Nije Rusija! NATO je napravio fatalnu grešku 2016, sada su se spremili za najgoru opciju koja im dolazi iz Amerike!

Zvaničnici NATO osmislili su plan za dugoročnu vojnu podršku Ukrajini kako eventualna pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD ne bi poremetila njihove planove, piše Politiko .

Istovremeno, u Ankari su turski zvaničnici pregledali projekat Heritidž fondacije 2025, tražeći Trampove planove o Siriji, dok su se u Americi kanadski i nemački ministri sastali sa republikanskim guvernerima pokušavajući da ojačaju odnose sa američkom desnicom.

Trampov povratak glavna je tema među ambasadorima evropskih zemalja u Vašingtonu.

- Možemo li uopšte da se pripremimo za Trampa, upitao je jedan od njih na jednom od tradicionalnih druženja. 'Ili treba da sačekamo i vidimo kako će izgledati nova realnost?'

Više od šest meseci pre nego što će verovatno sledeći američki predsednik stupiti na dužnost, u čitavoj NATO alijansi su u toku veliki napori da se prenos moći i ovlašćenja u SAD učini što bezbolnijim. Poznato je da je Tramp skeptičan prema Evropi, vodi izolacionističku politiku i spreman je da bavljenje Kinom stavi ispred drugih globalnih prioriteta.

Uoči ovonedeljnog samita NATO-a u Vašingtonu, Politiko i nemački list Velt započeli su zajednički projekat izveštavanja kako bi procenili kako se svet priprema za Trampov mogući povratak u Belu kuću; novinari oba izdanja intervjuisali su više od 50 diplomata, zakonodavaca, stručnjaka i političkih stratega u zemljama NATO-a i drugde. Mnogi od ovih ljudi tražili su i dobili su anonimnost da govore o osetljivim pitanjima diplomatije i međunarodne bezbednosti.

Iz izveštaja je, evidentno, proizašla slika sveta koji se već potčinio Trampovoj volji.

Ipak, države članice NATO-a se osećaju sigurnije da mogu bolje da se nose sa Trampom nego što su to činile pre sedam i po godina kada je pobedio na predsedničkim izborima.

Pripreme su već počele

Pripreme se, tvrde, prave u tri kategorije.

Komunikacija sa Trampom i njegovim savetnicima je već u toku i svi se nadaju da se mogu izgraditi odnosi koji će pomoći u budućnosti. Drugo, vidljive su političke promene koje imaju za cilj da udovolje Trampu i umire njegove pritužbe o neadekvatnoj potrošnji na odbranu. I treće, spremaju se kreativne diplomatske i pravne mere za zaštitu prioriteta NATO-a od Trampovog petljanja.

Foto: EPA

Čini se, dakle, da se već uveliko preduzimaju važni koraci, ali svi su svesni da bi sve zajedno, bez obzira na uloženi trud, moglo biti prepušteno na milost i nemilost Trampu i njegovim hirovima.

- Najveći izazov je znati šta će uraditi. A to niko tačno ne zna, rekao je jedan od diplomata.

Američki saveznici se ne plaše svog izlaska iz NATO-a, ali su svesni da „trampizam" nije nešto prolazno i spremni su da nastave da preduzimaju korake kako bi alijansa ostala jaka.

Kamil Grand , bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a i francuski zvaničnik za odbranu, rekao je da alijansa sada pristupa Trampu daleko drugačije nego 2017.

- Prošli put je bilo mnogo lakše jer nije bilo rata, kaže Grand. „Sada smo u okruženju u kome se razgovor značajno razlikuje.

Uoči samita, koji počinje sutra, diplomatskim svetom kruže glasine da Tramp ima ideju kako da okonča rat u Ukrajini.

Sporazum, tvrde, zapravo počiva na pretnji. Ako Putin odbije da pregovara o prekidu rata, SAD će Ukrajini dati još više oružja. Ako Zelenski to učini , SAD će povući svoju podršku.

Međutim, brzo je postalo jasno da nije postojao tajni plan koji je Tramp odobrio, već da su njegovi saveznici govorili u ime bivšeg američkog predsednika, misleći na direktnu vezu sa njim.

Kako se izbori približavaju, saveznici imaju zadatak da otkriju ko je od emisara zaista blizak Trampu i ko od njih zaista govori u njegovo ime.

Jedna od lekcija koje su američki saveznici naučili od prve Trampove administracije jeste da su lični odnosi sa njim i njegovim narodom najvažniji. Kao predsednik, uspostavio je tople veze sa nizom lidera, od Šinza Abea i Jaira Bolsonara do Borisa Džonsona i Kim Džong Una , koji su svi koristili tu direktnu ličnu vezu u svoju korist.

