(FOTO) Istorijski poraz Makrona i Šolca! Narod kaznio ratnohuškačku politiku: Pogledajte sve rezultate izbora za Evropski parlament!
Podeli vest
Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament (EP) u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju preliminarni rezultati i projekcije zasnovane na izlaznim anketama.
U Evropskom parlamentu, gde je izbornu noć pratilo oko 1.000 novinara, objavljeno je da je najviše glasova u Francuskoj dobila krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja je osvojila 31,5 odsto.
Belgijski premijer Aleksandar de Kro priznao je poraz svoje liberalne partije na izborima za federalne i regionalne parlamente i pozvao na što skorije formiranje nove vlade. Kako je najavio, on će danas podneti ostavku.
10.06.2024
07:40
Na drugom mestu, ali daleko iza, nalazi se koalicija koju predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, sa 15,2 odsto glasova, a na trećem je Socijalistička partija sa 14 odsto.
Levičarska stranka Nepokorena Francuska koju vodi Žan-Lik Melanšon dobila je 8,7 odsto, a Republikanci 7,2 odsto, pokazuju izlazne ankete.
Kada je reč o političkim grupama u EP, u koje se stranke udružuju posle evropskih izbora, od 81 poslanika Francuske, 30 će imati krajnje desna grupa Identitet i demokratija, 14 liberalna grupa Obnovimo Evropu, a 13 Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D).
Ruske snage napreduju prema ostvarenju svog dugotrajnog cilja, zauzimanja strateškog ukrajinskog grada Časovog Jara, prema današnjim izveštajima obe zaraćene strane.
Marin Le Pen je i dalje zaštitno lice francuske krajnje desnice nakon pobede njene partije na izborima za Evropski parlament, ali njen 28-godišnji štićenik sve više krade pažnju. Najglasnije klicanje na skupovima u toku kampanje nije stiglo za Le Pen, već za harizmatičnog predsednika stranke Žordana Bardelu.
10.06.2024
06:40
Levica će imati osam poslanika, Evropska narodna partija (EPP) šest, a zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) pet. Pet poslanika će imati i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR).
Posle ubedljive pobede partije Marin Le Pen, Makron je neočekivano raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 30. juna i 7. jula.
U Nemačkoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) - 29,5 odsto, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) 16,5 odsto.
Na trećem mestu su vladajuće socijaldemokrate kojima pripada i kancelar Olaf Šolc sa 14 odsto, na četvrtom su takođe vladajući Zeleni sa 12 odsto, a na petom Savez Sare Vagenkneht sa 5,5 odsto. Šesto mesto zauzeli su vladajući liberali sa pet odsto, dok je Levica na sedmom mestu, sa 2,8 odsto.
Od 96 mesta Nemačke u EP, Evropska narodna partija (EPP) dobila je 30, Zeleni/EFA 16, Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 14, liberalna grupa Obnovimo Evropu osam, a Levica četiri.
Nemačke stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće 24 mesta u novom sazivu, a među njima je i 19 poslanika AfD, pokazuju izlazne ankete.
Prvo mesto u Italiji zauzela je desničarska stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni, sa 27,7 odsto, druga je socijaldemokratska Demokratska stranka sa 23,7 odsto, a treći populistički Pokret pet zvezdica sa 11,1 odsto. Konzervativci imaju 10,5 odsto, a krajnje desna Liga Matea Salvinija 8,0 odsto.
Italija daje 76 poslanika EP, od kojih će 23 pripasti grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR), a 19 socijaldemokratama. Deset poslanika dobila je EPP, sedam Identitet i demokratija, po tri liberali i zeleni, dok 11 ne pripada ni jednoj grupi.
U Austriji je krajnje desna Slobodarska partija Austrije zauzela prvo mesto sa 27 odsto glasova, druga je konzervativna Austrijska narodna stranka sa 23,5 odsto, a treće su socijaldemokrate sa 23 odsto. Zeleni su dobili 10,5 odsto, koliko ima i liberalna stranka NEOS.
