Kremlj doneo odluku, Terminatori idu na otpad? Zbog čega su se Rusi odrekli najlaganijeg lovca na svetu? (FOTO/VIDEO)

Ruski borvbeni avion "suhoj" Su-37 Terminator svakoga impresionira svojim manevrima, ali Moskva ga nikada nije odabrala za svoju avijaciju.

Kada je sovjetska vazduhoplovna kompanija Suhoj otkrila ideju o razvoju Su-37 Terminatora, istakla je da bi ovaj višenamenski avion mogao biti najokretniji lovac na svetu.

Šta je pošlo po zlu i zašto je program Su-37 napušten zauvek?

Iako je ideja Su-37 nastala u Sovjetskom Savezu, avion je prvi put poleteo tek mnogo kasnije, 1996. godine. Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do kašnjenja programa i na kraju postao jedan od ključnih faktora njegovog neuspeha.

Foto: YouTube video printscreen

Godine 1996, Su-37 je prvi put prikazan javno na vazduhoplovnoj izložbi, gde je impresionirao sve svojom agilnošću u vazduhu. Tokom te izložbe, ruski pilot koji je upravljao Terminatorom izveo je neverovatne manevre, stekavši međunarodnu slavu.

Ove, 2024. godine navršilo se 28 godina od prvog leta ruskog teškog lovca Su-37 ‘Terminator’, koji je razvijen u okviru ambicioznog programa za unapređenje Su-27 četvrte generacije za lovca naredne generacije.

Sovjetski Savez je uveo Su-27 u službu 1985. godine, a prototip Su-37 bio je zamišljen kao demonstrator tehnologija za razvoj ‘Su-27M’ – gde slovo ‘M’ označava unapređene verzije različitih ruskih sistema naoružanja.

Su-27M je na kraju ušao u službu, iako sa zakašnjenjem zbog posleraspadnih problema u ruskom sektoru odbrane, pridruživši se ruskoj avijaciji 2014. godine pod nazivom Su-35. Prvi let Su-37 bio je značajan jer se desio u trenutku kada su ambiciozni postsovjetski programi vojne avijacije bili brzo otkazivani.

Godine 1997, Su-37 je učestvovao na vazduhoplovnoj izložbi u Parizu. Među publikom su bili i potencijalni investitori koji su se zainteresovali za avion kada su čuli za njegove izvanredne letne sposobnosti. Terminator je i tu briljirao, ali njegova dalja sudbina krenula je nizbrdo.

Su-37 nikada nije masovno proizveden jer ga Moskva nije odobrila. Razna pitanja u vezi s platformom brinula su  Kremlj, zbog čega nikada nije dao zeleno svetlo za serijsku proizvodnju aviona.

Problem piloti

Jedan od glavnih problema bio je što je Terminator bio izuzetno specifičan avion koji je zahtevao vrhunske pilote. Za manje iskusne pilote, letenje sa Su-37 bio je navodno pravi košmar. Upravljanje avionom bilo je veoma teško, što je zabrinjavalo rusko ratno vazduhoplovstvo.

Glavna karakteristika novog lovca Su-37 bili su motori s upravljivim vektorom potiska, što je omogućavalo visoku agilnost aparata. Međutim, zbog kašnjenja u razvoju motora, 1995. godine ugrađen je AL-31FP s pokretnim mlaznicama u vertikalnoj ravni i mehanizmom okretanja preuzetim iz AL-37FU.

Takođe, treba se podsetiti da se početkom 2000-ih, kada je program Su-37 napušten, Rusija se oporavljala od 90-tih i nije se nalazila u ekonomski snažnoj poziciji. Nije želela da preuzima rizike u oblasti naoružanja, a Terminator se tada smatrao prilično rizičnom opcijom.

Karakteristike Su-37

Glavna karakteristika Su-37 i Su-27M bila su trodimenzionalna vektorska mlazna dizna – tehnologija koja je razvijana u Sovjetskom Savezu od ranih 1980-ih, ozbiljno povećavajući manevrabilnost aviona.

Ova tehnologija danas se koristi na samo tri serijska aviona u svetu, uključujući Su-35, Su-57 i kineski J-10C. Su-37 je bio opremljen N011M Bars radarskom antenom sa faznom rešetkom koja može istovremeno pratiti dvadeset ciljeva u vazduhu i navođenjem raketa na osam njih. Za razliku od Su-27M, čiji je radar N011 mogao pratiti petnaest ciljeva i napasti šest.

Su-37 je imao digitalni, a ne analogni, sistem elektronskog upravljanja (fly-by-wire), koji je bio direktno povezan sa sistemom upravljanja vektorskim potiskom, što mu je omogućilo bolju upravljivost pri visokim napadnim uglovima i pri malim brzinama.

Radi poboljšanja pouzdanosti, ovaj sistem je u uzdužnom kanalu bio četvorostruko rezervisan, a u bočnim kanalima upravljanja trostruko rezervisan.

Foto: YouTube video printscreen

Teški lovac Su-37 je imao moćniji senzor od bilo kog drugog ruskog lovca, iako je bio manje snažan od radara MiG-31 presretača. Ovaj program, iako je na kraju finansiran prihodima od izvoza Su-27 u Kinu i Vijetnam, pomogao je Suhoju u razvoju Su-35 usavršavanjem ključnih tehnologija.

Jedini primerak se srušio

Na kraju, Su-37 nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Godine 2002, jedini proizvedeni Su-37 se srušio i potpuno uništio. Razlog je bio odvajanje horizontalnog stabilizatora tokom leta, što se verovatno dogodilo zbog nedovoljnog održavanja platforme ukršteno sa čestim modifikacijama. Bio je forsiran veoma agresivno i leteo je mnogo sati.

Sve ovo je značilo da mu je potrebno mnogo više održavanja nego normalnim avionima.

Ovaj incident označio je potpuni kraj programa, ali su naprednu tehnologiju aviona nasledili noviji tipovi lovaca ruske ratne avijacije. Kasnije, lovac Su-35 je koristio naprednije kompozitne materijale za veću otpornost.

Iako danas malo poznat, Su-37 bio je značajan avion u neposrednim postsovjetskim godinama i simbolizovao je poboljšanje u ruskom sektoru vojne avijacije u vreme kada je većina projekata bila otkazana.