Desnica uzvraća udarac! Makronu i Olafu Šolcu dani su odbrojani, zastrašujuće brojke su presudile globalistima!

Stranke krajnje desnice potresle su tradicionalne moći u Evropskoj uniji i ostvarile velike uspehe na parlamentarnim izborima u nedelju, nanevši posebno ponižavajući poraz francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

U noći kada je 27-člani blok opipljivo pomerio udesno, italijanska premijerka Đorđa Meloni je više nego udvostručila svoja mesta u parlamentu EU.

Čak i ako je ekstremno desničarsku stranku Alternativa za Nemačku proganjao skandal sa kandidatima, ona je ipak prikupila dovoljno mesta da prođe pored socijaldemokrata kancelara Olafa Šolca koji su u padu.

Osećajući pretnju sa krajnje desnice, demohrišćani predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen su se već pomerili dalje udesno po pitanju migracija i klime uoči izbora i bili su nagrađeni time što su ostali daleko najveća grupa u 720 mesta Evropskog parlamenta i de fakto posrednici sve širih ovlašćenja zakonodavne vlasti.

Foto: pixabay.com

Nesumnjivo je, međutim, da je zvezda u zadivljujućoj izbornoj noći bila partija Nacionalni skup Marin Le Pen, koja je dominirala francuskim anketama do te mere da je Makron odmah raspustio nacionalni parlament i raspisao nove izbore.

Bio je to ogroman politički rizik, jer bi njegova stranka mogla da pretrpi još gubitaka, otežavajući ostatak njegovog predsedničkog mandata koji se završava 2027.

Foto: Printskrin/European parliament

 

Le Pen je sa zadovoljstvom prihvatila izazov.

- Spremni smo da preokrenemo zemlju, spremni da branimo interese Francuza, spremni da stanemo na kraj masovnoj imigraciji - rekla je ona, ponavljajući poklič tolikog broja lidera krajnje desnice u drugim zemljama koji su slavili značajne pobede.

Njen nacionalni skup osvojio je više od 30 odsto ili oko duplo više od Makronove proevropske centrističke partije Obnovi za koju se predviđa da će dostići manje od 15%.

Makron je priznao udarac poraza.

- Čuo sam vašu poruku, vašu zabrinutost i neću ih ostaviti bez odgovora - rekao je on, dodajući da raspisivanje vanrednih izbora samo naglašava njegove demokratske sposobnosti.

U Nemačkoj, najmnogoljudnijoj zemlji u 27-članom bloku, projekcije su pokazale da je AfD prevazišao niz skandala u kojima je njen glavni kandidat porastao na 16,5%, u odnosu na 11% u 2019.

Kombinovani rezultat za tri stranke u nemačkoj vladajućoj koaliciji jedva su prešle 30%.

Foto: EPA

Šolc je doživeo tako sramotnu sudbinu da je njegova dugo uspostavljena Socijaldemokratska partija zaostala za ekstremno desničarskom Alternativom za Nemačku, koja je zauzela drugo mesto.

- Posle svih proročanstava o propasti, posle baraža u poslednjih nekoliko nedelja, mi smo druga najjača sila - rekla je likujuća liderka AfD-a Alis Vajdel.

Četvorodnevne ankete u 27 zemalja EU bile su druga najveća vežba demokratije na svetu, iza nedavnih izbora u Indiji .

Širom EU, dve glavne i proevropske grupe, demohrišćani i socijalisti, ostale su dominantne snage.

Foto: EPA

Decenijama je Evropska unija, koja ima svoje korene u porazu nacističke Nemačke i fašističke Italije, ograničavala tvrdo pravo na političke rubove.

Sa svojim snažnim dolaskom na ove izbore, krajnja desnica bi sada mogla da postane glavni igrač u politikama koje se kreću od migracije do bezbednosti i klime.

Da bi to sprečila, Fon der Lajen je ponudila da izgradi koaliciju sa socijaldemokratama i liberalima koji se bave biznisom.

Pošto su demohrišćani osvojili mesta Fon der Lajen to može da uradi sa pozicije snage.

„Mi smo daleko najjača partija, mi smo sidro stabilnosti“, pohvalila se fon der Lajen.

Foto: printscreen

U zakonodavnom telu, privremeni rezultati su pokazali da će demohrišćani imati 189 mesta, 13 više, socijaldemokrate 135, 4 manje, a grupa koja se bavi biznisom Renev 83, 19. Zeleni su pali na 53, pali za 18.

Nemačka, tradicionalno uporište za zaštitu životne sredine, je primer ponižavanja Zelenih, za koje se predviđalo da će pasti sa 20% na 12%.

Sa očekivanim daljim gubicima u Francuskoj i drugde, poraz Zelenih bi mogao imati uticaja na sveukupnu politiku EU o klimatskim promenama, koja je i dalje najprogresivnija širom sveta.