Od 20 mesta Austrije u EP, krajnje desnoj grupi Identitet i demokratija ide šest, grupama EPP i S&D po pet, a grupama Zeleni/EFA i Obnovimo Evropu po dva.
U Holandiji je najviše glasova dobila koalicija zelenih i socijalista - 21,6 odsto, dok je desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa druga sa 17,7 odsto glasova, pokazuju izlazne ankete.
Od 31 poslanika EP iz Holandije, grupe Identitet i demokratija i Obnovimo Evropu imaće po sedam, EPP šest, Zeleni i S&D po četiri, a Levica i desna grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR) po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.
Najviše glasova u Španiji osvojila je konzervativna Narodna stranka - 32,4 odsto, a socijalisti premijera Pedra Sančesa su na drugom mestu sa 30,2 odsto.
Desničarska stranka Voks dobila je 10,4 odsto, krajnje leva koalicija Sumar 6,3 odsto, a levičarski Podemos 4,4 odsto glasova.
Španija ima 61 poslanika EP, od kojih će 22 pripasti grupi EPP, a 20 socijaldemokratama. Sedam će imati ECR, četiri grupa Zeleni/EFA, tri Levica, a jednog liberali. Četiri poslanika ne pripadaju ni jednoj grupi.
U Poljskoj je prvo mesto zauzela proevropska Građanska koalicija premijera Donalda Tuska sa 38,2 odsto glasova, dok je opoziciona konzervativna stranka Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog dobila 33,9 odsto glasova, prema izlaznim anketama.
Poljska radikalna desnica, stranka Konfederacija, osvojila je 11,9 odsto glasova, a demohrišćanski Treći put, Tuskov partner u vladi, 8,2 odsto. Levica je dobila 6,6 odsto.
Od 53 evroposlanika Poljske, 20 je dobila EPP, 19 ECR, liberali tri, a socijaldemokrate dva. Devet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.
U Češkoj je na izborima za EP najviše glasova, 26,1 odsto, osvojila opoziciona stranka ANO bivšeg premijera Andreja Babiša, a druga je konzervativna koalicija Zajedno premijera Petra Fijale sa 22,3 odsto glasova.
Iznenađenje je uspeh nove vanparlamentarne radikalne desne stranke Zakletva i motoristi koja je na trećem mestu sa 10,3 odsto glasova, dok je parlamentarna radikalna desnica Sloboda i direktna demokratija osvojila 5,7 odsto glasova.
Među 21 poslanikom Češke u EP, najviše će biti liberala (7), a slede EPP (5) i ECR (3). Po jedan mandat dobili su Zeleni, Levica i krajnja desnica (ID), dok tri poslanika nisu u grupama.
Najviše glasova u Slovačkoj dobila je proevropska, liberalna stranka Progresivna Slovačka - 27,8 odsto, a druga je vladajuća partija Smer premijera Roberta Fica sa 24,8 odsto. Krajnje desna stranka Republika dobila je 12,5 odsto, levi Glas 7,2 odsto, a demohrišćani 7,1 odsto.
U EP će najviše Slovaka biti u grupi Obnovimo Evropu - šest, EPP će imati jednog evroposlanika, dok osam neće biti ni u jednoj grupi.
U Mađarskoj je prvo mesto ubedljivo zauzela vladajuća koalicija oko stranke Fides Viktora Orbana sa 43,8 odsto glasova, a opoziciona koalicija Tisa 30,6 odsto.
U EP će, od 21 mesta Mađarske, osam dobiti EPP, a dva S&D. Ostalih 11 mandata pripada strankama koje nisu ni u jednoj grupi, uključujući Orbanov Fides koji je izašao iz EPP kada mu je pretilo isključenje.
U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) - 33,7 odsto, a druga je koalicija oko Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) sa 27,8 odsto.
Treći je desničarski Domovinski pokret sa 8,7 odsto, četvrta zeleno-leva koalicija Možemo sa 5,8 odsto, a peta koalicija istarskih partija sa 4,7 odsto. Desna koalicija Most dobila je 3,7 odsto glasova.