Ulizivanje je već počelo

Otkako je Tramp blokirao republikansku nominaciju, poljski predsednik Andžej Duda i bivši japanski premijer Taro Aso lično su mu odali počast. Kao i Dejvid Kameron , bivši britanski ministar spoljnih poslova i premijer, koji je posetu Mar-a-Lagu iskoristio da Trampu iznese argumente u prilog ratnim naporima u Ukrajini.

Fransoa-Filip Šampanj , kanadski ministar koji pomaže u vođenju priprema za izbore u SAD, sastao se sa republikanskim guvernerima, uključujući Henrija Mekmastera iz Južne Karoline i Džima Pilena iz Nebraske, ističući međunarodnu stabilnost kao zajedničku brigu, kaže osoba upoznata sa sadržaj sastanka.

Prošle jeseni, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posetila je Teksas da se sastane sa guvernerom Gregom Abotom , moćnim Trampovim pristalom, napravivši prijateljsku uvertiru, ali i izrazivši svoje oštro neslaganje sa Abotom po pitanju prava na abortus.

Foto: Reuters

Možda najrazmetljivije obraćanje Trampu i koaliciji MAGA ovog proleća bilo je od Dejvida Lemija , tadašnjeg britanskog ministra spoljnih poslova u senci, koji je prošle nedelje nakon tamošnjih izbora proglašen za najvišeg diplomatu Velike Britanije.

Tokom posete Vašingtonu u maju, Lami se sastao sa Trampovim saveznicima. U javnim izjavama, Lami je rekao da je Trampova kritika NATO-a često bila „pogrešno shvaćena" i da je bivši predsednik uglavnom želeo da Evropa troši više na odbranu.

Ovo je bio dramatičan preokret za Lamija, koji je ranije opisao Trampa kao rasistu i „sociopatu koji mrzi žene, neonacistički simpatizer". Ali činilo se da je njegova turneja po Vašingtonu imala jasnu svrhu: da otvori put za odnos sa Trampom u vladi - i da se uveri da britanski birači znaju da on to radi.

Nekoliko minuta nakon završetka sastanka, priče o tome dospele su u London Tajms i Dejli mejl.

Jedan Trampov savetnik, videvši da je svrha razgovora bila da Britanci kažu da su govorili, začudio se što su laburisti otkrili vest pre nego što je Lemi uopšte izašao iz zgrade: „Imali su celu stvar unapred napisanu".

- U svetu diplomatije Lamija su smatrali da je uradio dobar posao i bio je pametan potez za laburiste da zaštite svoje opklade u slučaju da se moraju suočiti sa Trampovom administracijom za šest meseci, rekao je dobro pozicionirani diplomata.

Ne odustaje od svojih zahteva

Ali ako se veći deo Trampove transatlantske agende čini fluidnim i vođenim impulsima, on je bio potpuno dosledan u jednoj stvari: želi da evropske zemlje potroše daleko, mnogo više na sopstvenu odbranu.

A Evropa ima dobre razloge za povećanje izdataka za odbranu koji nemaju nikakve veze sa Trampom. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. razbila je iluziju u mnogim evropskim prestonicama da se Putin može tretirati kao kvazi-neprijatelj ili da bi njegove imperijalne ambicije mogle biti obuzdane na Krimu i nekoliko rubova istočne Evrope.

Ali ruska pretnja je još strašnija za Evropu zbog Trampove ambivalentnosti u vezi sa kolektivnim bezbednosnim obavezama NATO-a. Bivši predsednik je otvoreno kritikovao zaostajanje u potrošnji na odbranu u Evropi i drugde, izražavajući frustraciju što veliki deo sveta računa da će američki poreski obveznici platiti račune za spoljne bezbednosne potrebe. Ranije ove godine, Tramp je rekao da će Rusiji dati odriješene ruke da 'radi šta god žele' sa saveznicima u NATO-u koji ne ispunjavaju svoje obaveze za odbranu.

Foto: Shutterstock

Zato se veliki deo NATO alijanse okrenuo ulaganjima u odbranu, a cilj je, istovremeno, da odvrati Rusiju i ugodi Trampu. Procenjuje se da 23 od 32 zemlje članice NATO-a troše dva procenta ili više svog BDP-a na odbranu, ispunjavajući cilj Alijanse za 2014. godinu.

Neke zemlje su nedavno predstavile ambiciozne nove planove za proširenje svojih vojnih sposobnosti. Norveška je u aprilu predstavila 12-godišnji plan da potroši 152 milijarde dolara na odbranu, od čega je većina usmerena na proizvodnju raketa i artiljerije.

