Na pomolu neočekivan scenario u SAD! Šta ako Tramp i Kamala budu izjednačeni?! Jedan ključni faktor može odlučiti sudbinu Amerike!

Postoji mogućnost da na današnjim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama i demokratski kandidat Kamala Haris i republikanac Donald Tramp dobiju isti broj elektorskih glasova. U tom slučaju, glavnu ulogu u izboru novog predsednika igraće Predstavnički dom američkog Kongresa.

Kao što je poznato, Amerikanci biraju predsednika putem sistema elektora, gde 50 saveznih država i glavni grad Vašington D. C. imenuju ukupno 538 elektora koji zatim biraju predsednika. 

Sedam ključnih država

Prema pouzdanim anketama, velika većina saveznih država već je odlučila kome će dati svoj glas i tradicionalno je naklonjena ili demokratama ili republikancima. Sedam neodlučnih, tzv. „sving“ država, odlučiće tako novog predsednika SAD.

Ovo je trenutno stanje bez uračunatih glasova sedam ključnih država (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona).

269-269

Prema anketama, Tramp ima blagu prednost u Pensilvaniji, Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, dok Haris vodi u Viskonsinu i Mičigenu. U Nevadi je situacija potpuno izjednačena. U ovom slučaju, Tramp bi osvojio 281 elektorski glas i pobedio na izborima. Ipak, s obzirom na to da je u svim državama prednost bilo kog kandidata manja od 1,5% (u Pensilvaniji samo 0,3%) i na veliki broj neodlučnih birača, rezultate je nemoguće predvideti.

U takvom scenariju, nije nerealan ishod nerešenog rezultata, odnosno jednakog broja elektorskih glasova za Trampa i Haris — 269-269.

Taj scenario je moguć ako Tramp osvoji države koje je 2016. osvojio protiv Hilari Klinton, a 2020. izgubio od Džoa Bajdena. Radi se o Mičigenu, Viskonsinu i Pensilvaniji, državama Srednjeg Zapada, kao i o Nevadi. Haris bi pobedom na jugu, u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, došla do jednakog broja elektorskih glasova, te bi rezultat izbora bio nerešen.

Kakva je procedura u tom slučaju?

Ako nijedan kandidat ne dobije većinu od 538 elektorskih glasova, o izboru predsednika odlučuje Predstavnički dom američkog Kongresa, odnosno donji dom, pri čemu svaka država ima jedan glas, ali Vašington D. C. ne glasa. Za pobedu je potrebna većina država (26). U donjem domu, svaka država ima različit broj predstavnika u skladu sa brojem stanovnika, a ukupni broj predstavnika je 435. Tako bi se predstavnici unutar države morali dogovoriti oko podrške za jednog kandidata ili glasati većinom.

Gornji dom, Senat, koji ima 100 senatora, birao bi potpredsednika, a svaki bi senator imao pravo glasa. Za pobedu je potrebna većina senatora (51). Trenutno, u Senatu većinu imaju demokrate, a u donjem domu republikanci. U slučaju da domovi ostanu podeljeni, moglo bi se dogoditi da predsednik bude Tramp, a potpredsednik demokrat Tim Volc.

Tramp bi bio u prednosti

Ipak, s obzirom na to da se sutra bira novi sastav i dela Senata i celokupnog Predstavničkog doma, situacija može da se promeni, a ankete ukazuju da bi republikanci mogli preuzeti Senat i zadržati donji dom, ali i tu su ankete veoma izjednačene.

U takvom razvoju situacije, Tramp bi imao veliku prednost. Ipak, u američkom izbornom sistemu postoji siva zona koja omogućava da izabrani elektori ne moraju glasati po volji birača svoje savezne države, odnosno mogu glasati za bilo kog predsedničkog kandidata.

Iako se ova praksa izuzetno retko koristi, u slučaju nerešenog ishoda neki elektori mogli bi dati glas drugom kandidatu, na primer onom koji je osvojio najveći broj glasova u celoj zemlji. U tom slučaju, u boljoj poziciji bila bi Haris, za koju se predviđa da će osvojiti više glasova od Trampa.

Na taj način, elektori bi odlučili pobednika izbora i ne bi bilo potrebno da se glasanje prebaci u Kongres.