Vodič kroz američke izbore! Kako će debata Trampa i Bajdena uticati na tok kampanje?

Prvi TV duel Bajdena i Trampa zakazan za 27. jun. Koliko su debate vazne, kako uticu na tok kampanje i kakva se istorija krije iza njih, saznajte u novoj analizi IPESE.

Američki predsednik Džo Bajden i bivši američki predsednik Donald Tramp dogovorili su datume dve izborne debate. Prva će biti održana 27. juna, a domaćin će biti CNN, dok je druga zakazana za 10. septembar i njen domaćin biće ABC. U trećem delu VODIČA ZA AMERIČKE IZBORE, koji je pripremio Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope IPESE, objašnjavamo kad je nastao sistem predsedničkih debata, ko ih organizuje, kakva su pravila, koliko utiču na rezultate izbora…

Brz dogovor i oštra retorika

Brzi dogovor o dva datuma debata usledio je nakon što je šef Bele kuće rekao da ne namerava da učestvuje u uobičajenim jesenjim debatama u organizaciji Komisije za predsedničke debate. Njegov tim predložio je okršaj pred kamerama u medijskim kućama, pa je Bajden javno rekao da je prihvatio poziv CNN-a uz poruku: „Na tebi je, Donalde“.

Organizovane predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD, iako ih je povremeno bilo i u 19. veku.

Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, na svojoj društvenoj mreži Truth Social odgovorio je će biti tamo uz poruku koju izgovaraju voditelji pred početak bokserskih mečeva: „Spremimo se za tuču!“

Imajući u vidu polarizaciju u američkom društvu, ali i retoriku koju obojica kandidata koriste – Tramp Bajdena naziva najgorim predsednikom u istoriji i čovekom koji će izazvati treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac koji se bori samo za sebe – mnogi ove debate smatraju veoma važnim. Tramp i njegov tim veruju da je glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače zašto su aktuelnom šefu Bele kuće pružili podršku četiri godine ranije.

Najgledanija predsednička debata u istoriji je prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca.

Neočekivani termin

Zanimljivo je da je najavljena debata 27. juna zakazana neočekivano rano. I to u trenutku kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija. Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu od 19. do 22. avgusta.

Ova debata će biti različita od uobičajenih i po tome što će se na njoj sukobiti samo Bajden i Tramp, a izostaće treći kandidat – Robert Kenedi, ali i po tome što neće biti gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati završnu reč odlučeni su bacanjem novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Beš.

Inicijativu za organizovanje predsedničkih debata pokrenuo je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata. 

Student osmislio koncept

Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Političkih rasprava između kandidata bilo je povremeno i u 19. veku, ali njih nije moglo da prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata, pokušao da organizuje debatu između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Do nje nije došlo, ali zahvaljujući ovoj inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.

– Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i 1960. dobila je tri termina na televiziji – rekao je Kan za NPR 2012.

Nakon okršaja Kenedija i Niksona predsedničke debate nisu organizovane sve do 1976. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. Kada su odustali od toga jer su kandidati pokušavali da kontrolišu svaki aspekt debate, dve velike partije su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okršaja kandidata sve do ove godine.

O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja jer pojedini stručnjaci smatraju da nije najjasnije da li nastup pred kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom društvu. 

Uticaj debata na izbor kandidata

O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u prvoj TV debati 1960, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropu tokom debate, a da je Ronaldu Reganu glumačko iskustvo iskorišćeno u TV okršajima pred kamerama donelo dva mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije baš najjasnije da li nekoliko nastupa pred kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom društvu.

Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992 – čak 70 odsto – i to nakon debata Džordža Buša, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji – svega 10 odsto – 2016. godine, nakon okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa.

Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. 

Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Više od 73 miliona ljudi gledalo je prvi okršaj Trampa i Bajdena 2020, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca i debata Džimija Kartera i Ronalda Regana sa 80.4 miliona.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.