavisnosti i lojalista.

Pariz nudi stotine miliona evra vladinih kredita i energetskih subvencija, kao i obnovu rudarskih dozvola, izvoz i energetsku infrastrukturu. Rudarske kompanije u Novoj Kaledoniji opterećene su visokim troškovima energije i rada i tehničkim problemima.

Zagovornici nezavisnosti protive se izvozu neprerađenog nikla i u suprotnosti su sa SLN, koja želi da poveća zalihe. Eramet i Glenkor su prošle godine odlučili da obustave investicije pošto su cene nikla pale.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.