Od 12 mandata Hrvatske u EP, šest će pripasti grupi EPP, četiri će imati socijaldemokrate, a jedan grupa Zeleni/EFA. Jedan mandat ide Domovinskom pokretu, koji ne pripada ni jednoj grupi.
U Sloveniji je najviše glasova dobila opoziciona Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše, 31,8 odsto, dok je liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba dobio 21,7 odsto. Zeleni su dobili 10,1 odsto, dve demohrišćanske liste su dobile 7,8 i 7,5 odsto, socijaldemokrate Tanje Fajon 7,5 odsto, a Levica 4,4 odsto.
Od devet slovenačkih mesta u EP, šest je pripalo grupi EPP, dva liberalima i jedno zelenima.
U Grčkoj je najviše glasova dobila vladajuća Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa - 30 odsto, a druga je levičarska Siriza sa 16,7 odsto. Treća je stranka levog centra PASOK sa 12,4 odsto, četvrti su komunisti (KKE) sa 9,1 odsto, dok su nacionalisti dobili 8,8 odsto, pokazuju izlazne ankete.
U EP, gde Grčka ima 21 poslanika, osam će pripasti grupi EPP, Levici četiri, grupi S&D tri, a Evropskim konzervativcima i reformistima dva. Stranke koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa u EP imaće četiri mesta u novom sazivu.
U Bugarskoj je najviše glasova dobila konzervativna koalicija stranke GERB i Saveza demokratskih snaga - 26,2 odsto, druga je liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska sa 15,7 odsto, a treća krajnje desna stranka Preporod sa 15,4 odsto.
Liberalni Pokret za prava i slobode dobio je 11,7 odsto, a Bugarska socijalistička partija 9,7 odsto. Na šestom mestu je populistička stranka Ima takvih ljudi sa 6,4 odsto.
Od 17 mandata Bugarske u EP, šest ima grupa EPP, pet Obnovimo Evropu, dva S&D, a četiri će imati stranke koje ne pripadaju ni jednoj grupi.
Od stranaka u Rumuniji, koja ima 33 evroposlanika, 13 je pripalo socijaldemokratama, 12 grupi EPP, dva liberalima i jedan grupi ECR. Pet poslanika ne pripada ni jednoj grupi.
U Portugaliji su socijalisti dobili 31,4 odsto glasova, konzervativci 30,6 odsto, liberali 9,8 odsto, a krajnja desnica 9,2 odsto.
Od 21 poslanika Portugalije u EP, po sedam imaju EPP i S&D, liberali, krajnja desnica i Levica po dva, a zeleni jednog.
Od 21 mesta Švedske, po pet imaju EPP i S&D, po tri liberali, zeleni i ECR, a dva Levica.
U Danskoj, koja ima 15 poslanika EP, četiri će pripasti grupi Obnovimo Evropu, po tri grupama S&D i Zeleni/EFA, dva će imati EPP, a Levica i Identitet i demokratija po jednog. Jedan poslanik ne pripada ni jednoj grupi.
Na Kipru, koji daje šest poslanika EP, grupa EPP je dobila dva, Levica i S&D po jednog, dok će dva otići strankama koje ne pripadaju ni jednoj od dosadašnjih sedam grupa.
Na Malti je Laburistička partija dobila 44,7 odsto, a Nacionalistička stranka 42,5 odsto. Od šest mandata Malte u EP, po tri će pripasti grupama EPP i S&D.
Potez francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je raspustio skupštinu i najavio da će raspisati parlamentarne izbore kasnije ovoga meseca, nakon što ga je na izborima za Evropski parlament (EP) pobedila krajnje desničarska stranka Marin Le Pen, izazvao je reakcije vodećih francuskih političara.
