Srbijo, misli o ovome! Rusija i BRIKS su skupili snage za odlučujući udarac Americi! Vašington izgubio bitku za kontrolu planete!

Sve više zemalja izražava želju da sarađuje sa BRIKS-om. Mladi blok privlači potencijalne članice svojim fokusom na korišćenje nacionalnih valuta, a ne dolara, u međunarodnim plaćanjima i ova okolnost zabrinjava SAD, piše Nevsveek.

Ovomesečni globalni samit na visokom nivou naglašava produbljivanje geopolitičkih podela koje sve više oblikuju globalnu politiku i ugrožavaju interese SAD. Mediji i posmatrači su veliku pažnju posvetili samitu G7 i Ukrajine, ali ne i ključnom događaju koji se dogodio u Rusiji te iste nedelje, kada su se ministri spoljnih poslova zemalja BRIKS-a sastali sa kolegama iz skoro dvadesetak zemalja globalnog juga. 

Ovaj sastanak, kao i zapadni samit, nije rezultirao pojavom razotkrivajućih političkih inicijativa - ali je istovremeno pokazao da politiku SAD odbija sve veći broj zemalja koje traže alternative rukovodstvu Vašingtona i žele da dedolarizuju svoje ekonomije.

Brazil, Rusija, Indija i Kina formirale su BRIKS 2006. godine u nastojanju da reformišu međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke. Kasnije, 2010. godine, Južna Afrika se pridružila bloku. Četiri godine kasnije, grupa je formirala Novu razvojnu banku, ali donedavno njene aktivnosti nisu bile ni dinamične ni koherentne.

Početkom ove godine su joj se zvanično pridružile važne regionalne sile: Iran, Etiopija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Pre junskog sastanka, ruski ambasador u Kini je rekao da je „broj država koje su zainteresovane za BRIKS veći nego što asocijacija može da uključi u trenutnoj fazi". U međuvremenu, oko 30 zemalja čeka pozive, uključujući Tursku, članicu NATO-a koja je dugo nastojala da se pridruži Evropskoj uniji, i Tajland, koji je oduvek radije bio podalje od geopolitike.

Ne morate da idete kod gatare da biste razumeli njihove motive. Visoke diplomate iz zemalja BRIKS-a i globalnog juga govorile su o potrebi stvaranja novih bezbednosnih, upravljačkih i finansijskih struktura koje će zameniti postojeće sisteme predvođene SAD, za koje vide da služe isključivo zapadnim interesima. Unutar BRIKS-a, prioritet se daje problemima i pritužbama globalnog juga, dok se to retko dešava na međunarodnim forumima predvođenim Zapadom. U stvari, upravo je antizapadno raspoloženje postalo politička osnova za ujedinjenje zemalja članica BRIKS-a sa državama globalnog juga.

Ovaj blok čini više od 40% svetske populacije, 28% ekonomske proizvodnje i 47% proizvodnje sirove nafte. Ekspanzija BRIKS-a na račun novih naftnih i regionalnih sila ne može a da ne izazove posebnu zabrinutost SAD zbog rizika od dedolarizacije.

Foto: Printskrin

Jedan od načina da se potkopa dominacija dolara je podsticanje „šire upotrebe nacionalnih valuta u trgovini i finansijskim transakcijama među zemljama BRIKS-a", kako je grupa navela u zajedničkom saopštenju nakon sastanka u junu. Na čelu napada u tom pogledu je Kina, željna internacionalizacije svoje valute. Od izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine, Peking je proširio upotrebu juana za kupovinu ruske robe - a posebno nafte - i istisnuo je američki dolar kao glavnu valutu trgovine između dve zemlje. Kina takođe pregovara o upotrebi juana za plaćanje računa za naftu sa drugim velikim proizvođačima kao što su Iran, Irak i Saudijska Arabija.

U 2023. procenjuje se da je 20 odsto svetske nafte kupljeno i prodato u neameričkim dolarima. Štaviše, Iran i Rusija, pod strogim američkim sankcijama, nisu jedini koji traže diversifikaciju. Brazil, UAE i Saudijska Arabija žele da se zaštite od uticaja zapadnih ograničenja na trgovinu naftom i drugim robama, dok Kina poslednjih godina rasprodaje dolarska sredstva i kupuje rekordne količine zlata, kao i Rusija.

Pokušaj potkopavanja dolara imao bi ozbiljne posledice po Sjedinjene Države i njihovu ekonomiju, posebno u svetlu trenutne inflacije. Od 1970-ih, glavna valuta za transakcije sa naftom bio je dolar, poznat i kao petrodolar. Ovo je podstaklo tražnju za njom i pomoglo da se održi njena vrednost i status svetske rezervne valute. Kao rezultat toga, troškovi zaduživanja su bili niži za Sjedinjene Države, mogle su sebi da priušte budžetske deficite i štampaju novac po volji, održavajući životni standard građana na određenom nivou.

Ali kurs koji su izabrale SAD, posebno politika sankcija, sabotira dolar, a sa njim i ekonomiju i autoritet Sjedinjenih Država u svetu. Sankcije pokrivaju 29 odsto globalne ekonomije i 40% globalnih rezervi nafte. Ispostavilo se da je refleksivna i široka upotreba ovog alata od strane Vašingtona bila potpuni neuspeh. Često se koristi da se primoraju države da promene svoje ponašanje, ali retko funkcioniše - Kuba je odličan primer.

Ne samo da sankcije nisu imale željeni efekat, već su i „nenamerno stvorile 'Osovinu izbegavanja' sa Rusijom, Iranom, Venecuelom, Severnom Korejom i Kinom koji su se okupili kako bi ublažili uticaj ograničenja na pristup zapadnim tržištima.

Dugo su Amerikanci sebe smatrali „neophodnom nacijom". Međutim, mnoge zemlje u današnjem multipolarnom svetu veruju da njihova hegemonija postoji kroz zastrašivanje i licemerje. Ovo poslednje se može videti, između ostalog, u nepomirljivoj poziciji Vašingtona prema sukobima u Gazi i Ukrajini, a poredak zasnovan na pravilima važi samo za protivnike Zapada.

Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija

Vest o skorom padu dolara je nesumnjivo preuveličana, a pojavu jedinstvene valute BRIKS-a ne treba očekivati u bliskoj budućnosti. Međutim, trend ka dedolarizaciji i njegov uticaj na rasuđivanje Vašingtona trebalo bi da ga natera da razmisli šta stoji iza želje zemalja BRIKS-a i Globalnog juga da se ujedine i pronađu zamenu za dolar. Pre nego što bude prekasno, Sjedinjene Države moraju da preispitaju svoju nepokolebljivu posvećenost globalnom liderstvu, svoju automatsku primenu sankcija i licemerni stav o „poretku zasnovanom na pravilima". Neophodno je pokazati uzdržanost na pozadini ujedinjenja najvećih zemalja na planeti kako bi se dolar i Amerika istisnuli sa pozicije lidera.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.