Posle serije misterioznih požara i napada na infrastrukturu širom Evrope, bezbednosne službe su podigle nivo gotovosti zbog pretnje sabotažama koje navodno orkestrira Kremlj.
Evropske obaveštajne agencije upozorile su svoje vlade da Rusija planira sabotažne operacije širom Starog kontinenta kako bi destabilizovala Zapad i oslabila podršku Ukrajini.
Zabrinutost zbog hibridnih ruskih napada postala je tolika da je o tom pitanju razgovarano na samitu ministara spoljnih poslova i odbrane u Briselu ove nedelje sa holandskim, estonskim i litvanskim zvaničnicima bezbednosti, koji su upozorili na ranjivost infrastrukturnih sistema u državama EU.
Holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren rekla je na sastanku u Briselu da Rusija pokušava da zastraši zemlje NATO čineći zemlje članice EU ranjivim.
- Da, mi smo ranjivi. Mislim da smo svi ranjivi jer imamo vitalnu infrastrukturu. Imamo infrastrukturu na morskom dnu, imamo infrastrukturu za snabdevanje strujom, vodom, ranjivi smo na sajber napade. Sada u nekoliko evropskih zemalja vidimo da Rusija pokušava da nas destabilizuje i zastraši. Mislim da je to način na koji su Rusija i Sovjetski Savez delovali kroz noviju istoriju. U stvari, u 75 godina NATO-a, često smo to viđali - rekla je ona.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je uperio prst u Moskvu.
Foto: Foto: Shutterstock, Reuters
- Nekoliko osoba optuženih za podmetanje požara ili sabotažu uhapšeno je širom Severnoatlantskog saveza i zemalja saveznica NATO. Vidimo da je pojačana ruska obaveštajna aktivnost u toku širom Alijanse. Zato smo mnogo oprezniji - rekao je nedavno Stoltenberg.
Početkom maja, NATO je objavio saopštenje u kojem se navodi da je ruska obaveštajna služba GRU pokrenula sajber napade na ključnu infrastrukturu u Nemačkoj, Češkoj, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj i Švedskoj. Ove zemlje su među najglasnijim kritičarima Rusije i najodaniji saveznici Ukrajine u Evropi. Veruje se da GRU ima 20 do 40 obaveštajnih službenika na terenu samo za ove operacije.
Prošle nedelje, poljske vlasti su uhapsile devet osoba u vezi sa sabotažom koja je navodno izvršena po nalogu ruskih službi. Zločini su uključivali premlaćivanje, podmetanje požara, a istražitelji još ispituju da li je Rusija umešana u požar u tržnom centru u Varšavi.
Slični incidenti su se desili i drugde u Evropi. U Ujedinjenom Kraljevstvu, dvojica muškaraca optužena su da su zapalili skladište u kome se nalazila pomoć namenjena Ukrajini, navodno delujući u ime Rusije. U Švedskoj, bezbednosne službe istražuju niz iskakanja vozova iz šina, sumnjajući u rusku sabotažu. Služba bezbednosti Estonije optužila je ruske operativce da su napali automobil ministra unutrašnjih poslova i automobil novinara.
- Angažovali su 10 ljudi da napadnu automobil ministra unutrašnjih poslova i novinara. Ovo je normalno ponašanje Rusije. Žao nam je što to moramo da kažemo, ali moramo da shvatimo da je Rusija sve agresivnija prema evropskim zemljama, ali i prema zemljama NATO-a - rekao je na samitu u Briselu estonski ministar odbrane Hano Pevkur.
Prošlog meseca, dvojica nemačko-ruskih državljana uhapšena su pod sumnjom da su planirali sabotažne napade, uključujući napade na vojnu bazu u Bavarskoj. Francuska je takođe upozorila na potencijalnu rusku sabotažu u vojnim bazama. Ranije ove nedelje, nekoliko škola u Atini evakuisano je nakon pretnje bombom.
Zbog pojačanih napada, zemlje EU upozoravaju svoje institucije da budu oprezne. Litvanski Nacionalni centar za upravljanje krizama takođe je upozorio kompanije, uključujući tržne centre i organizacije koje podržavaju Ukrajinu, da povećaju budnost. Holandski nacionalni centar za bezbednost i borbu protiv terorizma takođe je upozorio na rizik od subverzivnih operacija u Holandiji, uključujući špijunažu i pripremu za sabotiranje ključne infrastrukture.
Eksperti obaveštajnih službi upozoravaju da je Evropa u sve većoj opasnosti od ruske sabotaže koja ima za cilj povećanje ekonomskih troškova u zapadnim zemljama, političku destabilizaciju i smanjenje podrške Ukrajini. Upozoravaju i da se širom sveta aktiviraju ruske špijunske „ćelije za spavanje“, što bi moglo da izazove dodatne probleme za stabilnost Evrope.
