Ipese: Šta nam donosi novi saziv Evropskog parlamenta?

Političke stranke širom Evrope se već decenijama udružuju kako bi zadržale ekstremističke opcije podalje od vlasti, koristeći strategiju poznatu kao "cordon sanitaire" (zaštitni zid) ali da su u finišu evropskih izbora, nacionalne opcije širom Evrope odnele ubedljivu pobedu, kao i u regionu jugoistočne Evrope, piše Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (Ipese) u najnovijoj analizi.

Zahvaljujući trijumfu u najvećim zemljama Evrope -Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj stranke desnog centra i krajnje desnice zauzeće najveći broj mesta.

Evropska narodna partija (EPP) ostvarila je očekivanu pobedu i prema trenutnim podacima biće prisutna u parlamentu sa oko 184 poslanika, ali je ujedno i jedina centristička partija koja je porasla na ovim izborima, dok su socijalisti i demokrate levog centra (S&D) ostali stabilni, a liberalna grupa Obnovimo Evropu je desetkovana.

Dve grupe u Evropskom parlamentu koje su na desnom delu spektra, Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i grupa Identitet i demokratija (ID), imaće 131 mesto - ne računajući Alternativu za Nemačku sa 15 poslanika, 10 predstavnika mađarskog Fidesa premijera Viktora Orbana, šest koji pripadaju poljskoj Konfederaciji, i tri člana bugarskog Preporoda. 

Ukoliko bi desnica formirala jedinstvenu grupu, iako su za to trenutno male šanse, to bi bila druga najveća snaga u parlamentu, iza tradicionalno dominantne Evropske narodne partije.

Rezultati evropskih izbora u regionu pratili su opšte trendove i tu nije bilo velikih iznenađenja, pa su stranke na desnoj strani političkog spektra potvrdile svoje vođstvo, a ovaj izborni krug obeležilo je i pojavljivanje novih stranaka krajnje desnice koje su zabeležile zavidne rezultate. 

U Hrvatskoj, vladajuća stranka HDZ (EPP) osvojila je 34,6 odsto glasova, odnosno šest parlamentarnih mesta - 2 mesta više nego što su imali u prethodnom sazivu, a novajlija - desničarski Domovinski pokret je sa 8,8 odsto uspeo da obezbedi sebi jedno parlamentarno mesto, najverovatnije kao deo grupe Identitet i demokratija.

Orbanov Fides još jednom je potvrdio svoju dominaciju osvojivši 44,6 odsto glasova i 11 parlamentarnih mesta, dok je Tisza, kojoj su ovo prvi evropski izbori, osvojila značajnih 29,7 odsto i sedam parlamentarnih mesta. Eekstremno desničarska stranka Mi Hazank dobila je 6,8 odsto i obezbedila svog prvog predstavnika u EP.

Kako se navodi u analizi, rezultati evropskih izbora u regionu pratili su opšte trendove - desnica je potvrdila svoje vođstvo, a ovaj izborni krug obeležilo je i pojavljivanje novih stranaka krajnje desnice koje su postigle zavidne rezultate.

Slovenački SDS Janeza Janše na ovim izborima zabeležio je više nego ubedljivu pobedu, sa osvojenih 30,7 odsto glasova i njihov ovogodišnji rezultat jedan je od najboljih unutar EPP-a, čime je SDS obezbedio čak četiri poslanička mesta od ukupno devet koliko ih Slovenija ima. 

U Rumuniji se trend rasta desničarskih opcija pokazao više nego u drugim zemljama regiona, imajući u vidu pojavljivanje i uspehe stranaka desnice koje nikad ranije nisu učestvovale na evropskim izborima. Koalicija PSD-PNL (S&D, EPP) je osvojila ubedljivih 48,7 odsto glasova, što ih postavlja kao ključnu političku silu u zemlji, a istovremeno, desničarska stranka AUR (ECR) je osvojila 14,9 odsto glasova i time dobila šest poslaničkih mesta. 

