(FOTO) Istorijski poraz Makrona i Šolca! Narod kaznio ratnohuškačku politiku: Pogledajte sve rezultate izbora za Evropski parlament!
Podeli vest
Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament (EP) u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.
U Evropskom parlamentu, gde je izbornu noć pratilo oko 1.000 novinara, objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.
Belgijski premijer Aleksandar de Kro priznao je poraz svoje liberalne partije na izborima za federalne i regionalne parlamente i pozvao na što skorije formiranje nove vlade. Kako je najavio, on će danas podneti ostavku.
10.06.2024
07:40
Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.
Levičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.
Kada je reč o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske, 30 će imati krajnje desna grupa Identitet i demokratija, 14 liberalna grupa Obnovimo Evropu, a 13 Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D).
Ruske snage napreduju prema ostvarenju svog dugotrajnog cilja, zauzimanja strateškog ukrajinskog grada Časovog Jara, prema današnjim izveštajima obe zaraćene strane.
Marin Le Pen je i dalje zaštitno lice francuske krajnje desnice nakon pobede njene partije na izborima za Evropski parlament, ali njen 28-godišnji štićenik sve više krade pažnju. Najglasnije klicanje na skupovima u toku kampanje nije stiglo za Le Pen, već za harizmatičnog predsednika stranke Žordana Bardelu.
10.06.2024
06:40
Levica će imati osam poslanika, Evropska narodna partija (EPP) šest, a zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) pet. Pet poslanika će imati i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR).
Posle ubedljive pobede partije Marin Le Pen, Makron je neočekivano raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.
U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) - 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) 16,5 odsto.
Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Levica na sedmom mestu, sa 2,8 odsto.
Od 96 mesta Nemačke u EP, Evropska narodna partija (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Levica četiri.
Nemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.
Prvo mesto u Italiji zauzela je desničarska stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, sa 27,7 odsto, druga je socijaldemokratska Demokratska stranka sa 23,7 odsto, a treći populistički Pokret pet zvezdica sa 11,1 odsto. Konzervativci imaju 10,5 odsto, a krajnje desna Liga Matea Salvinija 8,0 odsto.
Italija daje 76 poslanika EP, od kojih će 23 pripasti grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR), a 19 socijaldemokratama. Deset poslanika dobila je EPP, sedam Identitet i demokratija, po tri liberali i zeleni, dok 11 ne pripada ni jednoj grupi.
U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.
Od 20 mesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.
U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista - 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.
Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Levica i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.
Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka - 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančesa su na drugom mestu sa 30,2 odsto.
Desničarska stranka Voks dobila je 10,4 odsto, krajnje leva koalicija Sumar 6,3 odsto, a levičarski Podemos 4,4 odsto glasova.
Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.
U Poljskoj je prvo mesto zauzela proevropska Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova, dok je opoziciona konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog dobila 33,9 odsto glasova, prema izlaznim anketama.
Poljska radikalna desnica, stranka Konfederacija, osvojila je 11,9 odsto glasova, a demohrišćanski Treći put, Tuskov partner u vladi, 8,2 odsto. Levica je dobila 6,6 odsto.
Od 53 evroposlanika Poljske, 20 je dobila EPP, 19 ECR, liberali tri, a socijaldemokrate dva. Devet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.
U Češkoj je na izborima za EP najviše glasova, 26,1 odsto, osvojila opoziciona stranka ANO bivšeg premijera Andreja Babiša, a druga je konzervativna koalicija Zajedno premijera Petra Fijale sa 22,3 odsto glasova.
Iznenađenje je uspeh nove vanparlamentarne radikalne desne stranke Zakletva i motoristi koja je na trećem mestu sa 10,3 odsto glasova, dok je parlamentarna radikalna desnica Sloboda i direktna demokratija osvojila 5,7 odsto glasova.
Među 21 poslanikom Češke u EP, najviše će biti liberala (7), a slede EPP (5) i ECR (3). Po jedan mandat dobili su Zeleni, Levica i krajnja desnica (ID), dok tri poslanika nisu u grupama.
Najviše glasova u Slovačkoj dobila je proevropska, liberalna stranka Progresivna Slovačka - 27,8 odsto, a druga je vladajuća partija Smer premijera Roberta Fica sa 24,8 odsto. Krajnje desna stranka Republika dobila je 12,5 odsto, levi Glas 7,2 odsto, a demohrišćani 7,1 odsto.
