Objavljena monstruozna vest o ubistvu Putina! Amerikanci prešli sve moguće granice, CIA operativac otvoreno diskutuje o atentatu!

"Da li bi SAD razmotrile ubistvo Putina" – kratko, jasno i monstruozno glasi naslov obimnog članka objavljenog u uglednom, kako se predstavlja, časopisu "Forin polisi" i to od autora koji zna šta govori, kako se to obično kaže, bivšeg operativca CIA sa 34 godine iskustva.

Očekivalo bi se da nam autor, Daglas London, sa stranica respektabilnog zapadnog medija, poruči da je tako nešto nedopustivo i da nam objasni da se to zove državni terorizam – kad jedna država ubije ili učestvuje u zaveri da se ubije predsednik druge države. 

Ali ne.

- Kada je u pitanju ubistvo Putina ili bilo kog istaknutog protivnika, najveći izazov nije nužno da li se to može učiniti, već da li treba da se uradi - doslovce piše bivši agent CIA.

Dok je najveća prepreka: "Šta bi bilo ako ne uspe?", doslovni citat.

Dakle, jedini problem je da ne omašimo, drugih problema nema, čak ni zakonskih, poručuje nam bivši agent CIA.

Foto: EPA

- Ubijanje stranih lidera na osnovu verodostojnih obaveštajnih podataka koji odražavaju njihove stalne napore da nanesu štetu Sjedinjenim Državama bi i dalje ispunjavalo zakonske okvire za preventivnu samoodbranu - piše London i sugeriše valjda da je državni terorizam upisan i u zakone SAD.

Humoristični deo teksta je onaj, a to se na bar dva mesta ponavlja, gde se navodi da je ruski predsednik "paranoičan prema Zapadu" i opsednut sopstvenom bezbednošću. Dok piše o atentatu na njega, iskusni regruter CIA postavlja Putinu dijagnozu paranoje za koju nam, opet, crno na belo daje dokaze da je potpuno opravdana. Možda se to zove šizofrenija, ali prepustimo to stručnjacima.

O čemu još piše višestruko odlikovani pripadnik CIA, koji je obavljao brojne visoke dužnosti u ovoj obaveštajnog agenciji, služio na Bliskom istoku, južnoj i centralnoj Aziji i Africi i napisao knjigu o svojim iskustvima regrutovanja stranih agenata za CIA pre i nakon 11. septembra?

Osim što se na vest o pogibiji iranskog predsednika Ebrahima Raisija u avionskoj nesreći zapitao: jesmo li mi umešali svoje prste, London se, kako objašnjava, zapitao i da li bi Putinovo putovanje u Pjongjang bilo zgodna prilika da se ubije ruski predsednik ili bar organizuje državni udar u Rusiji. 

Foto: REUTERS/Jason Reed/File Photo

- Odgovor leži u proceni rizika u odnosu na dobit - piše američki obaveštajac za neupućene koji bi se pozivali na međunarodno pravo, moral i druge prevaziđene kategorije.

Jer ovo je "poredak zasnovan na pravilima", pa evo i nekih od njih. Ako želite da ubijete stranog predsednika, prvo razmotrite da li se to vašoj državi isplati.

A onda sledi i drugo pitanje u tekstu: "Da li bi SAD to uradile?". Verovali ili ne: jesu i možda će.

- U skorije vreme, Sjedinjene Države nisu se trudile da prikriju svoje prste u ubistvu komandanta snaga iranske Islamske revolucionarne garde Kuds (Kasema Sulejmanija) u januaru 2020. godine. Od 11. septembra, američka strategija za borbu protiv terorizma je u praksi bila zasnovana na atentatu - piše London.

Uzgred dodajući da je svojevremeno istraga komiteta koji je vodio Frenk Čerč dokumentovala više pokušaja CIA da ubije dugogodišnjeg kubanskog predsednika Fidela Kastra, kao i da je podržala smenu režima u Iranu (1953) i Čileu (1973).  

Foto: Shutterstock/EPA

- Dok ove epizode ​​zajedno pokazuju spremnost vlade SAD da preduzme smrtonosne akcije u ime nacionalne bezbednosti, kada se izdvoje transnacionalni teroristički ciljevi, samo se udar na Sulejmanija dogodio dok je bio u inostranstvu. Operacije svrgavanja Mohameda Mosadeka u Iranu, Salvadora Aljendea u Čileu i Kastra na Kubi zavisile su više od unutrašnjih elemenata koji su olakšavali zavere - piše London.

I prelazi sa teškoća organizovanja atentata u inostranstvu na mogućnosti ubistva Putina kod kuće.

- Da je Putin ubijen u inostranstvu, bez obzira na dokaze, stara garda bi verovatno optužila Sjedinjene Države i iskoristila ih kao gromobran za konsolidaciju vlasti i okupljanje javnosti - piše London, koji nam je sam u svom tekstu dao dovoljno povoda da se konsolidujemo oko pretnje koju, izgleda, za svaku državu predstavljaju SAD. 

Bivši operativac CIA uverava nas i da "za razliku od filmova, atentati su komplikovani", posebno protiv dobro zaštićenih ciljeva. 

 - Da bi bilo koja takva operacija uspela, potrebno je osmatranje mete iz blizine i dobre obaveštajne informacije da bi se utvrdili obrasci i ranjivosti na osnovu kojih se pravi plan - objašnjava proceduru "korak-po-korak" London.

U razmatranjima koja slede, dugogodišnji agent CIA objašnjava sve prepreke izvođenja atentata u inostranstvu i moguće "rupe" u bezbednosti štićenog lica, kako to kaže policija, a onda ponovo iznosi jedno oštroumno zapažanje.

London piše da bi moguća "slaba karika" Putinove bezbednosti u inostranstvu mogao biti njegov "iljušin-96" s kojim putuje, jer se radi o starom avionu čija je oprema, uprkos nadogradnjama, već istrošena, kako objašnjava agent CIA.

- Iako u želji da koristi rusku opremu postoji verovatno element Putinovog ponosa, pretpostavljam da je njegova sklonost ka tome više vođena paranojom da bi njegovi protivnici mogli nešto da ugrade u njegovo prevozno sredstvo, što ga sprečava da prihvati novije zapadne avione - navodi on.

Da Putin ne koristi zapadne avione zbog paranoje, to čitamo, opet verovali ili ne, u tekstu koji je počeo podsećanjem na pogibiju iranskog lidera Ebrahima Raisija. Koji je, da podsetimo pošto London to nije uradio, poginuo u američkom helikopteru – letelici koju uobičajeno nije koristio za svoja putovanja. 

Dakle, ako ste mislili da je kao na filmu, ne, nije, malo je komplikovanije od toga.

Agenti CIA ne spasavaju svet od nuklearne katastrofe ili vanzemaljske pretnje i ne, agenti CIA nisu ljudi iz senke. Agenti CIA otvoreno razmatraju mogućnost atentata na predsednika jedne nuklearne sile, pri čemu im najveći problem predstavlja imaju li dovoljno dobrog strelca.