Rusija je na neuobičajen način odgovorila na pretnju blizu njenih granica. Ovo mišljenje dele novinari iz Kine. Tokom proteklih nekoliko nedelja, Rusija je napravila značajan napredak u vojnoj, ekonomskoj i diplomatskoj sferi. Ova situacija izaziva veliku zabrinutost za Sjedinjene Države i njihove saveznike, oni su odlučili da izvrše jednu od najopasnijih provokacija u blizini ruskih granica.
Nekoliko eksplozija čulo se tokom noći na istoku Krima. Rusija tvrdi da je oborila nekoliko projektila velikog dometa ATACMS, koje su Sjedinjene Američke Države poslale Ukrajini. Lokalni Telegram kanali izvestili su o nizu eksplozija u gradu Kerču na istoku Krima tokom noći. Ruska nezavisna medijska kuća Astra izvestila je da se u gradu čulo "oko 20 eksplozija", pozivajući se na lokalno stanovništvo.
Rat će biti veoma dug, ali ne ovaj rat u Ukrajini, koji je Kijev već izgubio i čija je demotivisana vojska u rasulu, već će se uskoro otvoriti novi frontovi, od Kavkaza do Balkana, piše italijanski sajt "Elektomagacine".
Predsednik SAD Džozef Bajden sve je bliže odluci da dozvoli Oružanim snagama Ukrajine korišćenje američkog oružja za napade na rusku teritoriju, piše američki list „Njujork tajms“.
Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je bio protiv toga da se Ukrajini dozvoli da izvodi napade na teritoriju Rusije zapadnim oružjem, sada podržava tu ideju, piše „Politiko“, pozivajući se na izvor dobro upoznat sa stavom nemačke vlade.
NATO ima manje od 5 odsto kapaciteta protivvazdušne odbrane potrebnih za zaštitu istočne i centralne Evrope u slučaju intenzivnog napada, objavio je Fajnenšel tajms, pozivajući se na nekoliko izvora upoznatih sa poverljivim odbrambenim planovima alijanse, napravljenim 2023. godine.
Moskva ostaje otvorena za pregovore o Ukrajini, ali je reč o miru, a ne o primirju, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov za Sputnjik.
Naslov članka britanske novinarke i kolumnistkinje lista "Telegraph", Lize Hejzeldejn, o Ukrajini, u kojem je pesimistično procenila perspektive Kijeva u sukobu sa Rusijom, dva puta je promenjen u kratkom periodu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Vladivostoku da postoje šanse za mir u Ukrajini, ali da Moskva i Kijev pre svega moraju međusobno da postignu dogovor, dok druge zemlje mogu da pomognu u tom procesu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbio je da isključi mogućnost udara na objekte britanske vojne industrije na teritoriji Velike Britanije, odgovorivši uz osmeh da je pitanje da li bi takve fabrike mogle da postanu ruske mete – „vojna tajna“.
Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da može praktično odmah da organizuje novi sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali da to ne želi dok rat u Ukrajini ne bude pred završetkom i dok na stolu ne bude realna mogućnost sklapanja mirovnog sporazuma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin planirao je da se sastane sa direktorom CIA Džonom Retklifom tokom njegove tajne posete Moskvi 25. avgusta, ali je sastanak navodno otkazao nakon što je saznao šta je američki obaveštajac poručio ruskom rukovodstvu,
Sve obaveštajne procene dostupne Ukrajini i njenim partnerima pokazuju da ruski predsednik Vladimir Putin i dalje želi da nastavi rat, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Predsednik Rusije Vladimir Putin uveren je da će tokom predstojeće zime dokrajčiti Ukrajinu pojačanim pritiskom na Kijev, dok se istovremeno približava otvaranju još jednog fronta, tvrdi bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije Džon Retklif tokom tajne posete Moskvi predložio je održavanje trojnog sastanka predsednika SAD Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, objavio je Aksios pozivajući se na dva izvora upoznata sa razgovorima.
Rusija ulazi u period u kojem predsednik Vladimir Putin više nema dobar izlaz – nastavak specijalne vojne operacije donosi nove vojne i ekonomske troškove, dok bi njeno zaustavljanje moglo da bude protumačeno kao slabost, ocenio je direktor estonske Spoljne obaveštajne službe Kaupo Rosin u velikom intervjuu za britanski Telegraf.
Rusija navodno planira da tokom 2027. godine proizvede oko 10.000 novih raketa „Danj-T“, čime bi dobila još jedno masovno sredstvo za udare po Ukrajini – jeftinije od klasičnih krstarećih raketa, ali sa bojevom glavom od oko 135 kilograma i dometom do 500 kilometara.
Rusija je uverena da može vojno da dobije rat u Ukrajini i zbog toga pojačava pritisak upravo na najslabiju tačku Kijeva – sve ozbiljniji nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu, ocenio je austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajsner.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rusija je na neuobičajen način odgovorila na pretnju blizu njenih granica. Ovo mišljenje dele novinari iz Kine. Tokom proteklih nekoliko nedelja, Rusija je napravila značajan napredak u vojnoj, ekonomskoj i diplomatskoj sferi. Ova situacija izaziva veliku zabrinutost za Sjedinjene Države i njihove saveznike, oni su odlučili da izvrše jednu od najopasnijih provokacija u blizini ruskih granica.