U EP će najviše Slovaka biti u grupi Obnovimo Evropu - šest, EPP će imati jednog evroposlanika, dok osam neće biti ni u jednoj grupi.
U Mađarskoj je prvo mesto ubedljivo zauzela vladajuća koalicija oko stranke Fides Viktora Orbana sa 43,8 odsto glasova, a opoziciona koalicija Tisa 30,6 odsto.
U EP će, od 21 mesta Mađarske, osam dobiti EPP, a dva S&D. Ostalih 11 mandata pripada strankama koje nisu ni u jednoj grupi, uključujući Orbanov Fides koji je izašao iz EPP kada mu je pretilo isključenje.
U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) - 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.
Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.
Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.
U Sloveniji je najviše glasova dobila opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, 31,8 odsto, dok je liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba dobio 21,7 odsto. Zeleni su dobili 10,1 odsto, dve demohrišćanske liste su dobile 7,8 i 7,5 odsto, socijaldemokrate Tanje Fajon 7,5 odsto, a Levica 4,4 odsto.
Od devet slovenačkih mesta u EP, šest je pripalo grupi EPP, dva liberalima i jedno zelenima.
U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa - 30 odsto, a druga je levičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.
U EP, gde Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Levici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mesta u novom sazivu.
U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga - 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.
Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.
Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.
Od stranaka u Rumuniji, koja ima 33 evroposlanika, 13 je pripalo socijaldemokratama, 12 grupi EPP, dva liberalima i jedan grupi ECR. Pet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.
U Portugaliji su socijalisti dobili 31,4 odsto glasova, konzervativci 30,6 odsto, liberali 9,8 odsto, a krajnja desnica 9,2 odsto.
Od 21 poslanika Portugalije u EP, po sedam imaju EPP i S&D, liberali, krajnja desnica i Levica po dva, a zeleni jednog.
Od 21 mesta Švedske, po pet imaju EPP i S&D, po tri liberali, zeleni i ECR, a dva Levica.
U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi Obnovimo Evropu, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Levica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.
Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Levica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.
Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.
Potez francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je raspustio skupštinu i najavio da će raspisati parlamentarne izbore kasnije ovoga meseca, nakon što ga je na izborima za Evropski parlament (EP) pobedila krajnje desničarska stranka Marin Le Pen, izazvao je reakcije vodećih francuskih političara.
Dozvola Sjedinjenih Američkih Država ukrajinskim oružanim snagama da izvode napade duboko unutar Rusije neće promeniti tok konflikta, izjavio je bivši britanski diplomata i bivši agent MI6 Alaster Kruk u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Pentagon bi trebalo da obrati pažnju na izuzetno uspešno iskustvo Rusije u primeni sredstava za radioelektronsku borbu (REB) i aktivnije razvija ovu oblast u Oružanim snagama SAD, piše agencija Bloomberg.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Navodno predviđanje bugarske mističarke Baba Vange za 2025. godinu izazvalo je strah i paniku širom sveta. Njene reči upozoravaju na dramatične promene koje mogu zahvatiti svet i promeniti tok ljudske istorije, dok će Evropa, prema njenim proročanstvima, pretrpeti najteži udarac.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio je da je Moskva spremna da učini sve da Amerikanci i stanovnici zapadnih zemalja ne troše novac na izgradnju bunkera.
Evropske zemlje nisu shvatile poruku koju im je poslala Rusija, testirajući u borbenim uslovima najnoviji raketni sistem „Orešnik“, smatra bivša austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl.
Ruske vlasti na Krimu proglasiće vanredno stanje zbog izlivanja mazuta u Crno more, nakon što su dva tankera potonula u Kerčkom moreuzu, saopštio je danas guverner Krima Sergej Aksenov.
Pad aviona „Embraer 190“ u Kazahstanu, koji je pripadao Azerbejdžanu, izazvao je spekulacije o mogućem obaranju letelice protivvazdušnim projektilom. Snimci olupine ukazuju na oštećenja karakteristična za eksploziju PVO sistema, tvrdi ruski vojni pilot Aleksej Voevoda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je svečanom prijemu povodom dodele ugovora o radu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola u Srbiji.