U Bugarskoj je koalicija GERBS-SDS (EPP) ostvarila pobedu sa 23,5 odsto glasova, što im je omogućilo da zadrže dominantnu poziciju u zemlji, iako to predstavlja neznatni pad sa šest na pet evroparlamentaraca, dok je krajnja desnica Preporod došla na 14,7 odsto i time obezbedila svoje predstavnike u parlamentu.

Ono što predizborne ankete nisu predvidele je potpuni krah vladajuće partije u Francuskoj, gde je Nacionalno okupljanje dobilo skoro trećinu glasova, što je rezultiralo raspuštanjem nacionalnog parlamenta, navodi Ipese i dodaje da su Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni zabeležili sličan rast, čime su naškodili nekada vodećoj desničarskoj partiji Ligi koja je izgubila dve trećine svojih parlamentarnih mesta. 

Ista stvar desila se i španskom Vox-u, koji je duplirao svoj rezultat sa prethodnih izbora i došao na šest evroposlanika, uz procene da bi i dodatna tri mesta bila njihova da ih nije preuzela desničarska stranka koju vodi Alvise Peres.

Najveći signal upozorenja od građana svakako je dobila Francuska, s obzirom na razmere pobede desnice nad Makronom.

Nalet desničarskog populizma u Francuskoj isprovocirao je predsednika Emanuela Makrona da raspiše nacionalne izbore koji bi mogli da odrede budućnost i same Evropske unije, a koji za njega nose veliki rizik, tako da će sada sve oči biti uprte u to da li francuski populistički talas može da održi svoj zamah kroz predstojeće parlamentarne izbore i da ga prenese i na predsedničke izbore 2027. godine.

Francuzima se pridružila i nemačka vladajuća koalicija koja je pretrpela težak udarac - socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca sa manje od 14 odsto zabeležile su najgori rezultat u više od jednog veka. 

Hrišćansko-demokratska unija desnog centra osvojila je 30,2 odsto glasova, dok je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) takođe imala dobre rezultate, završivši na drugom mestu sa 16 odsto, što je povećanje od pet procentnih poena u odnosu na izbore za EU 2019. 

Prva zvanična uloga novoizabranih evroposlanika je da izglasaju ili odbiju predlog kandidata za lidera Evrope - predsednika Evropske komisije. Uticajne političke grupe kao što su EPP ili S&D postavljaće smer agende Komisije za narednih pet godina.

Kako se navodi, iako je malo verovatno da će moći da koordiniraju kao jedinstvena grupa unutar Evropskog parlamenta, uglavnom zbog podela o temama kao što je Rusija, oni će i dalje moći da utiču na pravac EU u svemu, od imigracije do klimatskih politika.

Glavni izazov za Ursulu fon der Lajen, kandidatkinju EPP-a za reizbor na mesto predsednika, u narednim danima i nedeljama biće da li ona može da postigne dogovor sa tradicionalnim centrističkim partijama - socijalistima i liberalima - i da izgradi većinu. 

Zbog te situacije, fon der Lajenova će možda biti primorana da traži druge saveznike, od Zelenih do Braće italije. 

Iako EPP odlučno odbacuje ksenofobiju i evroskepticizam krajnje desnice, oni su svesni da njihovi birači u velikoj meri dele istu zabrinutost u vezi sa troškovima života, migracijama i osećanjem da se tradicionalne ekonomske grane Evrope - proizvodnja i poljoprivreda - slabo razvijaju zbog nametanja propisa Zelene agende. 

"Ističući svoju poziciju u kulturnom ratu oko identiteta EU, EPP je otvorila svoj izborni manifest za EU posvećenošću evropskim 'judeo-hrišćanskim korenima' u pokušaju da spreči odlazak svojih birača krajnjoj desnici, i da ih ubedi da će biti posvećeni očuvanju nacionalnih i kulturnih identiteta Evrope", zaključio je Ipese.