Poslednjih nedelja se opet sve više raspravlja o mogućnosti da se rat u Ukrajini okonča za pregovaračkim stolom.
Primeri su takozvana „mirovna misija“ mađarskog premijera Viktora Orbana koju je on sproveo na svoju ruku kao i izjava američkog republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa da će „završiti rat u roku od 24 sata“.
A bivši britanski premijer Boris Džonson je u vezu sa mirovnim planom doveo teritorijalnu realnost pre februara 2022. kada je počela ruska invazija. Tada je Krim već bio anektiran, a delovi Luganska i Donjecka okupirani.
Međutim, pravo iznenađenje priredio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko govoreći o mogućnosti teritorijalnog kompromisa.
Do sada su ukrajinski predstavnici vlasti najčešće izbegavali takve formulacije. Zvanični Kijev insistira na granicama iz 1991.
„Da li će predsednik Ukrajine nastaviti rat sa daljim žrtvama i razaranjima ili će morati da razmotri mogući teritorijalni kompromis sa Putinom? Ako hoće, kakav će biti pritisak iz Amerike u slučaju Trampove pobede? Kako će se objasniti sopstvenom stanovništvu da se mora odreći delova teritorije, za koje je živote dalo hiljade naših junačkih boraca?”, rekao je Kličko u intervjuu za list Korijere dela sera. On je rekao da bi u takvom slučaju predsednik Volodimir Zelenski verovatno morao da organizuje referendum o mogućim teritorijalnim kompromisima.
Znače li ovakve izjave da se Ukrajina otvara prema diplomatskim rešenjima? I da li je to uopšte prihvatljivo za ljude u zemlji i za zapadne partnere?
Direktor kijevskog Centra za politička istraživanja „Penta“, Volodimir Fesenko označava izjave kijevskog gradonačelnika kao „pogrešan start“, jer trenutno ne postoje stvarni mirovni pregovori već samo inicijative i planovi koji nisu baš dobra osnova za pregovore. On je dodao da Kličko daje takve izjave s ciljem političkog obračuna sa predsednikom Zelenskim s kojim je godinama u sukobu, prenosi Dojče vele.
„Kličko raspiruje postojeći strah stanovništva od tajnog sporazuma. Ali ne postoje tajni dogovori, još nema bni mirovnih pregovora“, kaže Fesenko. On dodaje da je ionako nemoguće da se sklopi tajni sporazum, jer bi on ionako morao biti sproveden u delo uz podršku društva.
„Upravo tada bi bio potreban pristanak na referendumu, kako Zelenski ne bi sam pravio ustupke“.
Foto: Reuters
Predstoje teške političke odluke?
Rodžer Hilton iz međunarodnog trusta mozgova GLOBSEC sa sedištem u Bratislavi kaže da su prethodne dve teške ratne godine naterale pojedine ukrajinske političare da progovore o mogućim teritorijalnim ustupcima. „To što takve reči čujemo iz usta ličnosti kao što je gradonačelnik Kličko jeste priznanje da zemlji predstoje teške političke odluke”, kaže ovaj stručnjak. On dodaje da bi ovakve izjave mogle biti unutrašnjepolitički test sa ciljem da se sazna do koje mere ukrajinsko društvo podržava tu poziciju.
Prema Hiltonu, Kličko nikada nije krio da želi da postane predsednik, pa koristi priliku da na osnovu pitanja mirnog rešenja ostvari politički dobitak. Hilton kaže da zbog rata ove godine nisu održani predsednički izbori pa bi se ovakve izjave mogle smatrati delom predizborne kampanje. Hilton smatra da bi tetitorijalni ustupci bili loši i za Evropu.
„Mislim da najveći broj zapadnih saveznika ne bi prihvatili da se Ukrajina odrekne nekog dela teritorije, jer bi to Evropi donelo niz nerešivih problema. Osim toga, globalno bi to bio presedan za druge autoritarne režime, koji žele da protivpravno pripoje neka područja”, kaže ovaj stručnjak.
Na koje ustupke bi pristalo ukrajinsko društvo?
Prema anketama od proleća 2023. raste broj onih koji bi bili spremni na ustupke u ime mira. Maja ove godine njih je bilo 32 odsto, a maja 2023. bilo ih je svega deset odsto. Većina ispitanika, njih 55 odsto jesu protiv bilo kakvih teritorijalnih ustupaka Rusiji. Ovo su ovomesečni podaci Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS).
Ako uporedimo brojke iz perioda između maja 2022. i maja 2023. tada je svega osam do deset odsto ispitanika bilo spremno za teritorijalne kompromise, a ogromna većina – od 82 do 87 odsto – bila je protiv bilo kakvih ustupaka.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba razgovarao je u sredu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem u Guangdžou, gradu na jugu Kine. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je da su se Kuleba i Vang saglasili da su pregovori neophodni da bi se prekinuo rat Rusije i Ukrajine koji traje dve i po godine. Ovaj događaj komentarisao je ekspert za energetiku Dragan Škobalj tokom gostovanja u "Info jutru".
