Evo kako to rade Francuzi! Nije bauk! Izašao detaljan plan kopanja litijuma i čuvanja ekologije!

U severnom Alzasu, francuska kompanija sprovodi studiju tla kako bi potražila izvore litijuma. Koristeći senzore, inženjeri sprovode ultrazvučno skeniranje podruma. Cilj je ispitati geološki sastav i odrediti najbolja mesta za ugradnju litijumskog bušenja.

Neophodan za proizvodnju baterija za pametne telefone, ili baterija za električne automobile, litijum bi uskoro mogao da se vadi u Alzasu.

Do sada je uglavnom dolazio iz rudarskih ležišta u Južnoj Americi ili Australiji .

Može se naći i u podzemnim vodama, litijum je veoma rastvorljiv. Još uvek smo na prvom koraku ka alzaškom litijumu da bismo odredili optimalnu lokaciju za bušenje.

Od 2022. godine kompanija Lithium de France, sa sedištem u Bišvileru, sprovela je tri ultrazvučne kampanje podruma u ​​severnom Alzasu.

Prvi se desio prema Surburu i Bešdorfu, drugi u sektoru Pehelbrona.

Treći je još uvek u toku i to je teritorija Hagenaua koja je prošarana ovim malim narandžastim i zagonetnim kutijama. To su geofoni , senzori, strateški postavljeni na svakih 30 metara širom šume i grada.

Teren mora biti povoljan 

Zemljišta u dolini Rajne, posebno ona u Bas-Rhin, spajaju karakteristike koje doprinose prisustvu litijuma.

Granitna podloga koja obezbeđuje prisustvo određenih stena, tanak kopneni sloj koji izaziva visoke temperature blizu površine i prisustvo vode koja rastvara stenu da bi se prožela litijumom.

- Zaista, pecanje je bilo dobro. „ Zahvaljujući prvim kampanjama, uspeli smo da dobijemo detaljno 3D mapiranje podzemlja. Stoga možemo definisati područja u kojima se nalazi geotermalna tečnost iz koje ćemo izvući toplotu, a zatim i litijum. Dve muve jednim udarcem. „Topla voda izlazi iz podruma, prolazi kroz set izmenjivača. S jedne strane, kalorije će se oporaviti. S druge strane, voda će proći kroz litijumski filter, a zatim se ponovo ubrizgati u isto okruženje iz kojeg dolazi - objašnjava Kzavije Georke, menadžer razvoja.

Posebno je identifikovana oblast u Švabvileru. Projekat bušenja za ovo područje je pod istragom javnih organa. Početak aktivnosti planiran je za kraj 2026. godine.

Šta sa toplotom?

- Šta učiniti sa prikupljenom toplotom i litijumom? Toplotna energija će se prenositi u okolnu mrežu za transport toplote. „ Radimo sa zajednicom opština i poljoprivrednom komorom već postoje zahtevi farmera, ili uzgajivača ribe, na primer, koji žele da dekarboniziraju svoju potrošnju toplote - objašnjava Žan-Žak Graf, direktor geotermalne energije. Litijum će biti prečišćen, a zatim poslat u fabrike za proizvodnju baterija.

„ Biće ih sve više u Evropi. Nezavisnost od litijuma je jedan od ciljeva Evropske unije “, dodaje on. Na strani proizvođača telefona i automobila takođe postoje zainteresovane strane.

Za Lithium de France, prvi kupac je niko drugi do kompanija Renault.

Ekologija na prvom mestu
 

Vađenje litijuma iz podzemnih voda ima ekološku korist. Zahteva 300 puta manje vode od nekih američkih ekstrakcija i beskonačno manje CO2 od rudnika na otvorenom.

Za Žan-Žaka Grafa, nema brige o količini litijuma koja je dostupna pod našim nogama. „ Procenjuje se da se litijum ne regeneriše, ali planiramo da uzmemo oko 150 mg po litru vode koja se diže, to je mala količina .

Imamo između 30 i 50 godina eksploatacije pre nego što se litijum iscrpi u tlu ." Sledeća kampanja će se održati do septembra u Suflenhajmu.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.