Da se izbori održavaju u nedelju, Srpska napredna stranka (SNS) osvojila bi čak 47,2 odsto glasova, što znači da je na samoj ivici samostalnog osvajanja apsolutne većine, pokazalo je najnovije istraživanje agencije "Faktor plus".
Pokušaji blokaderskih medija i opozicionih propagandnih platformi da sastanak vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac sa predstavnicima američkog Biroa za borbu protiv narkotika predstave kao navodni sastanak sa "vrhom Trampove administracije", raskrinkani su do najsitnijih detalja.
Članica predsedništva SNS-a Milica Nikolić žestoko je potkačila i do nogu potukla blokadere koji preko društvenih mreža pokušavaju da provociraju građane Niša i prave cirkus pred najavljene proteste.
Nezapamćeni skandal i potpuno posnuće osnovnog kućnog vaspitanja odigrali su se u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, gde je deo takozvanih "elitnih" đaka i instruitanih blokadera pokazao svoje pravo, ružno lice.
Marija Pavković, ćerka pokojnog generala Nebojše Pavkovića, gostujući u Info jutru rekla je da je plakala dok je gledala scene sa aerodroma kada je avion sa telom generala Ratka Mladića stigao u Srbiju.
Informer televizija nastavila je celodnevnu dominaciju i u udarnom večernjem terminu - "Srpski dnevnik" bio je najgledanija televizijska emisija u Srbiji!
Televizija Informer bila je ubedljivo najgledanija tokom čitavog dana, a ogromnu pažnju publike privukao je program posvećen dolasku posmrtnih ostataka generala Ratka Mladića.
Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju gostujući u Info jutru govorio je o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, pa otkrio šta je njega privuklo da postane naš državljanin.
"Tojota Jaris" već godinama važi za jedan od automobila koji se kupuju kada su prioritet pouzdanost, mala potrošnja i jeftino održavanje, a činjenica da se danas može pronaći za oko 4.000 evra čini ga i te kako privlačnim izborom za one koji traže pouzdan polovnjak bez velikog ulaganja.
Crkva brvnara posvećena Svetom Đorđu u Takovu osim što je dragocena svetinja rudničko-takovskog kraja, ona je i mesto koje je ostalo upisano u istoriju moderne Srbije.
Šestogodišnji dečak iz Gornjeg Vakufa poginuo je u naselju Dražev Dolac, na području opštine Gornji Vakuf, u prevrtanju kvada, potvrdio je za "Avaz" portparol policije MUP-a Srednjobosanskog kantona Muamer Karadža.
Četiri osobe, među kojima su i dvojica trinaestogodišnjih dečaka, povređene su danas u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Pantelejskoj ulici u Nišu.
Film "Kum" pruža mnoge životne lekcije o moći, lojalnosti i porodici, koje su i danas relevantne za svakog ko želi da razume dinamiku uspeha i ljudskih odnosa.
Nezapamćeno i stravično višestruko ubistvo dogodilo se u gradu Atizapan de Saragosa u Meksiku, gde su vlasti u stanici policije i javnosti objavile jezive detalje masakra.
Američki glumac Nikolas Kejdž u predstojećem akcionom filmu "Fortitude" igra špijuna Duška Popova, po kome je britanski pisac Jan Fleming zasnovao lik čuvenog agenta Džejmsa Bonda.
Trend "feromonsko-maksirajućih" (pheromone-maxxing) aktivnosti se proširio na TikToku, u kojem tinejdžeri i mlađi muškarci izbegavaju tuširanje i dezodorans pre izlaska kako bi navodno bili privlačniji.
Barene paprike spadaju među one zimnice čiji nas miris i ukus odmah vraćaju u bakinu kuhinju. Nekada su se pripremale od prvih zrelih paprika koje bi stigle krajem leta, a ovaj tradicionalni recept i danas je omiljen u mnogim domaćinstvima.
Kineska tehnološka kompanija BajtDens , vlasnik platforme TikTok, obezbedila je kredit od 29,6 milijardi dolara (25,5 milijardi evra) od gotovo 30 banaka, koji će koristiti za finansiranje poslovanja i ulaganja u veštačku inteligenciju, objavio je danas Rojters.
Manekenka Stela Maksvel napravila je pravu pometnju na crvenom tepihu Filmskog festivala u Veneciji. Odevna kombinacija koju je ponela bila je glavna tema modnh kritičara.
Mirko Šijan, sin pevačice Goce Božinovske, i njegova supruga Bojana Rodić podelili su na svom Instagram profilu fotografije bazena u njihovoj vili u Surčinu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.