• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: informer.rs/bild/dojče vele/blic

10.06.2024

14:00

(MAPA) Ponavlja se istorija! Istočna i Zapadna Nemačka se opet pojavile: Evo kako je glasanje u EU podelilo zemlju!

Reuters/Reuters/Erinthecute, CC BY-SA 4.0

Vesti

(MAPA) Ponavlja se istorija! Istočna i Zapadna Nemačka se opet pojavile: Evo kako je glasanje u EU podelilo zemlju!

Podeli vest

Oni koji pogledaju rezultate izbora za Evropski parlament na mapi odmah će videti očigledno: Nemačka je politički podeljena na dva dela. I to prilično tačno na granici između bivše DDR odnosno Istočne Nemačke i stare Savezne Republike Nemačke.

Privremeni zvanični rezultati glasanja za Evropski parlament u Nemačkoj izgleda da su podelili tu zemlju na dva dela kao što je bila podeljena u vreme Hladnog rata pa sve do pada Berlinskog zida.

Prema ARD-u, Demohrišćani su dobili poverenje 29,5 odsto birača. Druga je završila desničarska Alternativa za Nemačku sa 16,5 odsto.

Slede Socijaldemokrate (14), Zeleni (12), te nova levičarska stranka Sare Vagenkneht (5,5). Potom Liberali (5) i posrnula Levica (2,8).

Foto: Erinthecute, CC BY-SA 4.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0>, via Wikimedia Commons

 

Kako na evropskim izborima nema cenzusa, čak i nešto manje od jednog procenta glasova može biti dovoljno da se ima bar jedan evroposlanik.

Na to mogu da računaju još minorne stranke na nacionalnom nivou: proevropski VOLT (2,8), konzervativni Slobodni birači (2,6), satirična Partija (1,8), Stranka zaštitnika životinja (1,4) i možda Ekološko-demokratska partija (0,8).

Upravo političarka Hrišćansko-demokratske unije Ursula fon der Lajen trebalo bi da, ukoliko u drugim zemljama ne bude prevelikih iznenađenja, nastavi da vodi Evropsku komisiju.

Nemačka daje 96 od 720 poslanika Evropskog parlamenta, više nego ijedna druga država.

Demohrišćanima (CDU i CSU) pripala je gotovo cela nekadašnja Zapadna Nemačka, a nekadašnja Istočna kranjedesničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).

Naime, na zapadu zemlje su CDU i CSU su između Silta i Oberamergaua osvojile većinu izbornih okruga – na grafici se to vidi kao crna površina u skladu sa zastavom demohrišćana.

Zelenom bojom su označeni gradovi gde je partija Zelenih odnela pobedu, a u pitanju su veliki gradovi (Hamburg, Kil, Minster, Hajdelberg, Frajburg…), a crvenom poslednja uporišta SPD-a (Bremen, Bremerhaven, Herne).

Na istoku cela polovina mape od ostrva Rigen do Erzgebirgea je plava – boja stranke AfD. Jedini izuzeci: glavni grad saveza Berlin i susedni Potsdam su izabrali zeleno, Potsdam-Mitelmark i gradovi Jena, Vajimar i Erfurt su izabrali CDU. Takođe, okrug Ajhsfeld (Tiringija) je izabrao CDU – inače bi „granična linija“ između crnog zapada i plavog istoka zapravo tačno odgovarala bivšoj granici.

Stručnjak: AfD se „uspostavila“ kao druga najjača snaga u Nemačkoj

Herman Binkert, šef Instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, analizirao je rezultate za BILD.- AfD se uspostavlja kao druga najjača snaga na saveznim izborima. Iako zaostaje 14 procentnih poena za Unijom (CDU-CSU), ali je dva poena ispred kancelarove partije SPD i čak četiri poena ispred Zelenih. Na istoku je AfD najjača snaga – rekao je on.

Čini se da su brojne krize i skandali zapravo jedva malo naštetile stranci krajnje desnice.

Podsetimo, u toku je istraga izveštaja o navodnom sastanku AFD s ekstremno desnim snagama, na kojem se navodno raspravljalo o proterivanju miliona stranaca koji žive u Nemačkoj.

- Uprkos svemu AfD je uspeo da dalje napreduje. “Protivpožarni zid” za isključivanje AfD-a nije uspeo – kaže Binkert.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona
Fudbal

Na današnji dan: Preminuo Dijego Maradona

Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.

25.11.2024

06:20

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set