Japan robot-brodovi protiv kineske mornarice! Ključa u Istočnom kineskom moru, jedna varnica i svet čeka pakao!

Japan jača svoje pomorske kapacitete pomoću površinskih plovila bez posade (USV) kao odgovor na kineske agresivne akcije u Istočnom kineskom moru, označavajući strateški zaokret u odbrambenoj tehnologiji i američko-japanskom savezu.

Ovog meseca, Indo-pacifički odbrambeni forum (IPDF) je izvestio da Japanske pomorske snage za samoodbranu (JMSDF) unapređuju svoje pomorske sposobnosti dajući prioritet primeni USV-a, što se smatra značajnim poboljšanjem obaveštajne, nadzorne i borbene podrške.

IPDF kaže da ovaj strateški potez dolazi kao odgovor na ponovljene kineske upade oko ostrva Senkaku pod japanskom upravom u Istočnom kineskom moru. Na primer, izvor napominje da su u značajnom incidentu u junu 2024. kineska plovila ušla u japanske vode za rekordna 64 sata.

Stiven Nađ, profesor međunarodnih odnosa na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Japanu, istakao je IPDF-u važnost unapređenja svesti o pomorskom domenu u Japanskom moru, preko Tajvanskog moreuza i u Južnom kineskom moru.

On je istakao potrebu za protivminskim merama i protivpodmorničkim ratom kako bi se suprotstavili potencijalnim blokadama kineske Narodnooslobodilačke armije-mornarice (PLA-N).

IPDF kaže da bela knjiga o odbrani Japana iz 2024. naglašava važnost USV-a u jačanju nacionalne odbrane. Napominje da ovi brodovi mogu da rade autonomno i da su sigurniji i isplativiji od plovila sa posadom. Takođe se naglašava da je saradnja USV-a sa američkom mornaricom ključna za tehnološke inovacije.

IPDF napominje da je partnerstvo Japana sa JMU Defence Sistems isporučilo USV za testiranje na najnovijoj fregati klase Mogami JMSDF. U izveštaju se navodi da je fregata namenjena da služi kao matični brod za podvodne i minske brodove bez posade.

Štaviše, IPDF pominje da Japan izdvaja preko 160 miliona američkih dolara za istraživanje i razvoj u 2024. godini za prelazak na USV-ove koji podržavaju borbu i koji su sposobni za otkrivanje pretnji i prikupljanje obaveštajnih podataka sa naprednom tehnologijom za podmorničku navigaciju.

USV mogu pomoći Japanu da izjednači svoj vojni balans sa Kinom, koja je postepeno postala iskrivljena u korist ove druge u pogledu kvantiteta, a možda i kvaliteta.

U članku Japanskih novina iz jula 2024. , Kojiro Tanikava je istakao da, iako je Kina poslednjih decenija povećavala broj svojih ratnih brodova i poboljšavala njihove sposobnosti, sa 88 modernih fregata i razarača 2023. godine, broj borbenih brodova JMSDF ostao je oko 50 .

Takav jaz u brojevima može staviti Japan u nepovoljan položaj. Sem Tangredi ističe u članku Zbornika iz januara 2023. da je u pomorskom ratu izreka „kvantitet ima svoj kvalitet" istinita, jer istorijska analiza otkriva da je u 25 od 28 pomorskih ratova pobedila strana sa većom flotom.

Tangredi ističe da čak i kada suprotstavljene flote imaju sličnu tehnologiju, veća flota obično pobeđuje jer su tehnološke prednosti privremene i protivnici im se brzo suprotstavljaju.

On naglašava da u sukobima između bliskih pomorskih snaga, značajna veličina flote zajedno sa sposobnošću da se popune gubici često nadmašuju tehnološku superiornost.

Dovodeći u pitanje da li superiorna strategija, tehnologija ili obuka mogu nadoknaditi numerički nedostatak, Tangredi ukazuje na istorijske primere koji naglašavaju kritičnu ulogu mase u pomorskoj strategiji.