Dozvola Sjedinjenih Američkih Država ukrajinskim oružanim snagama da izvode napade duboko unutar Rusije neće promeniti tok konflikta, izjavio je bivši britanski diplomata i bivši agent MI6 Alaster Kruk u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Pentagon bi trebalo da obrati pažnju na izuzetno uspešno iskustvo Rusije u primeni sredstava za radioelektronsku borbu (REB) i aktivnije razvija ovu oblast u Oružanim snagama SAD, piše agencija Bloomberg.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpuno je srušio jednu od svojih rezidencija, navodno zbog straha za sopstvenu bezbednost, jer se ona nalazila u dometu ukrajinskih dronova. Prema novoj istrazi nezavisnog medija Proekt, na koju se poziva Dejli mejl, Putin "istinski strahuje" da bi mogao postati meta napada dronom kojim upravlja Kijev.
Plan ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je da istrebi celokupno stanovništvo Evrope, izjavio je irski novinar Chey Bowes na društvenoj mreži X.
U intervjuu za RDB TV, glavni direktor po energetskom pravcu Instituta za energetiku i finansije, Aleksej Gromov, izneo je niz važnih podataka o trenutnoj situaciji sa isporukama ruskog gasa u Evropsku uniju.
06.10.2024
07:40
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajina neće produžiti sporazum sa Ruskom Federacijom o tranzitu ruskog gasa kroz svoju teritoriju nakon isteka važećeg ugovora, izjavio je u ponedeljak ukrajinski premijer Denis Šmigalj.
Rusija je prebacila oko 50.000 vojnika iz drugih sektora fronta u Kursku oblast, izjavio je glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Aleksandr Sirski.
Naša politika je da Srbija bude suverena država, da donosimo odluke vodeći računa o našim nacionalnim i narodim interesima. To je politka u koju duboku verujem, ali koja nije lako provodljiva u ovim geopolitičkim uslovima, izjavio je predsednik Vlade Miloš Vučević gostujući u emisiji „Signali“ na RTV.
Plućna hipertenzija ne spada u pojedinačne bolesti, već se definiše kao sindrom povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji. O tome koliko je to stanje opasno, i na koji način se tretira inovativnim terapijama, govorio je prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
U kasarni Banjica u Beogradu danas je održana vojna svečanost povodom Dana 126. brigade vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja, koji se obeležava u spomen na 12. oktobar 1992. godine kada je formirana ova jedinica.
Gosti najnovijeg "Rata uživo" televizije Informer bili su analitičar profesor dr Miloš Laban i Ivan Ivanović iz SNP "Naši". Njih dvojica su komentarisali najnovija dešavanja na frontu u Ukrajini, ali i druge goruće geopolitičke teme.
Aleksandar Šešelj iz Srpske radikalne stranke i Dragan Stanojević iz pokreta "Mi, glas naroda" gostovali su u "Otvorenom studiju" Informer televizije. Povod za njihovo gostovanje bila je poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu.
Gosti "Info dana" bili su potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta i glavni urednik portala "K1 Info" Duško Vukajlović. Komentarisali su skandalozno ponašanje opozicije u Narodnoj Skupštini.
Zoranu Marijanoviću nastavljeno suđenje za ubistvo supruge Jelene Marijanović. Sudsko veće je pozvalo kao svedoka kumu, kao i Jeleninu tetku koja se nije pojavila u sudu. Kuma je svedočila da se sa Jelenom čula neposredno pre nego što je ubijena. Na ovu temu u "Info jutru" govorio je kriminolog Dobrivoje Radovanović. Uživo u program javili su se i Nenad Šipka iz Centra za forenzička istraživanja kao i advokat Nebojša Milosavljević.
Estradne ličnosti po novom zakonu više neće moći da reklamiraju kockarnice i kladionice. Vlada Srbije svojim merama pokušava na ovaj način da smanji mogućnost zavisnosti od ove vrste zabave. Zavisnost od kockanja vrlo je opasna, a smatra se da je svaki treći tinejdžer zavisi od kockanja, a najmlađi zavisnik ima samo 7 godina. Na ovu temu u "Info jutru" govorili su advokatica Slavka Babić i Olivera Sbutega Filipović iz Dnevne bolnice za patološko kockanje.