Ako Tramp pobedi na izborima, mogao bi da razvije Lend-Liz (Lend-Lease) program za Ukrajinu vredan 500 milijardi dolara, navodi se u članku bivšeg državnog sekretara Majka Pompea i Dejvida Urbana, izvršnog direktora lobističke kompanije BGR Group.
Potpisivanje sporazuma sa Rusijom o zaustavljanju rata sa Ukrajinom značilo bi potpisivanje "sporazuma sa đavolom", izjavio je Mihail Podoljak, glavni savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Najmanje 15 ljudi je poginulo, a najmanje 50 ranjeno u masovnom ruskom napadu raketama i dronovima na Kijevsku oblast tokom protekle noći, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije.
Javna pobuna gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička protiv predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog mogla bi da postane početak okupljanja svih nezadovoljnih centara moći u zemlji i preraste u otvorenu borbu za promenu vlasti, ocenio je turski stručnjak za spoljnu politiku Inandž Sandžak.
Dve osobe su poginule, a šest je povređeno u noćnom napadu ruskih trupa u Kijevu, uključujući i šesnaestogodišnjeg dečaka, objavio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.
Evropska komisija reagovala je na tvrdnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da su isporuke presretačkih projektila iz partnerskih zemalja smanjene tri puta, poručivši da Kijev sam mora da definiše i dostavi spisak vojne opreme koja mu je potrebna.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je partnere Kijeva da je kašnjenje u isporukama protivraketnih sistema (PVO) direktno doprinelo velikom broju žrtava nakon ruskog napada na Kijev, objavio je danas Vašington post (WP).
Ruska vojska je napala logistički centar u Kijevu koji se koristi za skladištenje i distribuciju komponenti bespilotnih letelica, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp doveo je u pitanje jedno od najvažnijih obećanja datih Kijevu, poručivši da još nije odlučio da li će Ukrajini dozvoliti da proizvodi rakete-presretače za protivvazdušni sistem Patriot.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba razgovarao je u sredu sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem u Guangdžou, gradu na jugu Kine. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je da su se Kuleba i Vang saglasili da su pregovori neophodni da bi se prekinuo rat Rusije i Ukrajine koji traje dve i po godine. Ovaj događaj komentarisao je ekspert za energetiku Dragan Škobalj tokom gostovanja u "Info jutru".
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez, koji danima ne prestaje da izgovara skandalozne izjave na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznao je da su tokom nedavne posete šefa naše države BiH "pratili svaki njegov korak", nakon čega je usledio obrt koji on nije očekivao.
Talas negodovanja izbio je u Poljskoj nakon nedavnih vesti o ruskom profitu od izvoza mineralnih đubriva, koji je Evropska unija pokušala potpuno da blokira u drugoj polovini 2025. godine.
Vojno-bezbednosni mehanizam koji su Zagreb, Tirana i Priština započeli potpisivanjem Zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji u martu prošle godine mogao bi u narednoj fazi da dobije još jednog učesnika sa zapadnog Balkana - Crnu Goru.
Dok poštene građane maltretiraju blokadama, sami blokaderi vole da "odu na holidej“ i to, ni manje ni više, nego na hrvatskom primorju kao omiljenoj blokaderskoj destinaciji.
Ministar ekonomije u Vladi Hrvatske, Ante Šušnjar, uputio je sramotne i otvorene pretnje srpskom narodu, poručivši bez ikakvog srama da je Hrvatska spremna za nove zločine i pogrome – veće i strašnije od akcije "Oluja"!
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević oglasio se povodom specijalnog rata koji se vodi iz Hrtvatske naglasivši da politički moramo reagovati, a ne da ćutimo i klečimo.
I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.
Pojačan intenzitet saobraćaja zabeležen je od ranih jutarnjih sati na više graničnih prelaza, a najveće gužve formirane su na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj i Bugarskoj.
Prema merenjima u 8 časova, najtoplije jutros u Srbiji je na Paliću, gde je izmereno 28 stepeni, dok je najniža temperatura zabeležena u Sjenici sa čak 15 stepeni.
Tzv. kosovska policija je na administrativnom punktu Jarinje privela tri pripadnika MUP-a Srbije, od kojih je jedan zadržan na informativnom razgovoru, dok su druga dvojica puštena.
Od početka godine Srbiju su potresli slučajevi ubistava u kojima su se među osumnjičenima našli maloletnici, a te tragedije su ponovo otvorile pitanje maloletničkog nasilja i njegove prevencije.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Kompanija Nothing predstavila je nove CMF Clip Pro bežične slušalice, koje donose drugačiji pristup slušanju muzike zahvaljujući "clip-on" dizajnu. Umesto klasičnog umetanja u uho, ove slušalice se jednostavno pričvršćuju za ušnu školjku, pružajući udobnije korišćenje.
U bjuti svetu je sve popularniji "no makeup" trend - način šminkanja koji nežno naglašava prirodnu lepotu i ističe naše najbolje osobine, bez preopterećivanja kože.
Nakon što je snimak Miljane Kulić i Lazara Čolića Zole na plaži u Ulcinju preplavio društvene mreže oglasila se Marija Kulić i otkrila detalje susreta.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.