U Istočnom Sarajevu su u toku pretresi i saslušanja ministra bezbednosti u Savetu ministara Nenada Nešića i Mladena Lučića, brata bivšeg ministra za ljudska prava i izbeglice u Savetu ministara. Akciju sprovodi Uprava za organizovani kriminal MUP-a Republike Srpske, a po nalogu Tužilaštva BiH.
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je govorio o hrvatskoj mržnji prema Srbiji i tome da im je Vučić trn u oku.
Tokom snežnog talasa koji je okovao Srbiju, najviše snega palo je na Kopaoniku i to više od pola metara. Staze su utabane, sve je spremno za predstojeće praznike, a ugostitelji samo za Novu godinu očekuju oko 20.000 turista.
Prema rečima meteorologa, Srbiju u narednim danima očekuje stabilizacija vremena, dok se u petak slabiji sneg i kiša mogu očekivati samo na istiku i jugoistoku zemlje.
Luka Jovović (15) iz Ratkova, nastradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći 30. aprila 2022. godine, a za njegovu smrt je osuđena Nataša A. na tri godine i šest meseci, što je za njegovu porodicu, koja je očekivala maksimalnu kaznu, razočaravajuća presuda.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, zaplenili dva kilograma kokaina i uhapsili jednu osobu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, u saradnji sa RS, MUP, DP, PU za grad Beograd, UKP, Odeljenjem sa suzbijanje imovinskih delikata je dana 24.decembra , odredilo je zadržavanje u trajanju od 48 sati prema E.K. (34) zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo - razbojništvo.
Još uvek se nisu smirile tenzije nakon prvog abaligaškog večitog derbija koji je pripao košarkašima Crvene zvezde. Partizan je oštećen u samoj završnici sudijskim odlukama, a tome je tri dana posle samog meča, kao i o izjavi direktora ABA lige Milije Vojinovića, govorio trener Željko Obradović.
Rusi ozbiljno tvrde da Nikola Jokić neće moći da uzme novu MVP nagradu u NBA ligi, to jest da mu Amerikanci neće dati tu titulu, a kao argumente navode tri razloga.
Fenerbahče je spreman da se ponovo obračuna sa Partizanom, a trener Šarunas Jasikevičijus nema ni trunku sumnje – "atmosfera u Beogradskoj areni je jedna od najboljih na svetu".
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) odražana je konferencija za medije povodom premijere predstave "Sveti Georgije ubiva aždahu" na kojoj su govorili glumci Milan Marić, Nikola Rakočević, kao i reditelj Milan Nešković.
Pesma čuvenog kantautora Đorđa Balaševića "Priča o Vasi Ladačkom" poslužila je kao inspiracija reditelju Ljubiši Samardžiću da napravi seriju "Jesen stiže dunjo moja".
Japanci i Korejci veruju u teoriju koja povezuje temperament sa krvnom grupom osobe. Postoji mnogo različitih pristupa i metoda za proučavanje, a evo kako se na osnovu krvne grupe otkrivaju karakteristike žena.
Pluton, vesnik najvećih generacijskih promena u poslednjih 20 godina, ušao je u Vodoliju 20. novembra, čime je nagovestio da će ovaj znak doživeti sudbinske promene. Vodolije će biti znak koji će doživeti potpunu transformaciju, tako da treba da se spreme za Novu 2025. godinu koja će im doneti velike promene.
Pevačica Goga Sekulić i njen kolega Aleksandar Misojčić Xander sinoć su, na Božić, uhapšeni na graničnom prelazu između Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Goga Sekulić je sinoć uhapšena na graničnom prelazu između Bosne i Hrvatske kada je krenula sa kolegom na nastup, ali ona nije jedina pevačica koja se našla u ovoj situaciji. Neke Gogine koleginice brzo su puštene nakon privođenja, ali i ima i onih koje su provele određeno vreme iza rešetaka.
Goga Sekulić je sinoć, 25. decembra, zajedno s kolegom Aleksandrom Misojčićem Xanderom zaustavljena na granici između Hrvatske i Bosne Hercegovine i uhapšena. Nakon što su pušteni, pevačica se obratila fanovima porukom na društvenim mrežama.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.