Potpredsenik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su policijski službenici Uba zaustavili vozilo i izvršenim pregledom, kod suvozača pronašli providnu PVC kesu sa marihuanom.
Spremačicu iz Doboja skupo je koštala ljubav prema njenom šefu. Naime, ona je ostala bez više desetina hiljada maraka jer pokušala da "skine crnu magiju".
Dalibor Dragijević, brat Dejana Dragijevića, jednog od dvojice optuženih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić 26. marta u Banjskom Polju, nakon hapšenja je dao iskaz u Policijskoj upravi u Boru, a u tužilaštvu nije saslušan jer je preminuo tokom policijskog zadržavanja.
Sutra, 12. oktobra, beogradska publika imaće priliku da uživa u vrhunskom muzičkom događaju u organizaciji Skymusic-a – Royal Philharmonic Orchestra, Kraljevska filharmonija iz Londona, nastupiće u Sava Centru u okviru Classico festivala, a interesovanje za ovaj koncert je ogromno.
Šon Didi Kombs poznatiji kao Pi Didi juče se prvi put pojavio pred sudijom otkako je uhapšen zbog zelenašenja, seksualnog zlostavljanja i trgovine ljudima.
Skoro 20 posetilaca pozorišta u Štutgartu zahtevalo je medicinsku pomoć zbog teške mučnine nakon što su odgledali operu ''Sankta'', koja je uključivala izrađivanje pirsinga, nesimulirani seksualni odnos i veliku količinu lažne i prave krvi.
Festival drama i serija FEDIS završen je dodelom nagrada "Zlatna antena" na svečanosti u Domu omladine Beograda (DOB), gde je kao najbolja serija proglašena "Koža", dok je priznanje za životno delo uručeno glumcu Vojislavu Brajoviću.
Trzaj koji se javlja neposredno pre nego što zaspimo u stručnoj literaturi naziva se hipnički trzaj. Često ste se pitali zbog čega se događa ovaj fenomen? Taj noćni trzaj kojem vas vaše telo izlaže iznenađujuće je uobičajeno iskustvo koje 70 odsto ljudi doživi.
Na hranilištu Kašan na planini Jadovnik iznad Prijepolja, koje su ljubitelji prirode postavili za beloglave supove ali i ostalu divljač, kamere su zabeležile neverovatan okršaj vukova i divljih svinja.
Petar Mladenović iz Niša, poznatiji po nadimku Pera Majonez uspešno je završio još jednu avanturu - sa svojim prijateljem "golfom dvojkom" stigao je "na kraj sveta" - najseverniju tačku Evrope!
Po uzoru na ostala mesta u Srbiji, čije trgove krase ogromna trodimenzionalna slova kojima je ispisano ime grada, omiljene lokacije za selfije mladih i gostiju, i Topola je dobila takav simbol!
Tokom zvanične posete predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana Republici Srbiji, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović održala je zajedno sa ministarkom privrede Adrijanom Mesarović bilateralni sastanak sa Mehmetom Fatihom Kadžirom, ministrom industrije i tehnologije Republike Turske.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović prisustvovala je u ambasadi Italije u Beogradu potpisivanju Memoranduma o razumevanju između BIO4 Kampusa i italijanskih Arexpo i Fondacije za inovacije i transfer tehnologije.
Švedska kraljevska akademija nauka doelila je danas ovogodišnju Nobelovu nagradu za hemiju ravnopravno Dejvidu Bejkeru "za računarski dizajn proteina" i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu "za predviđanje strukture proteina".
Evropska svemirska agencija (ESA) lansirala je u ponedeljak sondu iz svemirske luke Kejp Kanaveral na Floridi kao deo testa koji ima za cilj da pomogne u spasavanju Zemlje od potencijalnih udara asteroida.
Danas se u Ambasadi Italije u Beogradu nastavio projekat “BIO4 CAMPUS”, koji će, prema najavama nadležnih, Srbiji dati status prepoznatljivog bioekonomskog centra na području Evrope.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.