Rumunija, koja je pod Trampovom administracijom potpisala ugovor vredan 4 milijarde dolara za kupovinu raketa Patriot, pomaže u proširenju onoga što će uskoro postati najveća vojna baza NATO-a u Evropi.

U Poljskoj, koja troši više od 4 procenta svog BDP-a na odbranu, najviše od bilo koje zemlje NATO-a, neki zvaničnici vrše pritisak na ostatak Evrope da nastavi. Duda, desničarski predsednik koji je prijatelj Trampa, pozvao je članice alijanse da dostignu cilj od 3 odsto potrošnje.

Međutim, nisu svi saveznici odgovorili sa jednakim entuzijazmom.

Italija i Kanada su daleko od dostizanja praga, kao i Španija, Portugal i Belgija.

Politički pritisak na ove i druge zemlje verovatno će se povećati u narednim mesecima, ne samo od Trampa, već i od njihovih suseda. Riho Teras , bivši komandant estonskih odbrambenih snaga, koji je sada poslanik desnog centra u Evropskom parlamentu, rekao je ovo otvoreno.

- Ne plašim se Trampovog povlačenja iz Evrope, rekao je on. „Bojim se da Evropa nije voljna da troši više novca na odbranu".

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen , govoreći za Politiko na kraju sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, rekla je da Evropa ne može da utiče na američke izbore - ali može da postane „veoma atraktivan partner za Sjedinjene Države".

Oni žele da reše stvari pre nego što Tramp pobedi

Na sastanku ministara odbrane NATO-a sredinom juna u Briselu, članice alijanse su se načelno složile oko plana za prenos kontrole nad podrškom NATO-a Ukrajini. Do ovog trenutka, Sjedinjene Države su preuzele vodeću ulogu u organizovanju vojne pomoći preko jedinice od 300 ljudi poznate kao Grupa za bezbednosnu pomoć-Ukrajina, sa sedištem u američkoj vojnoj kancelariji u Visbadenu.

Stoltenberg je predložio alternativnu konfiguraciju: prenošenje odgovornosti za upravljanje pomoći na sam NATO, a posebno na evropske partnerske države. U teoriji, ovo bi administraciju pomoći učinilo „otpornom na Trampa", kako su to izrazile neke diplomate. Konačna odluka očekuje se na samitu NATO-a u Vašingtonu.

Ako bude sproveden, plan bi postepeno prebacio kontrolu nad pomoći na grupu od 200 vojnika NATO-a u belgijskom gradu Monsu - grupu koja bi nastavila da radi sa Sjedinjenim Državama, ali pod zastavom NATO-a.

Ovakve šeme, osmišljene da ublaže uticaj Trampovih naredbi na zajedničke prioritete NATO-a, mogle bi se brzo testirati ako se Tramp vrati na vlast.

Stejt department je nedavno priznao da još jedan američki saveznik, Južna Koreja, zalaže za prevremenu obnovu sporazuma koji pomaže u plaćanju 28.000 američkih vojnika stacioniranih u zemlji. Trenutni sporazum ističe 2025. godine, ali bi ponovno pregovaranje o njemu sa Trampom moglo biti mnogo teže, s obzirom na njegove česte žalbe na cenu američke pomoći Južnoj Koreji.

Ipak, nije jasno koliko bi ovi formalni aranžmani zapravo mogli da služe za ograničavanje Trampa kada dobije predsednička ovlašćenja.

Uz svu odlučnost u nekim evropskim prestonicama da pristupe drugom Trampovom predsedništvu sa relativnim optimizmom, takođe je nemoguće pobeći od jednostavne realnosti da niko na kontinentu zaista ne zna koliko bi drugi Trampov mandat mogao biti haotičan.

Foto: Shutterstock

Istovremeno, neki Trampovi savetnici su uznemirili Evropu govoreći sa ambivalentnošću o posvećenosti Amerike odbrani NATO saveznika svom punom vojnom snagom. Elbridž Kolbi , bivši visoki zvaničnik Pentagona koji se smatra kandidatom za vođenje Saveta za nacionalnu bezbednost u drugoj Trampovoj administraciji, više puta je uznemiravao saveznike govoreći da SAD ne mogu preterano da se šire u Evropi na račun suprotstavljanja Kini.

U intervjuu, Kolbi je ukazao da postoje ograničenja u onome što SAD mogu da urade da se suprotstave određenim vrstama ruske agresije, kao što su napadi na baltičke države, zaključuje Politiko.