On osporava verovanje da manje, tehnološki napredne flote mogu da trijumfuju nad većim, naglašavajući tendenciju istorije da favorizuje stranu sa brojčanom superiornošću u pomorskom ratu.

U skladu sa tim, Toši Jošihara u članku CIMSEC-a iz juna 2020. pominje da bi do 2030. PLA-N mogao imati više od 450 brodova, dok JMSDF neće biti mnogo veći nego što je bio u vreme njegovog pisanja.

Jošihara kaže da Japan održava komfornih 45% prednosti u odnosu na Kinu u tonaži po borcu. Ipak, on kaže da bi ta prednost mogla biti kratkog veka jer Kina stavlja u službu više nosača, krstarica i razarača.

Što se tiče vatrene moći, Jošihara ističe da je Kina 2020. imala 75% više sistema za vertikalno lansiranje (VLS) od Japana i da kineske protivbrodske krstareće rakete znatno nadmašuju one u Japanu.

Dok USV-ovi mogu poslužiti kao zaustavna mera za rešavanje jaza u broju i vatrenoj moći, Tanikava kaže da je Japan sporo usvajao USV uprkos dokazanoj efikasnosti ukrajinskih USV-ova u Crnom moru u odnosu na ruske ciljeve. On takođe kaže da Japan nema USV-ove za napade.

Dok Japan može da rasporedi USV-ove kao multiplikator snage da nadoknadi svoj brojčano nedostatak u odnosu na Kinu, oni mogu učiniti više od poboljšanja svesti o pomorskom domenu, protivminskih protivmera i protivpodmorničkog ratovanja.

U članku CIMSEC-a iz marta 2023. , Kajl Kreg razmatra koncept „Svaki brod a grupa za površinsku akciju (SAG)", distribuiranu buduću arhitekturu snaga u kojoj svaki brod sa posadom može da deluje daleko jedan od drugog, okružen višestrukim VLS opremljenim i opciono sa posadom. Velika bespilotna nadzemna plovila (LUSV).

On veruje da će kombinovanje timova sa posadom i bez posade stvoriti moćnije SAG-ove od jednog broda sa posadom ili SAG-a sa posadom koji funkcioniše nezavisno, omogućavajući brzo podizanje oružja tradicionalnih pomorskih platformi i amfibijskih jurišnih brodova.

Kreg kaže da će koncept „Svaki brod a SAG" smanjiti zahteve za održavanjem i popravkama i rizike povezane sa radom u opasnim i spornim vodama. On dodaje da koncept premošćuje današnju USV sposobnost u nastajanju i autonomnu budućnost više USV-a.

Međutim, Kreg priznaje izazove u implementaciji koncepta „Svaki brod a SAG", kao što su budžet projekta i pitanja upravljanja, nedostaci u proizvodnji municije i integrisanje različitih linija napora za postavljanje sve sposobnijih i autonomnijih LUSV-a.

Japanski program USV mogao bi da bude centralna tačka za unapređenje već bliske američko-japanske pomorske saradnje. U septembru 2023. fregata JS Kumano, USS Oukland, USV Ranger i USV Mariner izveli su bilateralnu pomorsku vežbu u zalivu Sagami. Vežba je pozdravljena kao prilika za SAD i Japan da ojačaju istraživačke i razvojne napore USV-a.

Štaviše, Vincent Vroble pominje u članku Proceedings iz juna 2021. da bi, kako se SAD bore sa sve manjom vojnom bazom za brodogradnju , trebalo da dozvoli izgradnju USV-ova u savezničkim brodogradilištima kao što su ona u Japanu i Južnoj Koreji.

Vrobl raspravlja o prednostima i nedostacima tog pristupa, rekavši da omogućavanje inostrane izgradnje USV-ova smanjuje troškove i koristi napredne sposobnosti Japana i Južne Koreje u brodogradnji.

Međutim, on kaže da bi obezbeđivanje prava baziranja za USV bilo najvažnije, jer se održavanje ne može obavljati na moru, i da bi se ideja o izgradnji USV-a u savezničkim zemljama mogla suočiti sa jakim otporom velikih američkih brodograditelja i konzervativaca u američkoj vladi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.